Википедија

Привреда Мађарске — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Направљено превођењем странице „Economy of Hungary”
 
Нема описа измене
Ред 1:
{{Инфокутија Привреда
 
| држава = Мађарска
| слика = <gallery mode=packed-hover heights=93 style="margin:0;">
File:ING-Bank-szekhaz-P2030395-lev-1000.jpg|
File:Budapest - Business district.JPG|
File:Richter-Gedeon-Nyrt-P5010610.jpg|
File:Budapest Szabadsag-ter Bank Center 0853.jpg|
</gallery>
| величина = 500
| наслов = [[Будимпешта]]
| валута = [[Мађарска форинта|форинта]]
| година = календарска година
| организације = [[ЕУ]], [[ОЕЕС]], [[Азијска банка инфраструктурних инвестиција|АБИИ]], [[СТО]]
| рејтинг = 45<br />41
| гдп = $150 милијарде (2020)<ref name="IMFWEOHU">{{cite web |url=https://www.imf.org/en/Publications/WEO/weo-database/2020/October/weo-report?c=944,&s=NGDPD,PPPGDP,NGDPDPC,PPPPC,PCPIPCH,&sy=2018&ey=2025&ssm=0&scsm=1&scc=0&ssd=1&ssc=0&sic=0&sort=country&ds=.&br=1 |title=World Economic Outlook Database, October 2020 |publisher=[[International Monetary Fund]] |website=IMF.org|access-date=22 October 2020}}</ref>
| гдпраст = 5.1%&nbsp;(2018), 4.9%&nbsp;(2019)<br />−5.0%&nbsp;(2020), 4.5%&nbsp;(2021)<ref>{{cite web |title=Global Economic Prospects, June 2020 |page=80 |url=https://openknowledge.worldbank.org/handle/10986/33748 |website=openknowledge.worldbank.org |publisher=[[World Bank]] |access-date=10 June 2020}}</ref>
| по становнику = 9,769,526 (1. јануар 2020)<ref>{{cite web |url=https://ec.europa.eu/eurostat/tgm/table.do?tab=table&init=1&language=en&pcode=tps00001&plugin=1 |title=Population on 1 January |publisher=[[Eurostat]] |website=ec.europa.eu/eurostat |access-date=13 July 2020}}</ref>
| сектори = пољопривреда: 3.9%<br />индустрија: 31.3%<br />услуге: 64.8%<br />(2017)<ref name="CIAHU">{{cite web|url=https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/hungary/|title=The World Factbook|publisher=[[Central Intelligence Agency]]|access-date=18 January 2019}}</ref>
| инфлација = 3.7% (2020)<br />3.4% (2019)<br />2.8% (2018)
| сиромаштво =
| џини =
| радна снага =
| занимања =
| незапосленост = 4.6% (јул 2020)<ref>{{cite web |url=https://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/show.do?dataset=une_rt_m&lang=en |title=Unemployment by sex and age - monthly average |publisher=[[Eurostat]] |website=appsso.eurostat.ec.europa.eu |access-date=4 October 2020}}</ref><br />15,2% незапослености младих (деца од 15 до 24 године, јун 2020)<ref>{{cite web |title=Unemployment rate by age group |url=https://data.oecd.org/chart/65aR |website=data.oecd.org |publisher=[[OECD]] |access-date=8 September 2020}}</ref>
| индустрија =
| извоз = $125.75 милијарде (2017)<ref name="auto">{{cite web|url=http://www.ksh.hu/gyorstajekoztatok/#/en/document/kul1712|title=.In January–December 2017 The value of exports amounted to EUR 100.6 billion (HUF 31,103 billion) and that of imports to EUR 92.5 billion (HUF 28,602 billion). EUR/USD was 1,25x100.6 and 92.5.|work=[[Hungarian Central Statistical Office]]}}</ref>
| извозна добра = машине и опрема: 53,5%<br />остали произвођачи: 31,2%<br />прехрамбени производи: 8,7%<br />горива и електрична енергија: 3,9%<br />сировине: 3,4%<br />(2012)
| извозни партнери = {{застава|Немачка}} (27.7%) <br />{{застава|Румунија}} (5.4%) <br />{{застава|Италија}} (5.1%) <br />{{застава|Аустрија}} (5%) <br />{{застава|Словачка}} (4.8%) <br />{{застава|Француска}} (4.4%) <br />{{застава|Чешка}} (4.4%) <br />{{застава|Пољска}} (4.3%) (2017)
| увоз = $115.63 милијарди (2017)
| увозна добра = машине и опрема: 45,4%<br />остали произвођачи: 34,3%<br />горива и електрична енергија: 12,6%<br />прехрамбени производи: 5,3%<br />сировине: 2,5%<br />(2012)
| увозни партнери = {{застава|Немачка}} (26.2%) <br />{{застава|Аустрија}} (6.3%) <br />{{застава|Кина}} (-5.9%) <br />{{застава|Пољска}} (5.5%) <br />{{застава|Словачка}} (5.3%) <br />{{застава|Холандија}} (5%) <br />{{застава|Чешка}} (4.8%) <br />{{застава|Италија}} (4.7%) <br />{{застава|Холандија}} (3.49%) <br />{{застава|Мађарска}} (3.32%)<br />{{застава|Пољска}} (3.24%) <br />{{застава|Француска}} (2.7%) <br />{{застава|Француска}} (4%) (2017)
| сди = $290 милијарде (31. децембар 2017)
| бруто спољни дуг =$138.1 милијарди (31. децембар 2017)
| јавни дуг = 66.3% БДП (2019)
| приходи =
| расходи = 46.1% (2019)
| кредитнирејтинг =
| резерве =
| Индекс људског развоја =
}}
'''Економија Мађарске''' је [[Mešovita ekonomija|мешовита економија]] са високим дохотком, рангирана као девета најсложенија економија према индексу економске сложености.<ref>{{Cite web|url=http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/DATASTATISTICS/0,,contentMDK:20421402~pagePK:64133150~piPK:64133175~theSitePK:239419,00.html#High_income|title=World Bank Country Classification|access-date=30 September 2014}}</ref> [[Мађарска]] је чланица [[Организација за економску сарадњу и развој|организације за економску сарадњу и развој]] са врло високим индексом хуманог развоја и квалификованом [[Radna snaga|радном снагом]], са тринаестом најнижом неједнакошћу у приходима на свету. Мађарска економија је 57. највећа економија на свету (од 188 земаља које мери [[међународни монетарни фонд]]) са годишњом производњом од 265.037 милијарди долара<ref name="imf2">{{Cite web|url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2015/01/weodata/weorept.aspx?pr.x=25&pr.y=10&sy=2016&ey=2019&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=944&s=NGDPD%2CNGDPDPC%2CPPPGDP%2CPPPPC&grp=0&a=|title=Hungary|publisher=International Monetary Fund|access-date=6 September 2015}}</ref> и заузима 40. место у свету по БДП-у по становнику мерено [[Паритет куповне моћи|паритетом куповне моћи]]. Мађарска има извозно оријентисану тржишну економију са великим нагласком на [[Међународна трговина|међународну трговину]], тиме је земља 35. највећа извозна економија на свету. Мађарска је 2015. имала више од 100 милијарди долара извоза, са високим трговинским суфицитом од 9003 милијарде долара, од чега је 79% отишло у [[Европска унија|Европску унију]], а 21% трговина ван ЕУ.<ref>{{Cite web|url=http://www.ksh.hu/gyorstajekoztatok/#/en/document/kul1512|title=External trade surplus was EUR 604 million in December|date=10 March 2016|website=[[Hungarian Central Statistical Office]]|access-date=10 March 2016}}</ref> Мађарски производни капацитет је више од 80% у [[Приватни сектор|приватном сектору]], са укупним опорезивањем од 39,1%, што финансира [[Država blagostanja|државу благостања]]. На страни расхода, потрошња домаћинстава је главна компонента [[Бруто домаћи производ|бруто домаћег производа]] и чини 50% његове укупне вредности, затим бруто инвестиције у основни капитал са 22% и [[јавна потрошња]] са 20%.<ref>{{Cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2050.html#hu|title=GDP - composition, by end use|year=2016|publisher=[[CIA World Factbook]]|access-date=11 March 2016}}</ref> Мађарска је 2009. године, због јаких економских потешкоћа, морала да затражи помоћ међународног монетарног фонда за око 9 милијарди евра.<ref>[[European Stability Mechanism#cite note-IMF+World Bank+BoP-47]]</ref><ref>[[European Stability Mechanism#cite note-76]]</ref><ref>[[European Stability Mechanism#cite note-Converting of 10.5 SDR to Euro-78]]</ref> 
 
Линија 53 ⟶ 92:
Влада мађарског демократског форума десног центра 1990—1994. одлучила је да сруши пољопривредне задруге раздвајањем и давањем машина и земљишта бившим члановима.<ref name="3458strucutural_problems">{{Cite journal|last=B. Vizvári|last2=Zs. Bacsi|date=2 June 2003|title=Structural Problems in Hungarian Agriculture After the Political Turnover|url=http://jcea.agr.hr/volumes.php?lang=en&search=Article%3A136&field=title|journal=[[Journal of Central European Agriculture]]|access-date=5 January 2010}}</ref> Влада је такође увела закон о накнади штете који је нудио ваучере људима који су поседовали земљу пре него што је национализована 1948. Ти људи (или њихови потомци) могли су да замене своје бонове за земљу која је претходно била у власништву пољопривредних задруга, а које су биле принуђене да се одрекну дела земље у ове сврхе.
 
Мале продавнице и малопродаја приватизовани су између 1990. и 1994. године, међутим, [[Grinfild investicija|гринфилд инвестиција]] страних малопродајних компанија попут [[Тесцо|Теско]], [[Цора (хипермаркет)|Cora]] и [[Икеа]] имале су много већи економски утицај.<ref name="3541privatization_in_hun">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=vlADbGaMluEC&pg=PA427|title=Privatization in Hungary and its Aftermath|last=Iván Major|publisher=Edward Elgar Publishing|year=2003|isbn=978-1-84064-613-9|access-date=5 January 2010}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFIván_Major2003">Iván Major (2003). </cite></ref> Многа јавна предузећа су приватизована, укључујући националну телекомуникациону компанију Мађарски телеком, национални конгломерат нафте и гаса MOL Group, као и компаније за снабдевање и производњу електричне енергије.<ref name="4991privatisation_in_hun">{{Cite web|url=http://www.nao.org.uk/nao/intosai/wgap/8thmeeting/hungary2chpt4.pdf|title=Privatisation in Hungary (1990–2000)|last=Árpád Kovács|archive-url=https://web.archive.org/web/20110607035214/http://www.nao.org.uk/nao/intosai/wgap/8thmeeting/hungary2chpt4.pdf|archive-date=7 June 2011|url-status=dead|access-date=5 January 2010}}</ref>
 
Иако је већина банака продана страним инвеститорима, највећа банка OTP и даље је у мађарском власништву. Продато је 20%—20% акција страним институционалним инвеститорима и дато организацијама социјалног осигурања, 5% су купили запослени, а 8% је понуђено на будимпештанској берзи.<ref name="5955political_economy_of">{{Cite web|url=http://www.sml.hw.ac.uk/cert/wpa/1996/dp9613.pdf|title=Political Economy of Privatization in Hungary: A Progress Report|last=Anna Canning|last2=Paul Hare|publisher=Department of Economics, Heriot-Watt University|location=Edinburgh|archive-url=https://web.archive.org/web/20111003090300/http://www.sml.hw.ac.uk/cert/wpa/1996/dp9613.pdf|archive-date=3 October 2011|url-status=dead|access-date=5 January 2010}}</ref>
Линија 63 ⟶ 102:
Године 1995. мађарски фискални индекси су се погоршали: стране инвестиције су пале.<ref name="bokrosinterview">{{Cite web|url=http://www.worldbank.org/html/prddr/trans/MayJune95/pgs12-15.htm|title=Hungarian Finance Minister Lajos Bokros Explains His Package|publisher=The World Bank|access-date=12 November 2009}}</ref> Због велике потражње за увозном робом, Мађарска је такође имала висок трговински дефицит<ref name="exttrade">{{Cite web|url=http://portal.ksh.hu/pls/ksh/docs/eng/xstadat/xstadat_annual/tabl3_05_02ie.html|title=External trade by groups of countries in HUF (1991–2003)|publisher=KSH|access-date=12 November 2009}}</ref> и буџетски јаз, а није могла да постигне договор ни са Међународним монетарним фондом.<ref name="vg_hu">{{Cite web|url=http://vg.hu/gazdasag/vg_online/gazdasag_-_belfold/081215_bokros_252890|title=Viták kereszttüzében: a Bokros-csomag (The Bokros Package in the Crossfire)|date=15 December 2008|publisher=Világgazdaság Online|language=hu|archive-url=https://web.archive.org/web/20100316135826/http://www.vg.hu/gazdasag/vg_online/gazdasag_-_belfold/081215_bokros_252890|archive-date=16 March 2010|url-status=dead|access-date=12 November 2009}}</ref> Након што није имао министра финансија дуже од месец дана, премијер [[Ђула Хорн]] именовао је [[Лајош Бокрош|Лајоша Бокроша]] за министра финансија 1. марта 1995. Увео је низ мера штедње 12. марта 1995. које су имале следеће кључне тачке: једнократна девалвација форинте од 9%, увођење сталне клизне девалвације, додатна царина од 8% на сву робу изузев за изворе енергије, ограничење раста зарада у јавном сектору, поједностављена и убрзана приватизација. Пакет је такође обухватио смањења социјалне заштите, укључујући укидање бесплатног високог образовања и стоматолошких услуга; смањени породични додаци, накнаде за негу детета и материнства у зависности од прихода и богатства; смањење субвенција за лекове и повећање старосне границе за одлазак у пензију.
 
Ове реформе нису само повећале поверење инвеститора,<ref name="usgovcikk">{{Cite web|url=https://2009-2017.state.gov/r/pa/ei/bgn/26566.htm|title=Background Note: Hungary|date=June 2009|publisher=Bureau of Public Affairs: Electronic Information and Publications Office|access-date=12 November 2009}}</ref> већ су их подржали и Међународни монетарни и Светска банка.<ref name="konyv">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=n3cBtQz7A4MC&q=protest%20against%20bokros%201995&pg=PA98|title=Privatizing pensions: the transnational campaign for social security reform|last=Mitchell A. Orenstein|publisher=Princeton University Press|year=2008|isbn=978-0-691-13697-4|access-date=12 November 2009}}</ref> Бокрош је оборио негативан рекорд популарности: 9% становништва је желело да га види на „важном политичком положају”<ref name="median_bokros">{{Cite web|url=http://www.median.hu/object.289bbab9-6e1c-4b75-a62d-cb90550284be.ivy|title=Romló közhangulat, stabilizálódó Fidesz-előny (Deteriorating Public Morale, Fidesz's Advantage Stabilizing|date=14 February 2007|publisher=Medián|language=hu|access-date=12 November 2009}}</ref> и само 4% је било уверено да ће реформе „у великој мери побољшати финансије земље”.<ref name="bokrosinterview">{{Cite web|url=http://www.worldbank.org/html/prddr/trans/MayJune95/pgs12-15.htm|title=Hungarian Finance Minister Lajos Bokros Explains His Package|publisher=The World Bank|access-date=12 November 2009}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.worldbank.org/html/prddr/trans/MayJune95/pgs12-15.htm "Hungarian Finance Minister Lajos Bokros Explains His Package"]. </cite></ref>
 
Године 1996, Министарство финансија је увело нови пензијски систем уместо система који у потпуности подржава држава: уведени су приватни рачуни пензијске штедње, који се заснивају на 50% социјалног осигурања и 50% се финансирају.<ref name="konyv">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=n3cBtQz7A4MC&q=protest%20against%20bokros%201995&pg=PA98|title=Privatizing pensions: the transnational campaign for social security reform|last=Mitchell A. Orenstein|publisher=Princeton University Press|year=2008|isbn=978-0-691-13697-4|access-date=12 November 2009}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMitchell_A._Orenstein2008">Mitchell A. Orenstein (2008). </cite></ref>
 
Године 2006. премијер [[Ференц Ђурчањ]] поново је изабран на платформи која обећава економску „реформу без штедње”. Међутим, након избора у априлу 2006, социјалистичка коалиција под Ђурчањи представила је пакет мера штедње којима је планирано да смањи буџетски дефицит на 3% БДП-а до 2008.
Линија 85 ⟶ 124:
Од новембра 2011. до јануара 2012, све три главне агенције за кредитни рејтинг смањиле су мађарски дуг на неинвестициону шпекулативну оцену.<ref name="bbc-20111222">{{Cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/business-16298773|title=Hungary borrowing costs rise on junk downgrade|date=22 December 2011|access-date=27 December 2011|publisher=BBC}}</ref><ref name="guardian-20111225">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/commentisfree/2011/dec/25/hungary-playing-chicken-editorial|title=Hungary: playing chicken|date=25 December 2011|work=The Guardian|access-date=27 December 2011}}</ref><ref name="bbc-20120106">{{Cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/business-16446307|title=Third ratings agency gives Hungary a junk credit rating|date=6 January 2012|access-date=9 January 2012|publisher=BBC}}</ref> То је делимично због политичких промена које стварају сумње у независност мађарске народне банке.<ref>[https://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=2944875 Terminal Risks for Independent Fiscal Institutions: Lessons from IFIs in Hungary and Venezuela]. </ref>
 
Председник Европске комисије [[Жозе Мануел Барозо]] писао је премијеру Виктору Орбану наводећи да нови прописи централне банке, који омогућавају политичку интервенцију, озбиљно штете интересима Мађарске, одлажући разговоре о пакету финансијске помоћи. Орбан је одговорио да ако се не постигнем споразум, сам ће нешто преузети.<ref name="bloomberg-20111230">{{Cite news|url=https://www.bloomberg.com/news/2011-12-30/hungarian-lawmakers-approve-central-bank-law-in-snub-imf-european-union.html|title=Hungary's Bailout Chance Wanes as Lawmakers Snub IMF, EU Over Central Bank|last=Zoltan Simon|date=30 December 2011|access-date=30 December 2011|publisher=Bloomberg}}<cite class="citation news cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFZoltan_Simon2011">Zoltan Simon (30 December 2011). </cite></ref>
 
[[Европска комисија]] покренула је правни поступак против Мађарске 17. јануара 2012. Поступци се тичу мађарског закона о централној банци, старосне границе за одлазак у пензију за судије и тужиоце, односно независности канцеларије за заштиту података.<ref>[http://www.politics.hu/20120117/barroso-says-unwillingness-of-hungary-to-make-changes-pushes-ec-to-act-against-budapest/ Barroso says unwillingness of Hungary to make changes pushes EC to act against Budapest] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120118130832/http://www.politics.hu/20120117/barroso-says-unwillingness-of-hungary-to-make-changes-pushes-ec-to-act-against-budapest/|date=18 January 2012}}, ''Politics.hu'', 17 January 2012; accessed 21 January 2012</ref><ref>[https://www.bbc.co.uk/news/world-europe-16593827 EU opens legal action against Hungary over new laws], ''[[BBC News]]'', 17 January 2012; accessed 21 January 2012</ref> Дан касније Орбан је у писму најавио спремност да пронађе решења за проблеме покренуте у поступку за повреду права.<ref>[http://www.politics.hu/20120118/orban-says-hungary-ready-to-cooperate-to-resolve-eu-infringement-issues/ Orbán says Hungary ready to cooperate to resolve EU infringement issues] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131126172135/http://www.politics.hu/20120118/orban-says-hungary-ready-to-cooperate-to-resolve-eu-infringement-issues/|date=26 November 2013}}, ''Politics.hu'', 18 January 2012; accessed 21 January 2012</ref> Учествовао је 18. јануара на пленарној седници [[Европски парламент|Европског парламента]] која се такође бавила мађарским случајем. Рекао је да је Мађарска обновљена и реорганизована под европским принципима. Такође је изјавио да се проблеми које покреће Европска унија могу решити лако, једноставно и врло брзо. Додао је да ниједна примедба европске комисије није утицала на нови устав Мађарске.<ref>[http://www.politics.hu/20120118/hungary-reorganised-under-european-principles-says-pm/ Orbán tells European Parliament disputes a natural result of Hungarian government’s “magnificent” efforts] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131126170513/http://www.politics.hu/20120118/hungary-reorganised-under-european-principles-says-pm/|date=26 November 2013}}, ''Politics.hu'', 18 January 2012; accessed 21 January 2012</ref><ref>[https://www.bbc.co.uk/news/world-europe-16613934 Hungary PM Orbán fights back in European Parliament], ''[[BBC News]]'', 18 January 2012; accessed 21 January 2012</ref>
Линија 134 ⟶ 173:
=== Пољопривреда ===
[[Датотека:Tokaj_vineyard.jpg|десно|мини|180x180пискел| [[Токај]] виноград са сазревања грожђа.]]
Пољопривреда је 2008. чинила 4,3% БДП-а<ref name="1404value_and_distributi">{{Cite web|url=http://portal.ksh.hu/pls/ksh/docs/eng/xstadat/xstadat_annual/tabl3_01_02iec.html|title=Value and distribution of gross value added by industries|year=2009|publisher=Hungarian Central Statistical Office|access-date=31 December 2009}}</ref> и заједно са прехрамбеном индустријом заузимала је око 7,7% радне снаге.<ref name="7495number_of_employed_p">{{Cite web|url=http://portal.ksh.hu/pls/ksh/docs/eng/xstadat/xstadat_annual/tabl2_01_04iea.html|title=Number of employed persons by industries|year=2009|publisher=Hungarian Central Statistical Office|access-date=31 December 2009}}</ref> Ове две цифре представљају само примарну пољопривредну производњу: заједно са сродним пословима, пољопривреда чини око 13% БДП-а. Мађарска пољопривреда је практично самодовољна и из традиционалних разлога извозно оријентисана:<ref name="6601the_hungarian_agricu">{{Cite web|url=http://www.fvm.gov.hu/doc/upload/200812/masz_english.pdf|title=The Hungarian agriculture and food industry in figures|year=2008|publisher=Ministry of Agriculture and Rural Development|page=5|archive-url=https://web.archive.org/web/20110721105029/http://www.fvm.gov.hu/doc/upload/200812/masz_english.pdf|archive-date=21 July 2011|url-status=dead|access-date=31 December 2009}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20110721105029/http://www.fvm.gov.hu/doc/upload/200812/masz_english.pdf "The Hungarian agriculture and food industry in figures"] <span class="cs1-format">(PDF)</span>. </cite></ref> извоз повезан са пољопривредом чини 20—25% од укупног броја. Отприлике половина укупне површине Мађарске је пољопривредна која се обрађује; овај однос је истакнут међу осталим чланицама ЕУ. То је због повољних услова земље, укључујући [[Континентална клима|континенталну климу]] и Алфелд које чине око половине мађарског пејзажа. Најважније културе су пшеница, кукуруз, сунцокрет, кромпир, шећерна репа, репица и широк избор воћа (нарочито јабука, бресква, крушка, грожђе, лубеница, шљива итд). Мађарска има неколико винских регија, међу којима производе светски познато бело десертно [[Tokajsko vino|Токајско вино]] и црвену Бикову крв. Још једно традиционално светски познато алкохолно пиће је воћна ракија ''pálinka''.
 
У земљи се углавном гаје говеда, свиње, живина и овце. Стока укључује [[мађарско сиво говече]] која је главна туристичка атракција у националном парку [[Хортобађ]]. Важна компонента гастрономског наслеђа земље са око 33.000 фармера ангажованих у индустрији. Мађарска је други највећи светски произвођач и највећи извозник [[фоа гра]] (који углавном извози у [[Француска|Француску]]).
Линија 241 ⟶ 280:
* Универзитет у [[Дебрецин|Дебрецину]]
 
Финансијске изворе за образовање углавном издаје држава (чине 5,1—5,3% годишњег БДП-а).<ref name="educ">{{Cite book|url=http://www.okm.gov.hu/letolt/english/education_in_hungary_080805.pdf|title=Education in Hungary|last=Ministry of Education and Culture|publisher=Department for EU Relations|year=2008|isbn=978-963-87399-5-7|pages=19–20, 25–28, 36|access-date=25 November 2009}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMinistry_of_Education_and_Culture2008">Ministry of Education and Culture (2008). </cite></ref> Како би побољшали квалитет високог образовања, влада подстиче доприносе студената и компанија. Још један важан допринос је Европска унија.
[[Датотека:Pisa2006.png|десно|мини|180x180пискел| Математички резултат на [[PISA]] тестовима 2006. у Мађарској, између осталих земаља.]]
Систем има слабости, а најважније су [[сегрегација]] и неједнак приступ квалитетном образовању.<ref name="educ">{{Cite book|url=http://www.okm.gov.hu/letolt/english/education_in_hungary_080805.pdf|title=Education in Hungary|last=Ministry of Education and Culture|publisher=Department for EU Relations|year=2008|isbn=978-963-87399-5-7|pages=19–20, 25–28, 36|access-date=25 November 2009}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMinistry_of_Education_and_Culture2008">Ministry of Education and Culture (2008). </cite></ref> Извештај [[PISA]] је 2006. закључио да су ученици основних школа постигли боље резултате од просека организације за економску сарадњу и развој. Ученици средњих стручних школа су постигли много лошије резултате.<ref name="eduoecd">{{Cite book|url=https://archive.org/details/pisa2006sciencec0001unse/page/33|title=The Programme for International Student Assessment (PISA)|publisher=OECD|year=2006|isbn=978-92-64-04000-7|pages=[https://archive.org/details/pisa2006sciencec0001unse/page/33 33–34]|access-date=25 November 2009}}</ref> Други проблем је високо образовање: одговор на потребе региона и тржишта рада је недовољан. Владини планови укључују побољшање система каријерног вођења и успостављање националне дигиталне мреже која ће омогућити праћење послова и олакшати интеграцију на тржиште рада.
 
=== Социјално раслојавање ===
Линија 252 ⟶ 291:
Стопа плодности у Мађарској је, као и у многим европским земљама, врло ниска: 1,34 деце/жена (205. место у свету).<ref name="key_development_data">{{Cite web|url=http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/DATASTATISTICS/0,,contentMDK:20535285~menuPK:1192694~pagePK:64133150~piPK:64133175~theSitePK:239419,00.html|title=Key Development Data & Statistics|publisher=World Bank|access-date=21 December 2009}}</ref> Очекивани животни век при рођењу је 73,3 године, док је код жена 57,6 и 53,5 за мушкарце. Просечни очекивани животни век укупно износи 73,1 године.<ref name="healthy_life_years_a">{{Cite web|url=http://epp.eurostat.ec.europa.eu/tgm/table.do?tab=table&init=1&language=en&pcode=tsien180&plugin=1|title=Healthy life years at birth by gender|year=2007|publisher=Eurostat|access-date=21 December 2009}}</ref>
 
Вредност мађарског индекса развоја родно заснованог од 0,879,<ref name="human_development_re">{{Cite web|url=http://hdrstats.undp.org/en/countries/country_fact_sheets/cty_fs_HUN.html|title=Human Development Report 2009 – Hungary|year=2009|publisher=United Nations Development Programme|archive-url=https://web.archive.org/web/20091012093648/http://hdrstats.undp.org/en/countries/country_fact_sheets/cty_fs_HUN.html|archive-date=12 October 2009|url-status=dead|access-date=21 December 2009}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20091012093648/http://hdrstats.undp.org/en/countries/country_fact_sheets/cty_fs_HUN.html "Human Development Report 2009 – Hungary"]. </cite></ref> представља 100% његове вредности индекса хуманог развоја (трећи најбољи на свету). Од 55,5% женске популације (између 15 и 64) учествује у радној снази, а однос девојчица и дечака у основном и средњем образовању је 99%.<ref name="key_development_data">{{Cite web|url=http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/DATASTATISTICS/0,,contentMDK:20535285~menuPK:1192694~pagePK:64133150~piPK:64133175~theSitePK:239419,00.html|title=Key Development Data & Statistics|publisher=World Bank|access-date=21 December 2009}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/DATASTATISTICS/0,,contentMDK:20535285~menuPK:1192694~pagePK:64133150~piPK:64133175~theSitePK:239419,00.html "Key Development Data & Statistics"]. </cite></ref>
 
Етничка неједнакост, која погађа првенствено [[Роми у Мађарској|Роме у Мађарској]], представља озбиљан проблем. Иако је дефиниција ромског идентитета контроверзна,<ref name="1026roma_employment_in_h">{{Cite web|url=http://www.personal.ceu.hu/staff/Gabor_Kezdi/WorkingPapers/Kertesi-Kezdi-2009-RomaEmployment.pdf|title=Roma Employment in Hungary After the Post-Communist Transition|last=Gábor Kertesi|last2=Kábor Kézdi|location=Budapest|archive-url=https://web.archive.org/web/20110612015012/http://www.personal.ceu.hu/staff/Gabor_Kezdi/WorkingPapers/Kertesi-Kezdi-2009-RomaEmployment.pdf|archive-date=12 June 2011|url-status=dead|access-date=27 December 2009}}</ref> квалитативне студије доказују да се стопа запослености Рома значајно смањила након [[Револуције 1989.|револуције 1989]].<ref name="5488inequality_and_discr">{{Cite web|url=http://www.eurofound.europa.eu/ewco/2007/08/HU0708019I.htm|title=Inequality and discrimination in employment|date=21 January 2008|access-date=27 December 2009}}</ref> услед огромног отпуштања неквалификованих радника<ref name="9905roma_children_in_the">{{Cite web|url=https://ideas.repec.org/p/has/bworkp/0508.html|title=Roma children in the transformational recession - Widening ethnic schooling gap and Roma poverty in post-communist Hungary|last=Gábor Kertesi|last2=Gábor Kézdi|year=2005|location=Budapest|access-date=27 December 2009}}</ref> током транзиционих година, више од једна трећина Рома била је искључена са тржишта рада.<ref name="8956roma_foglalkoztat_s_">{{Cite web|url=http://www.econ.core.hu/doc/bwp/bwp/Bwp0504.pdf|title=Roma foglalkoztatás az ezredfordulón (Roma Employment on the Turn of Millennium)|last=Gábor Kertesi|year=2005|location=Budapest|language=hu|access-date=27 December 2009}}</ref> Због тога је овај етнички сукоб суштински повезан са неједнакошћу дохотка у земљи<ref name="4730the_income_situation">{{Cite web|url=http://www.tarki.hu/adatbank-h/kutjel/pdf/a738.pdf|title=The Income Situation of Gypsy Families|last=Béla Janky|year=2005|publisher=TÁRKI|location=Budapest|archive-url=https://web.archive.org/web/20110718130039/http://www.tarki.hu/adatbank-h/kutjel/pdf/a738.pdf|archive-date=18 July 2011|url-status=dead|access-date=27 December 2009}}</ref> — најмање две трећине од најсиромашнијих 300.000 људи у Мађарској су Роми. Поред тога, етничка [[дискриминација]] је изузетно висока, 32% Рома доживљава дискриминацију када тражи посао.<ref name="4150data_in_focus_report">{{Cite web|url=http://fra.europa.eu/fraWebsite/attachments/EU-MIDIS_ROMA_EN.pdf|title=Data in Focus Report: The Roma|year=2009|publisher=European Union [[Fundamental Rights Agency]]|access-date=27 December 2009}}</ref> Сходно томе, нови Роми који улазе на тржиште ретко могу наћи посао што ствара дефицит мотивације и даље јача сегрегацију и незапосленост.<ref name="6994a_hern_d_v_lgyi_rom_">{{Cite web|url=http://www.autonomia.hu/index.jsp?id=33&main=51&akt=33&lang=hu|title=A Hernád-völgyi romák munkaerőpiaci felzárkóztatása – A program helyszínének bemutatása (Convergence of Roma Employment in the Hernád Valley–Introducing the Setting of the Program)|publisher=Autonómia Alapítvány|location=Budapest|language=hu|archive-url=https://web.archive.org/web/20090405162042/http://www.autonomia.hu/index.jsp?id=33&main=51&akt=33&lang=hu|archive-date=5 April 2009|url-status=dead|access-date=27 December 2009}}</ref>
Линија 259 ⟶ 298:
Двадесет година након промене режима, [[политичка корупција]] остаје озбиљно питање у Мађарској.<ref name="5463hungary__corruption_">{{Cite web|url=http://reportingproject.net/prosecution/index.php?option=com_content&task=view&id=1&Itemid=1|title=Hungary: Corruption continues|date=16 December 2008|publisher=[[Organized crime and corruption reporting project|Organized Crime and Corruption Reporting Project]]|access-date=3 January 2010}}</ref> Према [[Transparensi internašonal|Транспаренси интернашонал]] из Мађарске, готово једна трећина највиших менаџера тврди да редовно подмићује политичаре. Већина људи (42%) у Мађарској мисли да је сектор који је највише погођен подмићивањем систем политичких партија.<ref name="1766global_corruption_ba">{{Cite web|url=http://www.transparency.org/content/download/43788/701097|title=Global Corruption Barometer 2009|last=Riaño, Juanita|last2=Hodess, Robin|date=16 December 2008|publisher=Transparency International|page=8|archive-url=https://web.archive.org/web/20090607054124/http://www.transparency.org/content/download/43788/701097|archive-date=7 June 2009|url-status=dead|access-date=3 January 2010|last3=Evans, Alastair}}</ref> Подмићивање је уобичајено у здравственом систему у облику исплате захвалности — 92% свих људи сматра да би требало платити главном хирургу који ради операцију срца или акушеру за рођење детета.<ref name="1046hidden_in_an_envelop">{{Cite web|url=http://www.colbud.hu/honesty-trust/kornai/pub01.PDF|title=Hidden in an Envelope: Gratitude Payments to Medical Doctors in Hungary|last=János Kornai|date=16 December 2008|page=13|archive-url=https://web.archive.org/web/20110721105027/http://www.colbud.hu/honesty-trust/kornai/pub01.PDF|archive-date=21 July 2011|url-status=dead|access-date=3 January 2010}}</ref>
 
Други проблем је административни терет: по лакоћи пословања Мађарска се налази на 47. месту од 183 земље света.<ref name="5276doing_business______">{{Cite web|url=http://www.doingbusiness.org/Documents/CountryProfiles/HUN.pdf|title=Doing Business 2010 - Hungary|year=2009|publisher=The World Bank|location=Washington, D.C.|archive-url=https://web.archive.org/web/20091002184936/http://www.doingbusiness.org/Documents/CountryProfiles/HUN.pdf|archive-date=2 October 2009|url-status=dead|access-date=3 January 2010}}</ref> Пет дана потребних за покретање новог посла заузима 29. место,<ref name="key_development_data">{{Cite web|url=http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/DATASTATISTICS/0,,contentMDK:20535285~menuPK:1192694~pagePK:64133150~piPK:64133175~theSitePK:239419,00.html|title=Key Development Data & Statistics|publisher=World Bank|access-date=21 December 2009}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/DATASTATISTICS/0,,contentMDK:20535285~menuPK:1192694~pagePK:64133150~piPK:64133175~theSitePK:239419,00.html "Key Development Data & Statistics"]. </cite></ref> а земља је на 122. месту по лакоћи плаћања пореза.<ref name="3758paying_taxes________">{{Cite web|url=http://www.doingbusiness.org/documents/FullReport/2010/Paying-Taxes-2010.pdf|title=Paying Taxes 2010 - The Global Picture|year=2009|access-date=3 January 2010}}</ref>
 
У складу са теоријом [[Подјела власти|поделе власти]], правосудни систем је независан од законодавне и извршне власти.<ref name="4430background_note__hun">{{Cite web|url=https://2009-2017.state.gov/r/pa/ei/bgn/26566.htm|title=Background Note: Hungary|date=June 2009|publisher=U.S. Department of State|access-date=3 January 2010}}</ref> Сходно томе, влада не утиче на судове и тужилаштва. Међутим, правни систем је спор и преоптерећен, што чини поступке и пресуде дуготрајним и неефикасним.<ref name="3455hungary_investment_c">{{Cite web|url=http://www.eubusiness.com/europe/hungary/invest|title=Hungary Investment Climate 2009|last=Ina Mimireva|date=29 October 2009|publisher=EUbusiness|access-date=3 January 2010}}</ref> Такав правосудни систем тешко да може процесуирати корупцију и заштитити финансијске интересе земље.<ref name="5463hungary__corruption_">{{Cite web|url=http://reportingproject.net/prosecution/index.php?option=com_content&task=view&id=1&Itemid=1|title=Hungary: Corruption continues|date=16 December 2008|publisher=[[Organized crime and corruption reporting project|Organized Crime and Corruption Reporting Project]]|access-date=3 January 2010}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://reportingproject.net/prosecution/index.php?option=com_content&task=view&id=1&Itemid=1 "Hungary: Corruption continues"]. </cite></ref>
 
== Учешће државе ==
Линија 654 ⟶ 693:
 
=== Спољна трговина ===
Године 2007. 25% целокупног извоза Мађарске било је високе технологије, што је пети највећи однос у Европској унији након Малте, Кипра, Ирске и Холандије. Просек ЕУ10 је 2007. износио 17,1%, а еврозоне 16%.<ref name="key_development_data">{{Cite web|url=http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/DATASTATISTICS/0,,contentMDK:20535285~menuPK:1192694~pagePK:64133150~piPK:64133175~theSitePK:239419,00.html|title=Key Development Data & Statistics|publisher=World Bank|access-date=21 December 2009}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/DATASTATISTICS/0,,contentMDK:20535285~menuPK:1192694~pagePK:64133150~piPK:64133175~theSitePK:239419,00.html "Key Development Data & Statistics"]. </cite></ref>
 
== Референце ==
{{Извори}}
 
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat-inline|Economy of Hungary}}
 
* [http://www.ksh.hu/?lang=en Економија]
* [http://www.kormany.hu/en/ministry-for-national-economy Министарство за националну економију — Водеће вести о економији]
Линија 668 ⟶ 707:
* [http://www.oecd.org/hungary/ Профил мађарске економије] у [[Организација за економску сарадњу и развој|Организацији за економску сарадњу и развој]]
* [http://www.imf.org/external/country/HUN/index.htm Профил мађарске економије] у [[Међународни монетарни фонд|Међународном монетарном фонду]]
{{Шаблон:Државе ЕУ}}
{{Шаблон:Светска трговинска организација}}
{{портал бар|Мађарска|Европска унија}}
[[Категорија:Државе у Европи]]
[[Категорија:Државе чланице Европске уније]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Привреда_Мађарске”