Повардарје — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:Map of Vardar river basin-bg.svg|мини|десно|240п|[[Хидрографија|Хидрографско]] Повардарје<br> (области у сливу реке Вардара)]]
[[Датотека:Vardar Veles Macedonia.jpg|thumb|right|300px|Поглед на [[Вардар]] код града [[Велес (град)|Велеса]]]]
'''Повардарје''' ({{јез-мк|Повардарие}}) је [[Географија|географски]], [[Етнографија|етнографски]] и административно-[[Политика|политички]] термин који се користи као назив за средишњи део [[Северна Македонија|Северне Македоније]] и котлину реке [[Вардар]].
 
'''Повардарје''' ({{јез-мк|Повардарие}}) је вишезначни [[Географија|географски]], [[историја|историјски]] и [[геополитика|геополитички]] појам, који се у најширем ([[хидрографија|хидрографском]]) смислу користи као назив за области у сливу реке [[Вардар (река)|Вардара]], али такође има и друга (хорографска и геополитичка) значења.
== Географске карактеристике Повардарја ==
Географски Повардарје обухвата ток реке [[Вардар]] од Дервентске клисуре и [[Скопско поље|Скопске котлине]] све до града [[Ђевђелија|Ђевђелије]] и границе са [[Грчка|Грчком]], са свим притокама, планинама и клисурама.
 
== Хидрографско Повардарје ==
У Повардарју су смештени следећи градови; [[Скопље]], [[Велес (град)|Велес]], [[Кавадарци]], [[Неготино]], [[Демир Капија]], [[Валандово]], [[Општина Дојран|Дојран]] и [[Ђевђелија]].
[[Датотека:Vardar Veles Macedonia.jpg|thumbмини|rightдесно|300px240п|Поглед на [[Вардар]] код града [[Велес (град)|Велеса]]]]
 
Повардарје у најширем ([[хидрографија|хидрографском]]) смислу обухвата сва подручја у сливу реке [[Вардар (река)|Вардара]]. Дели се на горње и доње. Горње Повардарје обухвата области у горњем сливу реке Вардара, до [[клисура|клисуре]] Железна врата ([[Демир Капија]]). Доње Повардарје обухвата области око доњег тока реке Вардара, од Железних врата до [[Солунски залив|Солунског залива]].
Повардарје има мешану климу, од [[умереноконтинентална клима|умерено континенталне]] која превладава на северу до готово [[Средоземна клима|медитеранске]] која превладава на југу након Демиркапијске клисуре.
 
== Хорографско Повардарје ==
На благим брежуљцима Повардарја су највећи македонски виногради, тако да је оно данас [[синоним]] за истоимену [[Енологија|енолошку]] регију.
[[Датотека:Vardar vo Demir Kapiskata klisura.jpg|мини|десно|240п|Железна врата ([[Демир Капија]])]]
 
У ужем (хорографском) смислу, Повардарје обухвата области које се простиру непосредно уз ток реке Вардара. Дели се на више целина, које су различито дефинисане, тако да у литератури долази до терминолошког преклапања. У најужем смислу, Повардарје обухвата вардарску долину од Дервентске клисуре и [[Скопско поље|Скопске котлине]] на северу, до старог града Просека, код Железних врата ([[Демир Капија]]) на југу. У ужем Повардарју су смештени градови: [[Скопље]], [[Велес (град)|Велес]], [[Кавадарци]], [[Неготино]] и [[Демир Капија]].
У Повардарју се налази и највећи македонски [[Археологија|археолошки]] локалитет - [[Антика|антички]] град [[Стоби]].
 
Повардарје има мешану климу, од [[умереноконтинентална клима|умерено континенталне]] која превладава на северу, до готово [[Средоземна клима|медитеранске]], која започиње јужно од Железних врата (Демир Капија). Благи бреговити предео Повардарја погодан је за развој виноградарства, тако да назив области представља [[синоним]] за истоимену [[Енологија|енолошку]] регију. У области Повардарја се налази и познати [[Археологија|археолошки]] локалитет - [[Антика|антички]] град [[Стоби]].
 
Поред повардарске области у данашњој [[Северна Македонија|Северној Македонији]], исти појам се понекад употребљава и за јужне области око доњег тока реке Вардара у [[Егејска Македонија|Егејској Македонији]]. То подручје се у старијим (византијским) изворима називало ''Вардарија'', а познато је и као "Вардарско" (поље).{{sfn|Острогорски|Баришић|1966|p=289}}
 
== Референце ==
{{извори|30em}}
 
==Види још==
{{div col}}
* [[Вардарски регион]]
* [[Вардарска Македонија]]
* [[Вардарска Србија]]
* [[Вардарска бановина]]
{{div col end}}
 
==Литература==
{{refbegin|2}}
* Јован Ф. Трифуноски: "О етничком саставу и етничким процесима у Средњем Повардарју", Лесковачки зборник, бр. 10, Лесковац 1970, стр. 153-158.
* {{Cite book|ref=harv|last=Кораћ|first=Војислав|author-link=Војислав Кораћ, |title=Споменици монументалне српске архитектуре XIV века у Повардарју, |year=2003|location=Београд 2003|publisher=САНУ|url=https://books. google.com/books?id=JfUVAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last1=Острогорски|editor-first1=Георгије|editor-link1=Георгије Острогорски|editor-last2=Баришић|editor-first2=Фрањо|title=Византијски извори за историју народа Југославије|year=1966|volume=3|location=Београд|publisher=Византолошки институт|url=https://www.scribd.com/document/15762924/SANU-Posebna-Izdanja-Vizantijski-Izvori-Za-Istoriju-Naroda-Jugoslavije-Tom-3}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Поповић|first=Радомир В.|author-link=Радомир В. Поповић|title=Рано хришћанство на Балкану пре досељења Словена (Србија, Повардарје, Црна Гора)|year=1995|location=Београд|url=https://books.google.com/books?id=cdPxXwAACAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Трифуноски|first=Јован Ф.|author-link=Јован Трифуноски:Ф. "Трифуноски|title=О етничком саставу и етничким процесима у Средњем Повардарју", |journal=Лесковачки зборник, бр. |year=1970|volume=10, Лесковац 1970, стр. |pages=153-158|url=https://books.google.com/books?id=_4dOAAAAYAAJ}}
{{refend}}
 
[[Категорија:Области у Северној Македонији]]
[[Категорија:Области у Грчкој]]