Википедија

Привреда Јерменије — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Направљено превођењем странице „Economy of Armenia”
 
Нема описа измене
Ред 1:
{{Инфокутија Привреда
 
| држава = Јерменија
| слика = Elite Plaza Business Center at Night.jpg
| величина = 500
| наслов = [[Јереван]]
| валута = [[Јерменски драм|драм]]
| година = календарска година
| организације = [[СТО]], [[ЕАЕС]], [[БСЕЦ]]
| рејтинг = 104 (2019)<br />104 (2020)
| гдп = $13.444 милијарде (2019)<ref name="IMFWEOAR">{{cite web |url=https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2019/02/weodata/weorept.aspx?pr.x=80&pr.y=5&sy=2017&ey=2021&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=911&s=NGDPD%2CPPPGDP%2CNGDPDPC%2CPPPPC%2CPCPIPCH&grp=0&a= |title=World Economic Outlook Database, October 2019 |publisher=[[International Monetary Fund]] |website=IMF.org |access-date=21 October 2019}}</ref>
| гдпраст = 5.2%&nbsp;(2018), 7.6%&nbsp;(2019)<br />−2.8%&nbsp;(2020), 4.9%&nbsp;(2021)<ref>{{cite web |title=Global Economic Prospects, June 2020 |page=80 |url=https://openknowledge.worldbank.org/handle/10986/33748 |website=openknowledge.worldbank.org |publisher=[[World Bank]] |access-date=10 June 2020}}</ref>
| по становнику = 2,959,694 (1. јануар 2020)<ref>{{cite web |url=https://ec.europa.eu/eurostat/tgm/table.do?tab=table&init=1&language=en&pcode=tps00001&plugin=1 |title=Population on 1 January |publisher=[[Eurostat]] |website=ec.europa.eu/eurostat |access-date=13 July 2020}}</ref>
| сектори = пољопривреда: 16,7%<br />индустрија: 28,2%<br />услуге: 54,8%<br />(2017)<ref name="CIAWFAM">{{cite web |url=https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/armenia/ |title=The World Factbook |publisher=[[Central Intelligence Agency]] |website=CIA.gov |access-date=17 February 2019}}</ref>
| инфлација = 0.8% (2020)
| сиромаштво =
| џини =
| радна снага =
| занимања =
| незапосленост = 19.0% (2020)<br />17.71 (2019)<ref>{{cite web |url=https://www.statista.com/statistics/440639/unemployment-rate-in-armenia/ |title=Unemployment rate in Armenia 2019|publisher=[[statista.com]] |website=www.statista.com |access-date=11 February 2020}}</ref>
| индустрија =
| извоз = $2.6 милијарде (2018)<ref name="Armenia’s Top 10 Exports">{{cite web |url=http://www.worldstopexports.com/armenias-top-10-exports/|title=Armenia's Top 10 Exports |publisher=worldstopexports.comm |access-date=2020-03-02 }}</ref>
| извозна добра = необрађени бакар, сирово гвожђе, обојени метали, злато, дијаманти, минерални производи, прехрамбени производи, ракија, цигарете, енергија
| извозни партнери = {{застава|Русија}} (27.6%) <br />{{застава|Швајцарска}} (14.1%) <br />{{застава|Иран}} (13.9%) <br />{{застава|Бугарска}} (8.9%) <br />{{застава|Ирак}} (6.2%) <br />{{застава|Немачка}} (5.6%) <br />{{застава|Холандија}} (5.5%) <br />{{застава|Канада}} (4.6%) <br />{{застава|Кина}} (-4.5%) <br />{{застава|УАЕ}} (3.1%) (2018)<ref name="ArmStat">{{cite web |url=https://www.armstat.am/am/?nid=717&thid%5B%5D=0&years%5B%5D=2018&submit=%D5%93%D5%B6%D5%BF%D6%80%D5%A5%D5%AC|title=ArmStat |publisher=Armstat.am |access-date=2019-05-13 }}</ref>
| увоз = $4.963 милијарди (2018)<ref name="ArmStat">{{cite web |url=https://www.armstat.am/am/?nid=717&thid%5B%5D=0&years%5B%5D=2018&submit=%D5%93%D5%B6%D5%BF%D6%80%D5%A5%D5%AC|title=ArmStat |publisher=Armstat.am |access-date=2019-05-13 }}</ref>
| увозна добра = природни гас, нафта, дувански производи, прехрамбени производи, дијаманти, фармацеутски производи, аутомобили
| увозни партнери = {{застава|Русија}} (28.1%) <br />{{застава|Иран}} (7.7%) <br />{{застава|Грузија}} (7.5%) <br />{{застава|Кина}} (-5.4%) <br />{{застава|Немачка}} (5.2%) (2018)<ref name="ArmStat">{{cite web |url=https://www.armstat.am/am/?nid=717&thid%5B%5D=0&years%5B%5D=2018&submit=%D5%93%D5%B6%D5%BF%D6%80%D5%A5%D5%AC|title=ArmStat |publisher=Armstat.am |access-date=2019-05-13 }}</ref>
| сди = $4.169 милијарде (2015)
| бруто спољни дуг =$10.41 милијарди (31. децембар 2017)
| јавни дуг = 53.5% БДП (2017)
| приходи =
| расходи = 3.192% (2017)
| кредитнирејтинг =
| резерве =
| Индекс људског развоја =
}}
'''Економија Јерменије''' се нагло смањила 2020. године, за 5,7%.<ref name="Overview">{{Cite web|url=https://www.worldbank.org/en/country/armenia/overview|title=Overview|website=World Bank|language=en|access-date=2021-03-07}}</ref> Супротно томе, порасла је за 7,6 одсто у 2019,<ref name=":9">{{Cite web|url=https://armstat.am/file/doc/99517723.pdf|title=2019թ.-ի համախառն ներքին արդյունքի (ՀՆԱ) ռամսյակային և տարեկան նախնական տվյալները}}</ref> највећи забележени раст од 2007. године<ref>{{Cite web|url=https://data.worldbank.org/indicator/NY.GDP.MKTP.KD.ZG?locations=AM|title=GDP growth (annual %) - Armenia {{!}} Data|website=data.worldbank.org|access-date=2020-05-06}}</ref> док је између 2012. и 2018. БДП порастао за 40,7%, а кључни банкарски показатељи попут активе и кредитне изложености готово су се удвостручили.<ref name="arka2019growth">{{Cite web|url=http://arka.am/en/news/economy/armenia_s_gdp_has_grown_40_7_over_seven_year_and_key_banking_indicators_have_almost_doubled/?sphrase_id=24650680|title=ARKA: "Armenia's GDP has grown 40.7% over seven year and key banking indicators have almost doubled"|access-date=25 May 2019}}</ref>
 
Линија 12 ⟶ 46:
 
== Глобална конкурентност ==
{{See also|Јерменија}}У извештају индекса економске слободе 2020. ''The Heritage Foundation'', Јерменија је класификована као углавном слободна и заузима је 34. место, побољшавајући се за 13 позиција и испред свих осталих земаља [[Евроазијски економски савез|Евроазијског економског савеза]] и многих земаља [[Европска унија|Европске уније]], укључујући Кипар, Бугарску, Румунију, Пољску, Белгију, Шпанију, Француску, Португалију и Италију.<ref name="economic-index">{{Cite web|url=http://www.heritage.org/Index/ranking|title=Heritage Index of Economic Freedom|publisher=[[The Heritage Foundation]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20090720010300/http://www.heritage.org/index/ranking.aspx|archive-date=20 July 2009|url-status=live|access-date=22 July 2009}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.heritage.org/index/country/armenia|title=Armenia Economy: Population, GDP, Inflation, Business, Trade, FDI, Corruption|website=www.heritage.org|language=en|access-date=2019-10-24}}</ref>
 
У извештају 2019. (подаци за 2017) Економске слободе света, који је објавио институт Fraser, Јерменија заузима 27. место (класификована као најслободнија) од 162 економије.<ref>{{Cite news|url=https://www.fraserinstitute.org/studies/economic-freedom-of-the-world-2018-annual-report|title=Economic Freedom of the World: 2018 Annual Report|date=2018-09-25|work=Fraser Institute|access-date=2018-11-06|language=en}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.fraserinstitute.org/studies/economic-freedom|title=You are being redirected...|website=www.fraserinstitute.org|access-date=2019-10-24}}</ref>
Линија 72 ⟶ 106:
БДП је порастао за 40,7% између 2012. и 2018, а удвостручили су се банкарски показатељи попут активе и кредитне изложености.<ref name="arka2019growth">{{Cite web|url=http://arka.am/en/news/economy/armenia_s_gdp_has_grown_40_7_over_seven_year_and_key_banking_indicators_have_almost_doubled/?sphrase_id=24650680|title=ARKA: "Armenia's GDP has grown 40.7% over seven year and key banking indicators have almost doubled"|access-date=25 May 2019}}</ref>
[[Датотека:GDP_Armenia_Georgia_Azerbaijan_1990_2016.jpg|мини|500x500пискел|БДП по становнику Јерменије, Азербејџана и Грузије 1990—2016, подаци Светске банке.]]
 
{| class="wikitable sortable"
|-
! Године !! БДП (милиони драма)<ref name="STATSAMGDP">{{cite web|url=http://www.armstat.am/en/?nid=126&id=01001|title=Time series, Gross Domestic Product at market prices, mln. drams|access-date=June 5, 2016}}</ref>!! Раст БДП-а<ref name="STATSAMGDP" />!! БДП по становнику (драми)<ref name="STATSAMPOP">{{cite web|url=http://www.armstat.am/en/?nid=126&id=11001|title=Time series, Average de jure Population Number, thousand pers.|access-date=June 5, 2016}}</ref>!!БДП дефлатор<ref name="STATSAMDEFL">{{cite web|url=http://www.armstat.am/en/?nid=126&id=01003|title=Time series, GDP index-deflator (ratio of GDP at current prices to the volume of GDP at comparable prices of the previous year), %|access-date=June 5, 2016}}</ref>
|-
| 2000 || {{formatnum:1031338.3}} || +5.9% || {{formatnum:320182}} || −1.4%
|-
| 2001 || {{formatnum:1175876.8}} || +9.6% || {{formatnum:365849}} || +4.1%
|-
| 2002 || {{formatnum:1362471.7}} || +13.2% || {{formatnum:424234}} || +0.7%
|-
| 2003 || {{formatnum:1624642.7}} || +14.0% || {{formatnum:505914}} || +4.6%
|-
| 2004 || {{formatnum:1907945.4}} || +10.5% || {{formatnum:593635}} || +6.3%
|-
| 2005 || {{formatnum:2242880.9}} || +13.9% || {{formatnum:697088}} || +3.2%
|-
| 2006 || {{formatnum:2656189.8}} || +13.2% || {{formatnum:824621}} || +4.6%
|-
| 2007 || {{formatnum:3149283.4}} || +13.7% || {{formatnum:976067}} || +4.2%
|-
| 2008 || {{formatnum:3568227.6}} || +6.9% || {{formatnum:1103348}} || +5.9%
|-
| 2009 || {{formatnum:3141651.0}} || −14.1% || {{formatnum:968539}} || +2.6%
|-
| 2010 || {{formatnum:3460202.7}} || +2.2% || {{formatnum:1062683}} || +7.8%
|-
| 2011 || {{formatnum:3776443.0}} || +4.7% || {{formatnum:1155405}} || +4.2%
|-
| 2012 || {{formatnum:4000722.0}} || +7.2% || {{formatnum:1322946}} || -1.2%
|-
| 2013 || {{formatnum:4555638.2}} || +3.3% || {{formatnum:1507491}} || +3.4%
|-
| 2014 || {{formatnum:4828626.3}} || +3.6% || {{formatnum:1602172}} || +2.3%
|-
| 2015 || {{formatnum:5032089.0}} || +3.0% || {{formatnum:1674795}} || +1.2%
|-
|2016
|
| +0.2%
|
|
|-
|2017
|
| +7.5%<ref name="arka2017gdp" />
|
|
|-
|2018
|
| +5.2%<ref>{{Cite web|url=http://arka.am/en/news/economy/armenia_s_economy_grew_by_5_2_percent_in_2018/|title=Armenia's economy grew by 5.2 percent in 2018|website=ARKA News Agency|access-date=2019-05-23}}</ref>
|
|
|-
|2019
|
| +7.6%<ref name=":16" />
|
|
|}
 
== Економски пад 2020. ==
Линија 129 ⟶ 224:
По стицању независности, Јерменија је потписала европску енергетску повељу у децембру 1991, која је сада позната као уговор о енергетској повељи који промовише интеграцију глобалних енергетских тржишта.<ref>{{cite web|url=https://energycharter.org/who-we-are/members-observers/countries/armenia/|title=Energy Charter Treaty Members}}</ref> Јерменија је такође партнер енергетског програма Европске уније INOGATE, који има четири кључне теме: јачање енергетске сигурности, приближавање енергетских тржишта држава чланица на основу принципа унутрашњег енергетског тржишта ЕУ, подршка одрживом развоју енергије и привлачење инвестиција за енергетске пројекте од заједничког и регионалног интереса.<ref>[http://www.inogate.org INOGATE website]</ref> Од 2011. Јерменија има статус члана посматрача у енергетској заједници.
 
Године 2017. производња електричне енергије порасла је за 6,1% и достигла 7,8 милијарди KWh.<ref name="ArmstatArmLib-2018.01.25Dec-en21-2010">{{Cite web|url=http://www.armstat.am/file/doc/99506853.pdf|title=PRELIMINARY MAIN MACRO-ECONOMIC INDICATORS of Armenian Economy in 2017 by Armstat|access-date=28 February 2018}}</ref>
 
=== Индустријски сектор ===
Линија 268 ⟶ 363:
Године 2018. приходи од [[Међународни туризам|међународног туризма]] износили су 1,2 милијарде долара, готово двоструко више у односу на 2010.<ref>{{Cite book|url=https://www.e-unwto.org/doi/pdf/10.18111/9789284421152|title=International Tourism Highlights, 2019 Edition|work=www.e-unwto.org|year=2019|isbn=9789284421152|doi=10.18111/9789284421152|access-date=2019-11-09}}</ref> Када је реч о становнику, износили су 413 долара, испред Турске и Азербејџана, али иза Грузије.<ref>{{Cite web|url=https://i.redd.it/i8xqp7h4hix31.jpg|title=Map of international tourism receipts per capita in Europe in 2018.}}</ref>
 
Године 2019. највећи раст од 27,2% забележио је сектор смештаја и угоститељства, који је настао као резултат раста туристичких токова.<ref name=":18">{{Cite web|url=http://arka.am/en/news/economy/armenian_premier_largest_growth_in_2019_shown_by_accommodation_and_catering_27_2/|title=Armenian premier: Largest growth in 2019 shown by accommodation and catering - 27.2%|website=arka.am|access-date=2020-02-24}}</ref>
 
== Финансијски систем ==
Линија 279 ⟶ 374:
На крају 2019. јавни дуг власе износио је 6,94 милијарде долара, што чини 50,3% њеног БДП-а.<ref>{{Cite web|url=http://arka.am/en/news/economy/in_2019_armenia_s_public_debt_to_make_50_3_of_its_gdp_/|title=In 2019 Armenia's public debt to make 50.3% of its GDP|website=arka.am|access-date=2019-11-05}}</ref>
 
Државни дуг је у марту 2019. износио 5488 милиона долара, односно 86,5 милиона долара (око 2%) мање него пре годину дана.<ref name=":19">{{Cite web|url=https://factor.am/150275.html|title=ՀՀ պետական պարտքը նվազել է 86.5 մլն դոլարով}}</ref>
 
Други извори наводе да је дуг Јерменије у септембру 2018. износио 10,8 милијарди долара, укључујући и не-јавни дуг.<ref name=":20">{{Cite web|url=https://www.ceicdata.com/en/indicator/armenia/external-debt|title=Armenia External Debt [2002 - 2019] [Data & Charts]|website=www.ceicdata.com|access-date=2019-05-04}}</ref>
 
Године 2018. однос дуга према БДП-у износио је 55,7%, у односу на 58,7% 2017.<ref>{{Cite web|url=https://www.ceicdata.com/en/indicator/armenia/government-debt--of-nominal-gdp|title=Armenia Government Debt: % of GDP [2002 - 2019] [Data & Charts]|website=www.ceicdata.com|access-date=2019-05-04}}</ref>
Линија 287 ⟶ 382:
Јерменија је ревидирала фискална правила земље 2018. постављајући дозвољени праг за јавни дуг у износу од 40, 50 и 60% БДП-а. Истовремено је утврђено да у случају попут природних катастрофа и ратова, влади ће бити дозвољено да пређе овај праг.<ref>{{Cite web|url=https://www.finport.am/full_news.php?id=37976&lang=3|title=Vardan Aramyan: It will be unreasonable if the government goes to revise the allowable national debt ceiling in GDP {{!}} Finport.am|website=www.finport.am|language=en|access-date=2019-05-04}}</ref>
 
Године 2016. дуг је порастао за 863,5 милиона долара, а следеће године за додатних 832,5 милиона. Укупно је износио 1,9 милијарди пре глобалне финансијске кризе 2008—2009. (13,5% БДП-а) која је земљу увела у тешку рецесију.<ref name=":819">{{Cite web|url=https://www.azatutyun.am/a/29677662.html|title=Armenia's Public Debt To Rise Further In 2019|website=«Ազատ Եվրոպա/Ազատություն» ռադիոկայան|language=hy|access-date=2019-05-04}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://www.azatutyun.am/a/29677662.html "Armenia's Public Debt To Rise Further In 2019"]. ''«Ազատ Եվրոպա/Ազատություն» ռադիոկայան'' (in Armenian)<span class="reference-accessdate">. </span></cite></ref>
 
=== Курс националне валуте ===
Линија 309 ⟶ 404:
Године 2008. трансфери су достигли 2,3 милијарде долара. Године 2015. достигли су најнижи ниво од десет година, на 1,6 милијарди долара. Године 2018. имали су око 1,8 милијарди долара. У првој половини 2019. пребачено је 0,8 милијарди долара. Према Централној банци Јерменије њихов утицај на економију се смањује, јер БДП расте.
 
Нето приватни трансфери смањили су се 2009, али су континуирано расли током првих шест месеци 2010. Приватни трансфери из дијаспоре нису резултирали значајним повећањем продуктивности.<ref name="Armenia_in_2010:21" />
 
Према подацима Централне банке Јерменије, током прве половине 2008. готовинске дознаке су порасле за 57,5 одсто и износе 668,6 милиона америчких долара, што је еквивалентно 15% бруто домаћег производа у првој половини земље.<ref name="ArmeniaLib-Aug5-08">[http://www.armenialiberty.org/armeniareport/report/en/2008/08/4CC57703-F346-4E3C-8CA4-CD1E571BEC5A.ASP "Cash Transfers To Armenia Jump To New High"], Armenia Liberty ([[RFE/RL]]), August 5, 2008.</ref> Међутим, последње цифре представљају само готовинске дознаке обрађене преко јерменских комерцијалних банака. Према [[Radio Slobodna Evropa|Радију Слободна Европа]], верује се да се упоредиве суме преносе кроз небанкарске системе, што имплицира да готовинске дознаке чине приближно 30 процената БДП-а Јерменије у првој половини 2008.
Линија 317 ⟶ 412:
=== Банкарство ===
[[Датотека:Ameriabank_Yerevan.jpg|мини| Седиште Ameriabank у Јеревану.]]
Централна банка је поставила додатне резерве капитала. Од априла 2019. регулатор је одредио три бафера која премашују тренутни захтев за адекватношћу капитала у складу са прописом Базелом III: бафер за очување капитала, за капитал и за системски ризик. Потпуна примена бафера током наредних неколико година ојачаће отпор финансијског сектора према економским шоковима и помоћи у повећању ефикасности макробонитетних политика.<ref name=":13">{{Cite web|url=https://2019.tr-ebrd.com/countries/|title=Countries {{!}} Transition Report 2019|language=en|access-date=2019-11-20}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://2019.tr-ebrd.com/countries/ "Countries | Transition Report 2019"]<span class="reference-accessdate">. </span></cite></ref>
 
Позајмице јерменских банака порасле су за 10 процената 2019.<ref>{{Cite web|url=http://arka.am/en/news/business/armenian_banks_lending_in_2019_grows_by_10_percent_to_3_572_trillion_drams/|title=Armenian banks' lending in 2019 grows by 10 percent to 3.572 trillion. drams|website=arka.am|access-date=2020-02-24}}</ref>
Линија 324 ⟶ 419:
 
=== Државни приходи ===
У августу 2019. Moody's Investors Service повећао је Јерменију на рејтинг Ba3 са стабилним изгледима.<ref name=":21">{{Cite web|url=https://www.moodys.com/research/Moodys-upgrades-Armenias-rating-to-Ba3-changes-outlook-to-stable--PR_404870|title=Moody's upgrades Armenia's rating to Ba3; changes outlook to stable from positive|date=2019-08-27|website=Moodys.com|language=en|access-date=2019-10-29}}</ref>
 
Према Националној статистичкој служби, државни дуг Јерменије износио је 3,1 билиона AMD (око 6,4 милијарде долара, укључујући 5,1 милијарду долара спољног дуга) закључно са 30. новембром 2017. Однос дуга Јерменије и БДП-а опада за 1% 2018, према министру финансија.<ref>{{Cite news|url=http://www.panarmenian.net/eng/news/250628/|title=Armenia debt-to-GDP ratio to drop 1% in 2018, minister says|work=PanARMENIAN.Net|access-date=2018-03-22}}</ref>
Линија 336 ⟶ 431:
 
==== Порез на добит предузећа ====
Реформа усвојена у јуну 2019. имала је за циљ јачање економске активности и повећање усклађености са порезима. Између осталих мера, порез на добит предузећа смањен је за два процентна на 18,0%, а порез на дивиденде за нерезидентне организације преполовљен је на 5,0 процента.<ref name=":13">{{Cite web|url=https://2019.tr-ebrd.com/countries/|title=Countries {{!}} Transition Report 2019|language=en|access-date=2019-11-20}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://2019.tr-ebrd.com/countries/ "Countries | Transition Report 2019"]<span class="reference-accessdate">. </span></cite></ref>
 
==== Посебно опорезивање за мала предузећа ====
Од 1. јануара 2020. република је напустила два алтернативна пореска система: самозапослена и породична предузећа. Замењује их микро предузетништво са неопорезивим прагом до 24 милиона драма. Привредни субјекти који обављају специјализоване активности, посебно рачуноводство, заступање и саветовање, не сматрају се микро-пословним субјектима. Микро предузећа су ослобођена свих врста пореза, осим пореза на доходак, који износи пет хиљада драма по запосленом.<ref name=":1122">{{Cite web|url=https://finport.am/full_news.php?id=38733&lang=3|title=Armenian parliament adopted amendments to Tax Code: changes are aimed at improving the competitiveness of the national economy {{!}} Finport.am|website=finport.am|language=en|access-date=2019-10-29}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://finport.am/full_news.php?id=38733&lang=3 "Armenian parliament adopted amendments to Tax Code: changes are aimed at improving the competitiveness of the national economy | Finport.am"]. ''finport.am''<span class="reference-accessdate">. </span></cite></ref>
 
==== Порез на додату вредност ====
Линија 349 ⟶ 444:
 
==== Извоз ====
{{ Graph:Chart | type=rect
 {{Div flex row}}
| width = 600
{{#invoke:Chart|pie chart|radius=160|slices=( 692 : minerals : black )
| height = 300
( 531 : food : green )
| y = 300.5, 341.8, 505.2, 685.6, 722.9, 973.9, 985.1, 1152.3, 1057.2, 710.2, 1041.1, 1334.3, 1380.2, 1478.7, 1547.3, 1485.3, 1791.7, 2242.9, 2411.9
( 130.6: textile : blue )
| yAxisTitle = Exports (in million USD) |yGrid=
( 289.6 : precious metals and products of these : gold )
| xAxisAngle=-40 |xAxisTitle=Year
( 177.5 : non-precious metals and products of these : gray )
| x = 2000, 2001, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018
( 321.8 : other exports:<ref name="2017trade"/> magenta )|units suffix=_million_USD|percent=true}}
}}
{{#invoke:Chart|pie chart|radius=160|slices=( 12.8 : Bulgaria : green )
Према Националном статистичком комитету, извоз је 2018. износио 2411,9 милијарди долара, за 7,8% у односу на претходну годину.<ref>{{Cite web|url=http://arka.am/en/news/economy/exports_of_products_and_services_last_year_grew_to_38_of_armenia_s_gdp/|title=Exports of products and services last year grew to 38% of Armenia's GDP|website=ARKA News Agency|access-date=2019-05-04}}</ref>
( 5.9 : Germany : gold )
( 4.0 : Netherlands : cyan )
( 5.5 : Other EU countries : navy )
( 12.0 : Switzerland )
( 3.1 : USA : red )
( 24.1 : Russia : blue )
( 1.7 : Other CIS countries : Tomato )
( 6.9 : Georgia : brown )
( 5.5 : China : yellow )
( 3.8 : Iran : DimGray )
( 5.4 : Iraq : gray )
( 4.6 : UAE : black )
( 4.7 : exports to other countries:<ref name="2017trade"/> LightSteelBlue )|units suffix=%}}
{{Div flex row end}}Према Националном статистичком комитету, извоз је 2018. износио 2411,9 милијарди долара, за 7,8% у односу на претходну годину.<ref>{{Cite web|url=http://arka.am/en/news/economy/exports_of_products_and_services_last_year_grew_to_38_of_armenia_s_gdp/|title=Exports of products and services last year grew to 38% of Armenia's GDP|website=ARKA News Agency|access-date=2019-05-04}}</ref>
 
Међународни монетарни фонд очекује да ће извоз расти по стопи од 5—8% годишње у периоду 2019—2024.<ref name="STATSAMPOP" />
Међународни монетарни фонд очекује да ће извоз расти по стопи од 5—8% годишње у периоду 2019—2024.<ref name=":10">{{Cite web|url=https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2019/02/weodata/weorept.aspx?sy=2017&ey=2024&scsm=1&ssd=1&sort=subject&ds=.&br=1&pr1.x=45&pr1.y=8&c=911,912,915&s=NGDP_D,NGDPDPC,PPPPC,NGSD_NGDP,PCPI,PCPIPCH,TM_RPCH,TX_RPCH,LP,GGXWDG_NGDP,BCA,BCA_NGDPD&grp=0&a=|title=Report for Selected Countries and Subjects|website=www.imf.org|access-date=2019-10-21}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2019/02/weodata/weorept.aspx?sy=2017&ey=2024&scsm=1&ssd=1&sort=subject&ds=.&br=1&pr1.x=45&pr1.y=8&c=911,912,915&s=NGDP_D,NGDPDPC,PPPPC,NGSD_NGDP,PCPI,PCPIPCH,TM_RPCH,TX_RPCH,LP,GGXWDG_NGDP,BCA,BCA_NGDPD&grp=0&a= "Report for Selected Countries and Subjects"]. ''www.imf.org''<span class="reference-accessdate">. </span></cite></ref>
 
Структура извоза робе се знатно променила 2018. јер се извоз традиционалног рударског сектора смањио, док се повећао удео текстила, пољопривреде и племенитих метала.<ref>{{Cite journal|date=March 1, 2019|title=Country Economic Update Winter 2019|url=http://documents.worldbank.org/curated/en/270691552624070040/pdf/135313-WP-PUBLIC-14-3-2019-18-42-30-CEUMARARMENGWeb.pdf|journal=The World Bank Group|access-date=12 May 2019}}</ref>
 
Географски положај земље и релативно ниски трошкови електричне енергије компаративне су предности које подржавају јачање производње текстилних и кожних производа у Јерменији.<ref name=":22">{{Cite web|url=https://bizpages.org/countries--AM--Armenia|title=Armenian Business Briefs|url-status=live}}</ref> Близина Европе у поређењу са произвођачима у источној Азији ствара прилику за јачање положаја Јерменије као уговорне производне дестинације за европске брендове. Стране компаније које наручују јерменске углавном су познате европске марке, посебно из Италије (La Perla, SARTIS, VERSACE итд) и Немачке (LEBEK International Fashion, KUBLER Bekliedungswerk). Уласком Јерменије у евроазијску економску комисију, прилика да повећа своје присуство производњом текстила и коже подигла се и у земљама евроазијске економске комисије јер се царине не примењују на јерменске производе на извозним тржиштима у оквиру царинске уније.<ref>{{Cite web|url=http://evconsulting.com/sites/default/files/ArmInvestMap_2018new_1.pdf|title=Armenia Investment Map}}</ref>
 
Према студији аутори су истраживали трговински потенцијал Јерменије за различите групе производа применом гравитационог модела трговинског приступа. Студија је истраживала трговинске токове Јерменије у 139 земаља за период од 2003. до 2007. Према резултатима рада, аутори су закључили да је Јерменија премашила свој извозни потенцијал готово са свим [[Заједница независних држава|заједницама независних држава]]. Поред тога, аутори су закључили да су најперспективније групе производа јерменског извоза обично индустријски производи, храна и пиће и потрошачка роба.<ref>http://www.aea.am/files/papers/w1103.pdf</ref> С друге стране, рад ''The effects of exchange rate volatility on exports: evidence from Armenia'' анализира ефекат јерменског режима и колебљивости девизног курса на јерменски извоз у Русију. Према документу, колебљивост девизног курса има дугорочне и краткорочне негативне ефекте на извоз. Штавише, аутори су навели да је висок ризик девизног курса резултирао смањењем извоза у Русију.<ref>{{Cite journal|last=Barseghyan|first=Gayane|last2=Hambardzumyan|first2=Hayk|year=2018|title=The effects of exchange rate volatility on exports: Evidence from Armenia|journal=Applied Economics Letters|volume=25|issue=18|pages=1266–1268|doi=10.1080/13504851.2017.1418064}}</ref>
Линија 385 ⟶ 467:
Године 2017. Јерменија је увезла 3,96 милијарди долара, што је чини 133. највећим увозником на свету. Током последњих пет година увоз Јерменије смањио се годишњом стопом од -1,2%, са 3,82 милијарде долара 2012. на 3,96 милијарди 2017. Најновији увоз предводи нафтни гас који представља 8,21% укупног увоза, а следи рафинисани нафта који чини 5,46%. Главни увоз Јерменије су нафта, природни гас, житарице, производи од гуме, плута, дрво и електричне машине. Главни увозни партнери Јерменије су Русија, Кина, Украјина, Иран, Немачка, Италија, Турска, Француска и Јапан.<ref>https://atlas.media.mit.edu/en/profile/country/arm/#Imports</ref>
 
Увоз је 2017. износио 4183 милијарде долара, што је за 27,8% више у односу на 2016.<ref name="hetq2017foreigntrade">{{Cite news|url=http://hetq.am/eng/news/85251/armenia-foreign-trade-deficit-$194-billion-in-2017.html|title=Armenia: Foreign Trade Deficit $1.94 Billion in 2017 - Hetq.am|access-date=2018-02-08|language=en}}</ref><ref name="ArmstatArmLib-2018.01.25Dec-en">{{Cite web|url=http://www.armstat.am/file/doc/99506853.pdf|title=PRELIMINARY MAIN MACRO21-ECONOMIC INDICATORS of Armenian Economy in 2017 by Armstat|access-date=28 February 2018}}<cite class=2010"citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.armstat.am/file/doc/99506853.pdf "PRELIMINARY MAIN MACRO-ECONOMIC INDICATORS of Armenian Economy in 2017 by Armstat"] <span class="cs1-format">(PDF)</span><span class="reference-accessdate">. </span></cite></ref>
 
Међународни монетарни фонд најавио је раст извоза по стопи од 4—5% годишње у периоду 2019—2024.<ref name="STATSAMPOP" />
Међународни монетарни фонд најавио је раст извоза по стопи од 4—5% годишње у периоду 2019—2024.<ref name=":10">{{Cite web|url=https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2019/02/weodata/weorept.aspx?sy=2017&ey=2024&scsm=1&ssd=1&sort=subject&ds=.&br=1&pr1.x=45&pr1.y=8&c=911,912,915&s=NGDP_D,NGDPDPC,PPPPC,NGSD_NGDP,PCPI,PCPIPCH,TM_RPCH,TX_RPCH,LP,GGXWDG_NGDP,BCA,BCA_NGDPD&grp=0&a=|title=Report for Selected Countries and Subjects|website=www.imf.org|access-date=2019-10-21}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2019/02/weodata/weorept.aspx?sy=2017&ey=2024&scsm=1&ssd=1&sort=subject&ds=.&br=1&pr1.x=45&pr1.y=8&c=911,912,915&s=NGDP_D,NGDPDPC,PPPPC,NGSD_NGDP,PCPI,PCPIPCH,TM_RPCH,TX_RPCH,LP,GGXWDG_NGDP,BCA,BCA_NGDPD&grp=0&a= "Report for Selected Countries and Subjects"]. ''www.imf.org''<span class="reference-accessdate">. </span></cite></ref>
 
Глобална економска криза имала је мањи утицај на увоз, јер је сектор разноликији од извоза. У првих девет месеци 2010. увоз је порастао за око 19 процената, отприлике једнак паду истог сектора 2009.
Линија 407 ⟶ 489:
 
==== Русија и бивше совјетске републике ====
У првом кварталу 2019. опао је удео Русије у спољнотрговинском промету на 11% са 29% у претходној години.<ref name=":23">{{Cite web|url=https://news.am/eng/news/510449.html|title=Armenian economist on fall of Russian-Armenian trade turnover|website=news.am|language=en|access-date=2019-05-02}}</ref>
 
Године 2017. земље чиниле су 30 процената спољне трговине Јерменије.<ref name=":23" /> Извоз у земље порастао је за 40,3% на 579,5 милиона долара.<ref name="ArmLib-Feb-17-2011" />
Године 2017. земље чиниле су 30 процената спољне трговине Јерменије.<ref name=":2">{{Cite news|url=http://hetq.am/rus/news/85410/vneshnyaya-torgovlya-top-10-torgoviykh-partnerov-armenii-v-2017-godu.html|title=Внешняя торговля: ТОП-10 торговых партнеров Армении в 2017 году - Hetq - Новости, статьи и расследования|access-date=2018-02-08|language=ru}}<cite class="citation news cs1" data-ve-ignore="true">[http://hetq.am/rus/news/85410/vneshnyaya-torgovlya-top-10-torgoviykh-partnerov-armenii-v-2017-godu.html "Внешняя торговля: ТОП-10 торговых партнеров Армении в 2017 году - Hetq - Новости, статьи и расследования"] (in Russian)<span class="reference-accessdate">. </span></cite></ref> Извоз у земље порастао је за 40,3% на 579,5 милиона долара.<ref name=":3">{{Cite web|url=http://arka.am/ru/news/economy/eksport_armenii_po_itogam_2017_goda_sostavil_2_242_9_mln_rost_stal_maksimalnym_za_5_let/|title=Экспорт Армении по итогам 2017 года составил $2 242.9 млн., рост стал максимальным за 5 лет|website=arka.am|access-date=2018-02-08}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://arka.am/ru/news/economy/eksport_armenii_po_itogam_2017_goda_sostavil_2_242_9_mln_rost_stal_maksimalnym_za_5_let/ "Экспорт Армении по итогам 2017 года составил $2 242.9 млн., рост стал максимальным за 5 лет"]. ''arka.am''<span class="reference-accessdate">. </span></cite></ref>
 
Билатерална трговина са Русијом износила је више од 700 милиона америчких долара за првих девет месеци 2010. — на путу је да се опорави до границе од милијарду долара која је први пут достигнута 2008. пре светске економске кризе.
Линија 416 ⟶ 498:
 
==== Кина ====
Године 2017. трговина са Кином порасла је за 33,3 процента.<ref name=":23" />
Године 2017. трговина са Кином порасла је за 33,3 процента.<ref name=":2">{{Cite news|url=http://hetq.am/rus/news/85410/vneshnyaya-torgovlya-top-10-torgoviykh-partnerov-armenii-v-2017-godu.html|title=Внешняя торговля: ТОП-10 торговых партнеров Армении в 2017 году - Hetq - Новости, статьи и расследования|access-date=2018-02-08|language=ru}}<cite class="citation news cs1" data-ve-ignore="true">[http://hetq.am/rus/news/85410/vneshnyaya-torgovlya-top-10-torgoviykh-partnerov-armenii-v-2017-godu.html "Внешняя торговля: ТОП-10 торговых партнеров Армении в 2017 году - Hetq - Новости, статьи и расследования"] (in Russian)<span class="reference-accessdate">. </span></cite></ref>
 
Почетком 2011. трговином са Кином доминира увоз кинеске робе и чини око десет процената спољне трговине Јерменије.<ref name="ArmLib-Feb-17-2011">[http://www.azatutyun.am/content/article/2312784.html ''Chinese FM Visits Armenia, Urges Closer Ties''], Armenia Liberty ([[RFE/RL]]), February 17, 2011.</ref> Обим кинеско-јерменске трговине попео се за 55 процената на 390 милиона долара у јануару—новембру 2010. Јерменски извоз у Кину, иако у апсолутном износу још увек скроман, у том периоду се скоро удвостручио.
Линија 477 ⟶ 559:
| 6,0%
|}
[[Џерзи]] је био главни извор СДИ 2017. Штавише, комбиновани нето СДИ из свих осталих извора био је негативан, што указује на одлив капитала.<ref name=":15">{{Cite web|url=http://www.armstat.am/file/article/sv_02_18r_420.pdf|title=Foreign> investmentsЛидијан inсе 2017обавезао -да armstat.am|language=ru}}<citeће class="citationуложити webукупно cs1"370 data-ve-ignore="true">[http://www.armstat.am/file/article/sv_02_18r_420.pdfмилиона "Foreignдолара investmentsу inрудник 2017злата - armstatАмулсар.am"] <spanref classname="cs1-format:14">(PDF)</span> (in Russian).</cite>
[[Category:CS1 Russian-language sources (ru)]]</ref> Лидијан се обавезао да ће уложити укупно 370 милиона долара у рудник злата Амулсар.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.azatutyun.am/a/29150307.html|title=Foreign Investment In Armenia Down In 2017|website=«Ազատ Եվրոպա/Ազատություն» ռադիոկայան|language=hy|access-date=2018-04-18}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://www.azatutyun.am/a/29150307.html "Foreign Investment In Armenia Down In 2017"]. ''«Ազատ Եվրոպա/Ազատություն» ռադիոկայան'' (in Armenian)<span class="reference-accessdate">. </span></cite></ref>
{| class="wikitable"
!Држава
Линија 485 ⟶ 566:
преко 1 милијарду AMD)
! Нето проток
СДИ 2017. у милијардама AMD<ref name=":5" />
СДИ 2017. у милијардама AMD<ref name=":1">{{Cite web|url=http://www.armstat.am/file/article/sv_02_18r_420.pdf|title=Foreign investments in 2017 - armstat.am|language=ru}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.armstat.am/file/article/sv_02_18r_420.pdf "Foreign investments in 2017 - armstat.am"] <span class="cs1-format">(PDF)</span> (in Russian).</cite>
[[Category:CS1 Russian-language sources (ru)]]</ref>
! Нето проток
СДИ 2018. у милијардама AMD<ref name=":5">{{Cite news|url=http://arka.am/en/news/economy/net_foreign_direct_investment_in_armenia_s_real_sector_in_9_months_amount_to_59_8_billion_drams/|title=Net foreign direct investment in Armenia's real sector in 9 months amount to 59.8 billion drams|work=ARKA News Agency|access-date=2018-12-03}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.armstat.am/file/article/sv_10_18a_420.pdf|title=Օտարերկրյա ներդրումները 2018 թվականի հունվար-սեպտեմբերին}}</ref>
Линија 551 ⟶ 631:
Однос СДИ и БДП-а непрекидно је растао током 2014—2016. и достигао је 44,1% 2016, надмашујући просечне цифре за земље заједница независних држава, транзиционе економије и свет.<ref name="fdi2016">{{Cite news|url=http://unctad.org/sections/dite_dir/docs/wir2017/wir17_fs_am_en.pdf|title=FDI data UNITED NATIONS CONFERENCE ON TRADE AND DEVELOPMENT|access-date=2018-02-28|language=en}}</ref>
{| class="wikitable"
|+Инвестиције страних улагања<ref name=":24" />
|+Инвестиције страних улагања<ref name=":14">{{Cite web|url=https://unctad.org/sections/dite_dir/docs/wir2019/wir19_fs_am_en.pdf|title=World Investment Report 2019 - Country Report - Armenia}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://unctad.org/sections/dite_dir/docs/wir2019/wir19_fs_am_en.pdf "World Investment Report 2019 - Country Report - Armenia"] <span class="cs1-format">(PDF)</span>.</cite></ref>
!Године
! Милион долара
Линија 572 ⟶ 652:
| 44,4%
|}
До краја 2017. нето СДИ (1988—2017) достигле су 1824 милијарде AMD, док је бруто проток за исти период достигао 3869 милијарди AMD.<ref name=":15">{{Cite web|url=http://www.armstat.am/file/article/sv_02_18r_420.pdf|title=Foreign investments in 2017 - armstat.am|language=ru}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.armstat.am/file/article/sv_02_18r_420.pdf "Foreign investments in 2017 - armstat.am"] <span class="cs1-format">(PDF)</span> (in Russian).</cite>
[[Category:CS1 Russian-language sources (ru)]]</ref>
{| class="wikitable"
!Земље
са највећим позицијама
! Нето СДИ на залихама<br />до краја 2017.
у милијардама AMD<ref name=":5" />
у милијардама AMD<ref name=":1">{{Cite web|url=http://www.armstat.am/file/article/sv_02_18r_420.pdf|title=Foreign investments in 2017 - armstat.am|language=ru}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.armstat.am/file/article/sv_02_18r_420.pdf "Foreign investments in 2017 - armstat.am"] <span class="cs1-format">(PDF)</span> (in Russian).</cite>
[[Category:CS1 Russian-language sources (ru)]]</ref>
|-
| Русија
Линија 623 ⟶ 701:
| 10
|}
Од фебруара 2019. европска инвестициона банка уложила је око 380 милиона евра у различите пројекте који се спроводе у Јерменији.<ref name=":24">{{Cite web|url=http://arka.am/en/news/economy/european_investment_bank_ready_to_carry_out_new_programs_in_armenia/|title=European Investment Bank ready to carry out new programs in Armenia|website=arka.am|access-date=2019-11-05}}</ref>
 
==== СДИ у оснивачки капитал финансијских институција ====
Током процеса консолидације сектора 2014—2017. удео страног капитала у одобреном капиталу јерменских комерцијалних банака смањио се са 74,6% на 61,8%.<ref name=":418">{{Cite web|url=https://www.raexpert.eu/files/Industry_report_Armenia_Banks_07.05.2018.pdf|title=Armenia Industry Research – Banks (07 May 2018)}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://www.raexpert.eu/files/Industry_report_Armenia_Banks_07.05.2018.pdf "Armenia Industry Research – Banks (07 May 2018)"] <span class="cs1-format">(PDF)</span>.</cite></ref>
 
Нето СДИ у оснивачки капитал финансијских институција акумулиран до краја септембра 2017. представљен је у кружном графикону доле.<ref name="bank_fdi">{{Cite news|url=http://www.armstat.am/file/article/sv_10_17a_420.pdf|title=FDI data by ArmStat|access-date=2018-02-18|language=am-AM}}</ref>
Линија 657 ⟶ 735:
У јуну 2011. Јерменија је усвојила закон о слободним економским зонама и крајем 2011. развила неколико кључних прописа за привлачење страних инвестиција: изузећа од ПДВ-а (порез на додату вредност), пореза на добит, царине и имовински порез.<ref name="State Dept">{{Cite web|url=https://2009-2017.state.gov/e/eb/rls/othr/ics/investmentclimatestatements/index.htm?year=2017&dlid=269872|title=Investment Climate Statements for 2017|website=www.state.gov|language=en-US|access-date=2018-02-17}}</ref>
 
''Alliance'' отворен је у августу 2013. и тренутно има девет предузећа која користе своје погодности. Фокус је на високотехнолошким индустријама које укључују информационе и комуникационе технологије, електронику, фармацеутске производе и биотехнологију, архитектуру и инжењеринг, индустријски дизајн и алтернативну енергију. Године 2014. влада је проширила операције на индустријску производњу све док се у Јерменији већ не одвија слична производња.<ref name="State Dept">{{Cite web|url=https://2009-2017.state.gov/e/eb/rls/othr/ics/investmentclimatestatements/index.htm?year=2017&dlid=269872|title=Investment Climate Statements for 2017|website=www.state.gov|language=en-US|access-date=2018-02-17}}<cite class=25"citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://2009-2017.state.gov/e/eb/rls/othr/ics/investmentclimatestatements/index.htm?year=2017&dlid=269872 "Investment Climate Statements for 2017"]. ''www.state.gov''<span class="reference-accessdate">. </span></cite></ref>
 
Године 2015. у Јеревану је отворен још један ''Meridian'', фокусиран на производњу накита, израду сатова и резање дијаманата, у којем је пословало шест предузећа. Инвестиционе програме за ове компаније и даље мора одобрити влада.<ref name="State Dept">{{Cite web|url=https://2009-2017.state.gov/e/eb/rls/othr/ics/investmentclimatestatements/index.htm?year=2017&dlid=269872|title=Investment Climate Statements for 2017|website=www.state.gov|language=en-US|access-date=2018-02-17}}<cite class=26"citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://2009-2017.state.gov/e/eb/rls/othr/ics/investmentclimatestatements/index.htm?year=2017&dlid=269872 "Investment Climate Statements for 2017"]. ''www.state.gov''<span class="reference-accessdate">. </span></cite></ref>
 
Јерменска влада одобрила је програм изградње слободне економске зоне на граници са Ираном.<ref name="State Dept">{{Cite web|url=https://2009-2017.state.gov/e/eb/rls/othr/ics/investmentclimatestatements/index.htm?year=2017&dlid=269872|title=Investment Climate Statements for 2017|website=www.state.gov|language=en-US|access-date=2018-02-17}}<cite class=27"citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://2009-2017.state.gov/e/eb/rls/othr/ics/investmentclimatestatements/index.htm?year=2017&dlid=269872 "Investment Climate Statements for 2017"]. ''www.state.gov''<span class="reference-accessdate">. </span></cite></ref>
 
=== Спорна питања ===
Линија 668 ⟶ 746:
Главни монополи у Јерменији укључују:
 
# Увоз и дистрибуција [[Zemni gas|земног гаса]], чији је власник Гаспром Јерменија, раније назван ArmRosGazprom (под контролом руског монопола [[Гаспром]])<ref name=":28">[http://www.armenialiberty.org/armeniareport/report/en/2008/09/629c6da9-9ef2-4469-93ef-928d82ed758c.asp ''New Russian Gas Price For Armenia Unveiled''], Armenia Liberty (RFE/RL), September 23, 2008.</ref>
# Јерменска железница Јужног Кавказа, у власништву руских железница<ref name=":25">[http://www.armenialiberty.org/armeniareport/report/en/2008/11/efe6841d-bbe4-434b-ae7e-ed9028694e5a.asp ''Armenian Railway Under Anti-Trust Investigation''], Armenia Liberty ([[RFE/RL]]), November 5, 2008.</ref>
# Пренос и дистрибуција електричне енергије
# Дистрибуција новина<ref name=":27">[http://www.armenialiberty.org/armeniareport/report/en/2007/09/279f0964-3700-4061-be5e-a02482aca24c.asp ''Editors Concerned About Sale Of Newspaper Distribution Firm''], Armenia Liberty (RFE/RL), September 13, 2007.</ref>
 
Бивши запажени монополи у Јерменији:
 
# Бежична (мобилна) телефонија, коју је Арментел држао до 2004.<ref name=":26">[http://www.armenialiberty.org/armeniareport/report/en/2008/10/c27847d4-bce4-467a-937b-2bb5aae0b9d8.asp ''French Mobile Giant Set To Win Armenia Tender''], Armenia Liberty (RFE/RL), October 6, 2008.</ref>
# Приступ Интернету, који је Арментел држао до септембра 2006.<ref>[http://www.armenialiberty.org/armeniareport/report/en/2008/07/5d999270-2079-4b19-8ec5-691bf2651f02.asp ''Armenian Telecom Operator Fined $1 Mln''], Armenia Liberty (RFE/RL), July 30, 2008.</ref>
# Фиксна телефонија, коју је Арментел држао до августа 2007.<ref>[http://www.armenialiberty.org/armeniareport/report/en/2007/08/17c75bb8-27b2-4388-8fd1-725d103e8b2d.asp ''Armenian Telecom Sector Further Liberalized''], Armenia Liberty (RFE/RL), August 24, 2007.</ref>
Линија 710 ⟶ 788:
Јерменска влада је 1. новембра 2006. предала фактичку контролу над гасоводом Иран-Јерменија руској компанији [[Гаспром]] и повећала удео у руско-јерменској компанији ArmRosGazprom са 45% на 58% одобравањем додатне емисије акција у вредности од 119 долара милион.<ref name="EURA-Nov-3-06">Socor, Vladimir. </ref> Ово је јерменској влади оставило 32% удела у ArmRosGazprom. Трансакција ће такође помоћи у финансирању куповине ArmRosGazprom петог блока електричне енергије у Храздану, водеће јединице у земљи.
 
У октобру 2008. руска банка [[Газпромбанк]], банкарска подружница Гаспрома, стекла је 100 посто јерменске банке Areximbank након што је претходно купила 80 посто поменуте банке у новембру 2007. и 94,15 посто у јулу исте године.<ref>{{In lang|fr}} [http://www.armenews.com/article.php3?id_article=44934 Gazprombank acquiert entièrement la banque arménienne Areximbank] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081005215742/http://www.armenews.com/article.php3?id_article=44934|date=2008-10-05}}</ref>
 
У децембру 2017. влада је пребацила дистрибутивне мреже природног гаса у градовима [[Мегри]] и [[Агарак]] на Гаспром Јерменија за бесплатно коришћење. Изградња ових средстава финансирана је страном помоћи и износила је око 1,3 милијарде AMD.<ref>{{Cite news|url=http://hetq.am/rus/news/84327/|title=Сеть газоснабжения в Мегри и Агараке безвозмездно передана ЗАО "Газпром-Армения": предложение о продаже отклонено - Hetq - Новости, статьи и расследования|access-date=2017-12-19|language=ru}}</ref>
Линија 722 ⟶ 800:
 
== Транспортне руте и енергетске линије ==
{{see also|Саобраћај у Јерменији}}[[Датотека:Yerevan_Zvartnots_International.jpg|мини| Главни центар међународног аеродрома Звартноц.]]
 
=== Интерна ===
Линија 759 ⟶ 837:
Према прелиминарним подацима статистичког комитета Јерменије, месечне зараде у фебруару 2019. биле су у просеку 172 хиљаде AMD.<ref>{{Cite web|url=https://www.armstat.am/en/?nid=12&id=08001|title=Time series / Statistical Committee of Armenia|website=www.armstat.am|access-date=2019-05-01}}</ref>
 
Процењује се да зараде расту на 0,8% за сваку следећу годину, а способност решавања проблема и учења нових вештина доноси премију на зараду од скоро 20 процената.<ref name=":76">{{Cite web|url=http://documents.worldbank.org/curated/en/816281518818814423/pdf/2019-WDR-Report.pdf|title=WORLD DEVELOPMENT REPORT 2019}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://documents.worldbank.org/curated/en/816281518818814423/pdf/2019-WDR-Report.pdf "WORLD DEVELOPMENT REPORT 2019"] <span class="cs1-format">(PDF)</span>.</cite></ref>
 
=== Незапосленост ===
Према премијеру [[Никол Пашињан|Николу Пашињану]] у јануару 2019. забележено је 562.043 радних места на платном списку, у односу на 511.902 у јануару 2018, повећање од 9,7%.<ref name="arka.am">{{Cite web|url=http://arka.am/en/news/economy/armenian_premier_explains_where_50_000_new_jobs_have_come_from/|title=Armenian premier explains where 50,000 new jobs have come from|website=ARKA News Agency|access-date=2019-04-30}}<cite class=28"citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://arka.am/en/news/economy/armenian_premier_explains_where_50_000_new_jobs_have_come_from/ "Armenian premier explains where 50,000 new jobs have come from"]. </cite></ref> Публикација статистичког одбора Јерменије, заснована на подацима преузетим од послодаваца и службе за национални доходак, наводи 560.586 платних позиција у јануару 2019. што је пораст од 9,9% у односу на претходну годину.<ref>{{Cite web|url=https://www.armstat.am/file/article/sv_02_19r_142.pdf|title=Оплата труда и количество работников}}</ref><ref name=":29">{{Cite web|url=https://www.armstat.am/en/?nid=82&id=2144|title=Socio- Economic Situation of RA, January-February 2019 (Armenian, Russian) / Statistical Committee of Armenia|website=www.armstat.am|access-date=2019-05-01}}</ref> Ово се, међутим, не поклапа са подацима анкете које је објавио статистички комитет Јерменије, према којима је у четвртом кварталу 2018. било запослено 870,1 хиљаде лица према 896,7 хиљада запослених у четвртом кварталу 2017.<ref name=":6">{{Cite web|url=https://www.armstat.am/file/article/sv_02_19a_141.pdf|title=Աշխատանքի շուկայի ցուցանիշներ}}</ref> Неусклађеност је истакао бивши премијер [[Хрант Багратјан]].<ref>{{Cite web|url=https://www.1in.am/2551431.html|title=50141 աշխատատեղ ստեղծվել է, բայց 76741 աշխատատեղ էլ՝ փակվե՞լ. Հրանտ Բագրատյան|last=Technologies|first=Peyotto|website=1in.am|access-date=2019-05-01}}</ref> Током целе 2018. године, истраживање статистичког одбора Јерменије бројило је 915,5 хиљада запослених, што је пораст од 1,4% у односу на претходну годину. У истом периоду стопа незапослености економски активног становништва пала је са 20,8% на 20,4%.
 
Према подацима Светске банке стопа незапослености 2017. достигла је 18,19% и била је готово непромењена од 2009.<ref>{{Cite web|url=https://www.google.com/publicdata/explore?ds=d5bncppjof8f9_&met_y=ny_gdp_pcap_cd&idim=country:ARM:AZE:GEO&hl=en&dl=en#!ctype=c&strail=false&bcs=d&nselm=s&met_y=unemployment&scale_y=lin&ind_y=false&idim=country:ARM&ifdim=country:region:ECS&hl=en_US&dl=en&ind=false|title=World Development Indicators - Google Public Data Explorer|website=www.google.com|access-date=2019-04-30}}</ref> У исто време процењује се да је 2019. 60% радника запослено у неформалној економији.<ref name=":729">{{Cite web|url=http://documents.worldbank.org/curated/en/816281518818814423/pdf/2019-WDR-Report.pdf|title=WORLD DEVELOPMENT REPORT 2019}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://documents.worldbank.org/curated/en/816281518818814423/pdf/2019-WDR-Report.pdf "WORLD DEVELOPMENT REPORT 2019"] <span class="cs1-format">(PDF)</span>.</cite></ref>
 
Истраживање Светске банке такође открива да је стопа запослености падала у годинама 2000—2015. у средњим и ниско квалификованим занимањима, док је она расла у високим.<ref name=":729">{{Cite web|url=http://documents.worldbank.org/curated/en/816281518818814423/pdf/2019-WDR-Report.pdf|title=WORLD DEVELOPMENT REPORT 2019}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://documents.worldbank.org/curated/en/816281518818814423/pdf/2019-WDR-Report.pdf "WORLD DEVELOPMENT REPORT 2019"] <span class="cs1-format">(PDF)</span>.</cite></ref>
 
=== Радници мигранти ===
Линија 774 ⟶ 852:
 
== Заштита природног окружења ==
У Јерменији су емисије угљен-диоксида 2014. износиле 1,9 тона по становнику, мање него у суседним земљама.<ref name=":1529">{{Cite web|url=http://hdr.undp.org/sites/default/files/2018_human_development_statistical_update.pdf|title=HUMAN DEVELOPMENT INDICES AND INDICATORS: 2018 STATISTICAL UPDATE}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://hdr.undp.org/sites/default/files/2018_human_development_statistical_update.pdf "HUMAN DEVELOPMENT INDICES AND INDICATORS: 2018 STATISTICAL UPDATE"] <span class="cs1-format">(PDF)</span>.</cite></ref>
 
Емисије стакленичких гасова у Јерменији смањиле су се за 62% од 1990. до 2013. године, у просеку -1,3% годишње.<ref>{{Cite web|url=https://www.climatelinks.org/sites/default/files/asset/document/2017_USAID_GHG%20Emissions%20Factsheet_Armenia.pdf|title=Greenhouse Gas Emissions in Armenia (by USAID)}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.mnp.am/en/pages/44|title=mnp|website=www.mnp.am|language=en|access-date=2019-11-20}}</ref>
Линија 785 ⟶ 863:
* [[Географија Јерменије]]
 
== Референце ==
== Спољашње везе ==
{{Извори}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat-inline|Economy of Armenia}}
* {{Dmoz|Regional/Asia/Armenia/Business_and_Economy|Armenia Economic Development}}
* [https://mineconomy.am/ Министарство за економски развој и инвестиције]
* [https://freda.am/ Фонд за рурални економски развој]
* [https://amx.am Јерменска берза хартија]
{{Шаблон:Државе ЕУ}}
{{Шаблон:Светска трговинска организација}}
{{портал бар|Европска унија}}
[[Категорија:Државе у Европи]]
[[Категорија:Државе у Азији]]
Линија 797 ⟶ 881:
[[Категорија:Државе чланице Организације уједињених нација]]
[[Категорија:Јерменија]]
[[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Привреда_Јерменије”