Епархија бихаћко-петровачка — разлика између измена

Надлежни архијерејпрвосвјештеник је епископвладика [[Сергије Карановић|Сергије (Карановић)]], а сједиште епархијевладичанаства се налази у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] гдје је и [[Саборна црква у Босанском Петровцу|Саборна црква]].

== ИсторијатПрошлост ==

Замисао о стварању БихаћкеБихаћког епархијевладичанаства у [[Свети архијерејски синод Српске православне цркве|Сабору српске цркве]] је постојала још [[1921]]. године, али је тек [[1925]]. изабран први епископвладика БихаћкеБихаћког епархијевладичанаства др [[Венијамин Таушановић]], који је овомовим епархијомвладичанаством управљао четири године. Послије његовог премјештаја [[1929]]. године за [[Злетовско-струмичка епархија|епископавладику злетовско-струмичког]], епархијомвладичанством су администриралиуправљали епископивладике: [[Епархија бањалучка|бањалучки]], [[Епархија далматинска|далматински]] и [[Епархија зворничко-тузланска|зворничко-тузлански]] до [[1934]]. године, када је оваово епархијавладичанаство укинутаукинуто.

У току [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] подручје БихаћкеБихаћког епархијевладичанства тешко је страдало од [[Усташе|усташа]], а православни [[Саборна црква у Бихаћу|Храм Силаска Светог духа на апостоле]], у [[Бихаћ]]у, био је први порушени храм у [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] [[1941]]. године. [[Независна Држава Хрватска]] је [[5. мај]]а [[1942]]. године подијељена на четири епархијевладичанства за „[[Хрватска православна црква|Хрватску православну цркву]]“, и то: Загребачку, Бродску, Петровачку и Сарајевску. До попуњавања „Петровачке епархије“ није никада дошло.

Проучавајући предратно, ратно и послијератно стање на подручју [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], епископивладике [[Епархија далматинска|далматински]] г. [[Николај Мрђа|Николај (Мрђа)]] и [[Епархија бањалучка|бањалучки]] г. [[Јефрем Милутиновић|Јефрем (Милутиновић)]], у образложењу свог приједлога [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]], за обновљење Епархијевладичанаства бихаћкебихаћко-петровачког.

Размотривши приједлог поменутих архијерејапрвосвјештеника, Сабор је основао новуново [[Епархија|епархијувладичанство]] са називом [[Бихаћ]]ко-[[Босански Петровац|петровачка]], а за њено сједиште одређен је [[Босански Петровац]]. Тако је Бихаћко-петровачкапетровачко епархијавладичанство основана одлуком Светог архијерејског сабора [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] на његовом редовном засједању у манастиру [[Манастир Пећка патријаршија|Пећкој патријаршији]], [[19. мај|19]]/6. маја [[1990]]. године. ОваОво епархијавладичанство је одређенаодређено и као насљедница БихаћкеБихаћког епархијевладичанства која је основана [[1925]]. године са сједиштем у [[Бихаћ]]у. У састав новооснованеновооснованог епархијевладичанства ушли су дијелови епархијавладичанстава [[Епархија бањалучка|Бањалучке]] и [[Епархија далматинска|Далматинске]].

У току рата [[1992]]—[[1995]]. подручје Бихаћко-петровачкепетровачког епархијевладичанства тешко је страдало. Уништени су многи храмови, а многобројно становништво је усљед ратних дејстава избјегло или протјерано са својих домаћинстава, укључујући такође и епископавладику [[Хризостом Јевић|Хризостома (Јевића)]] и свештенствосвјештенство које се налазило у кризнимратним подручјима. Обнова ратом страдалестрадалог епархијевладичанства почела је повратком епископавладике Хризостома у село [[Подрашница]], [[општина Мркоњић Град]] [[1996]]. године.

== ЕпископиВладике ==

=== ЕпископиВладике бихаћки ===

| Послије његовог премјештаја 1929. године за [[Злетовско-струмичка епархија|епископавладику злетовско-струмичког]], епархијомвладичанством су администриралиуправљале епископивладике: [[Епархија бањалучка|бањалучки]], [[Епархија далматинска|далматински]] и [[Епархија зворничко-тузланска|зворничко-тузлански]] до 1934. године, када је [[епархија|владичанство]] укинутаукинуто.

=== ЕпископиВладике бихаћко-петровачки ===

| До избора првог епископавладике, администратормјестобљузнитељ епархијевладичанства је био митрополитвладика дабробосански [[Николај Мрђа]] (1990—1991)

Одлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ, одржаног 15. маја 2019. године, а на приједлог епископавладике бањалучког Јефрема, предложенапредложено је арондацијазаокруживање [[Епархија бањалучка|епархијевладичанства бањалучкебањалучког]], и то у корист епархијевладичанаства бихаћко-петровачкепетровачког. АрондацијаЗаокруживање и примопредаја архијерејског намјесништва јајачко-мркоњићког спроведена је у дјело 15. јула 2019. године.

<ref name="Примопредаја">{{cite web |url=https://www.eparhijabihackopetrovacka.org/izvrsena-primopredaja-arhijerejskog-namjesnistva-jajacko-mrkonjickog/ |title=Извршена примопредаја архијерејског намјесништва јајачко-мркоњићког |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=14. 04. 2020 }}</ref> До тада је било 6 архијерејских намјесништава у епархијивладичанаству бихаћко-петровачкојпетровачком, од те одлуке епархијавладичанство броји 7 архијерејских намјесништава. То су:

* Архијерејско намесништвонамјесништво граховско-дрварско

* Архијерејско намесништвонамјесништво јајачко-мркоњићко

* Архијерејско намесништвонамјесништво кључко

* Архијерејско намесништвонамјесништво лијевљанско-гламочко

* Архијерејско намесништвонамјесништво петровачко-бихаћко

* Архијерејско намесништвонамјесништво санско-крупско

* Архијерејско намесништвонамјесништво шиповско

== РеференцеИзвори ==

== ЛитератураКњижевност ==