'''Деклинација''' или [[arhaizam|арх]]. ''склањање'' (''у [[лингвистика|лингвистици]]'') је промјена [[именске речи|именских ријечи]] по [[падеж]]има. Дио [[граматика|граматике]] који проучава различите облике ријечи назиvaназива се ''[[морфологија (лингвистика)|морфологија]]''.
Именске ријечи у [[српски језик|српском језику]] су [[именице]], [[заменице|замјенице]], [[прideвипридеви|придјеви]] и [[број]]еви. Заједно са [[глагол]]има, именске ријечи чине групу ''промјенљивих [[врсте речи|врста ријечи]]'' (од десет врста ријечи у српском језику пет су промјенљиве, а пет непромјенљиве). Осим по падежима, именске ријечи се мијењају и по [[rod (gramatika)|роду]] и [[број]]у. У српском језику постоје три рода: [[мушки род|мушки]] (''маскулинум''), [[женски род|женски]] (''фемининум'') и [[средњи род]] (''неутрум''); и два броја: [[једнина]] (''сингулар'') и [[множина]] (''плурал''). Неки језици не разликују родове, а неки поред једнине и множине имају још бројева, попут [[двојина|двојине]] (''дуал''), која је постојала и у [[прасловенски језик|прасловенском]] и [[старословенски језик|старословенском језику]], а међу данашњим [[словенски језици|словенским језицима]] очувала се у [[словеначки језик|словеначком]] и [[Лужички Срби|лужичкосрпском језику]], или [[деона множина|дионе множине]] (''партитивни плурал''), која постоји у [[фински језик|финском језику]]. У свакој од врста које их чине (род, број и падеж), именске ријечи се изражавају одређеним наставцима за облик. Тако постоје различити облици именских ријечи за род, категорију засновану на разлици пола у природи, за број, категорију засновану на уочавању јединке и већег броја јединки, и за падеж, категорију засновану на службама (функцијама) које именске ријечи имају у [[реченица|реченици]].
