Густаф II Адолф Шведски — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м →‎Учешће у Тридесетогодишњем рату: знак постотка се не одваја од бројке белином
Ред 54:
Густав II Адолф је ушао у рат, као и дански краљ раније, да помогне немачке лутеране, да спречи католичко ширење и да добије економски утицај на немачке државе на Балтику. Густав Адолф је био забринут због растуће снаге [[Свето римско царство|Светог римског царства]]. Као и данског краља пре њега и Швеђане финансира француски [[арман Жан ди Плеси де Ришеље|кардинал Ришеље]] и Холанђани. Од [[1630]]. до [[1634]]. успио је да поврати многобројне претходно заузете протестантске територије.
 
Након што је отпустио [[Албрехт Валенштајн|Албрехта Валенштајна]], [[Фердинанд II, цар Светог римског царства|Фердинанд II]] је зависио о Католичком савезу. У [[Битка код Брајтенфелда (1631)|бици код Брајтенфелда]] [[1631]]. Густав Адолф је поразио војску Католичког савеза под командом генерала [[Јохан Церклас Тили|Тилија]]. То је била велика победа у којој је уништио 60 % противничке војске. Годину дана касније поново су се сукобили и у тој бици је убијен [[1632]]. [[Јохан Церклас Тили]]. Шведска је почела доминирати ратиштем. Кад је започела рат Шведска је имала 42.000 војника, а 1632. је имала 149.000 војника. Војску је великим делом финансирала Француска. Многи заробљеници из битке код Брајтенфелда су били регрутовани у шведску војску. Швеђани су заузели у мају 1632. чак и [[Минхен]].
 
Пошто је генерал Тили био мртав цар Фердинанд II је поново морао да тражи помоћ од Албрехта Валенштајна, кога је био претходно сменио. [[Албрехт Валенштајн]] је повео велику војску јужно и почео је угрожавати линије снабдевања шведске војске. Густав Адолф је знао да се Валенштајн припрема за напад. Густав Адолф и Албрехт Валенштајн сукобили су се 1632. у [[битка код Лицена|бици код Лицена]]. Швеђани су победили, али Густав Адолф је убијен у тој бици.