Стипо Манђерало — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 17:
| држава_смрти =
}}
'''Стипо Манђерало''' је [[професор]] у ливањској ([[Босна и Херцеговина|БиХ]]) [[Гимназија|гимназији]] и аутор значајних дела из ливањске [[традиција|традиције]] и [[историја|историје]]. Манђерало је рођен [[1938]]. године у [[Видоши]]ма код [[Ливно|Ливна]]. Филозофски факултет завршава у [[Сарајево|Сарајеву]], а од [[1962]]. до данас професор је за јужнословенске [[књижевност]]и и [[српскохрватски језик|језик]].<ref>{{cite web |title=
У стручним педагошким часописима јавља се радовима о проблематици наставе језика и књижевности у пракси. Све време свог деловања предано се бави проучавању историје града Ливна и ливањског краја. Неколико његових запажених радова објављено је у „Гласнику Земаљског музеја у Сарајеву“, мостарској „Херцеговини“, сарајевским часописима „Одјек“ и „Трећи програм РТВСа“, ливањским „Траговима“, „Ливанским видицима“, „Свјетлу ријечи“, те у склопу различитих научних симпозија.
Књига „Господари камена“ ([[1987]]) својеврсна је [[енциклопедија]] ливањског клесарства, „Лозићев илирски сан“ ([[1992]]) говори о животу и делу босанског [[фрањевци|фрањевца]] Грге Лозића, а у „Кутији за чување времена“ ([[1996]]) похрањени су неки мали и занимљиви детаљи из свакодневне историје ливањског краја.
▲У стручним педагошким часописима јавља се радовима о проблематици наставе језика и књижевности у пракси. Све време свог деловања предано се бави проучавању историје града Ливна и ливањског краја. Неколико његових запажених радова објављено је у „Гласнику Земаљског музеја у Сарајеву“, мостарској „Херцеговини“, сарајевским часописима „Одјек“ и „Трећи програм РТВСа“, ливањским „Траговима“, „Ливанским видицима“, „Свјетлу ријечи“, те у склопу различитих научних симпозија.<ref>{{cite web |title=Stipo Manđeralo |url=http://www.most.ba/121/073c.aspx |access-date=5. 2. 2021}}</ref>
▲Књига „Господари камена“ ([[1987]]) својеврсна је [[енциклопедија]] ливањског клесарства, „Лозићев илирски сан“ ([[1992]]) говори о животу и делу босанског [[фрањевци|фрањевца]] Грге Лозића, а у „Кутији за чување времена“ ([[1996]]) похрањени су неки мали и занимљиви детаљи из свакодневне историје ливањског краја.<ref>{{cite web |title=Stipo Manđeralo |url=https://www.glassrpske.com/cir/zabava/jet_set/vijek-srpske-kulture/4442 |access-date=5. 2. 2021}}</ref> Својом последњом књигом „Златне руке“ ([[1999]]) Манђерало документује биографије ливањских занатлија и с пуно заноса говори о старим занатима, који су већ одавно ишчезли са улица старе градске чаршије у Ливну.<ref>{{cite web |title=Ливањски кујунџићи |url=https://omlivanjska.files.wordpress.com/2013/11/d181d182d0b8d0bfd0be-d0bcd0b0d0bdd192d0b5d180d0b0d0bbd0be-d0bbd0b8d0b2d0b0d19ad181d0bad0b8-d0bad183d198d183d0bdd19fd0b8d19bd0b8.pdf |access-date=26. 1. 2021}}</ref>
== Референце ==
{{рефлист}}
| |||