Карађорђев трг (Земун) — разлика између измена

 

Коначно, у последњој деценији пред [[Други светски рат]], са све бржим културним, привредним и социјалним развојем Земуна детаљно је регулисана траса овог дела доњег града. Занимљиво је да је слично бари Венеција у Београду, и овај део Земуна био често плављен подземним водама [[Дунава]] као и да је био прекривен баруштинама и то све до основне школе "Светозар Милетић".

 

Модернистичка целина (1925-1941) овог дела Земуна у потпуности је очувана на левој страни Карађорђеве, улици [[Мирослава Тирша]], као и местимично у улицама 22. Октобар и Августа Цесареца. Ниједна од ових зграда није страдала у Другом светском рату, и то јер су Силе осовине поштеделе град од бомбардовања због значајног удела Немаца у становништву Земуна.

== Послератни период ==

После ослобођења од Немаца, Карађорђев трг је често мењао архитектонски изглед, можда више него и било који део у ужем језгру Земуна. Велика стамбена зграда која је спојила Карађорђеву и улицу 22. Октобра је саграђена још [[1947]]. године по пројекту архитекте [[Драгомир Тадић|Драгомира Тадића]], а занимљиво је да је, иако после рата, задржала тзв. предратни начин градње (јака и стабилна структура, занимљиво декорисани улази, велики портали, мали број станова итд...) и није реметила спратност у граду која се (са изузетком команде вазухопловства) сводила на 4 до 5 спрата. Такође, оно што многи Земунци причају јесте да је овај комплекс требало да представља нову зграду општине, или хотел, али да се од тога у последњем тренутку одустало. Последња зграда у целости саграђена пре рата и ослобођења је у Карађорђевој 5.

На десној страни Карађорђевог трга, сви стари објекти саграђени пре рата порушени су: стара зграда фабрике "Змај", стамбени блок зграда Фрање Јенча, као и неки објекти фабрике асфалта. Једни "реликт" из тог периода је зграда на углу улица Стевана Марковића (Ђуре Ђаковића) и Карађорђеве. Готово праволинијски изглед Земуна, са једва неколико објеката који излазе из оквира кућа нарушен је у послератном периоду. Солитери на тргу окружили су старо језгро, чији се изглед просто губи у очима посматрача, дајући контраст.