Метод радиоактивног угљеника — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м знак постотка се не одваја белином од бројке |
||
Ред 17:
== Физичке основе ==
{{Главни|Угљеник}}
У природи, [[угљеник]] се може наћи у облику два стабилна, нерадиоактивна [[изотоп]]а. Први је угљеник-12 ({{chem|12|C}}) са заступљеношћу од ≈ 99
Међутим, {{chem|14|C}} се константно производи у доњим слојевима [[Стратосфера|стратосфере]] и горњим слојевима [[Тропосфера|тропосфере]], на висинама 9 -{km}- до 15 -{km}- изнад површине Земље, и то због [[Космичко зрачење|космичког зрачења]]. Наиме, угљеник-14 оксидира у <sup>14</sup>CO<sub>2</sub> и распоређује се по целој атмосфери. Омер концентрација изотопа угљика <sup>12</sup>C : <sup>13</sup>C : <sup>14</sup>C износи 10<sup>12</sup> : 10<sup>10</sup> : 1. Од ових изотопа, једино је угљеник-14 радиоактиван, па се његове [[Нуклида|нуклиде]] распадају према реакцији приказаној испод. Дакле, настају неутрони који при погађању [[атом]]а [[азот]]а-14 ({{chem|14|N}}) успут стварају и изотоп угљеника {{chem|14|C}}.<ref name="Bowman_9-15">{{harvnb|Bowman|1995|pp=9—15}}</ref> Следећом [[Нуклеарна реакција|нуклеарном реакцијом]] настаје изотоп {{chem|14|C}}:
Ред 24:
где <math>n</math> представља [[неутрон]], а <math>p</math> представља [[протон]].<ref name="CES_476">Bianchi & Canuel (2011). стр. 35.</ref>
Када се произведе овим путем, {{chem|14|C}} се веома брзо спаја са [[кисеоник]]ом из атмосфере да би настао [[угљен-диоксид]] ({{chem|CO|2}}). Угљен-диоксид који је настао на овај начин [[Дифузија|дифузира]] се у атмосфери, раствара уокеану, а биљке га примају преко процеса [[Фотосинтеза|фотосинтезе]]. Животиње једу биљке, а на крају се пратећи ланац исхране радиоугљеник дистрибуише кроз целу [[Биосфера|биосферу]]. Однос {{chem|14|C}} наспрам {{chem|12|C}} је око 1,5 делова {{chem|14|C}} на 10<sup>12</sup> делова {{chem|12|C}}.<ref name="Aitken_56-58">{{harvnb|Aitken|1990|pp=56—58}}</ref> Додатно, око 1
Једначина радиоактивног распада {{chem|14|C}} је:<ref name="Currie_2004">{{cite journal |last=Currie |first=Lloyd A. |year=2004 |title=The remarkable metrological history of radiocarbon dating II |journal=Journal of Research of the National Institute of Standards and Technology |volume=109 |doi=10.6028/jres.109.013 |pages=185—217}}</ref>
Ред 141:
=== Текућински сцинтилацијски бројач ===
Код мерења активности угљеника-14 текућинским сцинтилацијским бројачем ({{јез-енгл|liquid scintillation counter, LSC}}), узорак се хемијским поступцима претвара у [[бензен]] (-{C}-<sub>6</sub>H<sub>6</sub>), који је веома погодан материјал будући да је 96
=== Акцелераторска масена спектроскопија ===
|