Пуста река (област) — разлика између измена

Планине су представљене средње високим и ниским планинама (Пасјача 901 m, Видојевица 1.154 m, Ргајска планина 834 m, [[Арбанашка планина]] 1.127 m, Радан 1.409 m, Петрова гора 1.338 m) које се простиру на 25 % територије. Оне припадају [[Средишњa зонa громадних планина и котлина|Средишњој зони громадних планина]] и у облику потковице затварају слив са севера, северо-запада, запада и југозапада. Ове планине са својим билима пресечене су долинама клисурастог а понегде и кањонског типа.

Брдски рељеф захвата субпланински и централни део [[Речни слив|слив]]а пратећи ток реке и токове њених притока (52 % територије). <ref name="ljudi">{{cite book |last1=Ђорђевић |first1=М |title=Пуста река Људи•Године•Живот |date=1993}}</ref>Он представља некадашње дно [[Лесковачко језеро|Лесковачког језера]] у коме су извајане две дилувијалне терасе: горња и доња. Оне су више, старије и изграђене од другачијег материјала у односу на алувијалну терасу. Брдски рељеф испресецан је воденим токовима и суводолинама па у целини представља таласасту површину која често подсећа на неке крајеве [[Шумадија|Шумадије]]. Од долина које су усечене између брегова, који чине овај део котлине, најдубља је долина Пусте реке, нарочито у њеном почетном делу од Крушкара до изнад [[Брестовац (Бојник)|Брестовца]]. Тај део корита је узан, стешњен између високих брегова стрмих страна те има [[Кањон|кањон]]ске одлике. Ово нарочито важи за део речног корита између села Бреговине и [[Бублица|Бублице]], с једне и Драгог Дела и [[Магаш |Магаш]]а, с друге стране. Дубље долине имају и [[Магашка река|Магашка]] и [[Ивањска река |Ивањска река]], нарочито у горњем и средњем делу. У зони делова корита ових река, побрђе је дубоко испресецано готово испарчано. Ван овог ужег дела, овај рељеф представљен је низом благо заобљених брегова и брежуљака који имају различите правце и општу тенденцију да се уздижу према лепезастом ободу котлине почевши од југа па до севера у побрђу Пасјаче.<ref name="istrazivanja">{{cite book |last1=Јовановић |first1=Ј |title=Пуста река Антропогеографска и социолошка истраживања (општи део) |date=1975 |location=Лесковац |edition=Издања Народног музеја у Лесковцу, Лесковачки зборник}}</ref> У подгорини планина и у горњим деловима сливова Пусте, [[Коњувачка река|Коњувачке]], [[Златна река|Златне]], Магашке и [[Каменичка река|Каменичке реке]] брдски рељеф је више обликован у метаморфним и вулканским стенама због чега је кршевитији, клисурастији и окомитији према речним долинама, а у [[Неоген|неоген]]ом материјалу (Дубрава, Велика Црквица, Друм, Ридина, Плавачки рид) има блаже облике и заобљене стране и погодан је за обрађивање. Подгорина Радана и Петрове горе од [[Слишане|Слишана]] и [[Ображда|Ображде]], преко Ивања до Деливоде, Блата и [[Добра Вода (Бојник)|Добре Воде]] представља један од најлепших предела слива и [[Лесковачка котлина|Лесковачке котлине]].

Брежуљкасти и равничарски рељеф (око 25 % територије) простире се низводно од [[Бојник]]а до источног оквира области, затим иде по источном ободу све до северне границе слива где се наставља у раван која припада [[Јужна Морава|Јужној Морави]], у источном делу слива.<ref name="ljudi"/>Граница између пусторечке и моравске равни налази се између села [[Горње Бријање|Горњег Бријања]], с једне и [[Доње Бријање|Доњег Бријања]], с друге стране. Ширина овог дела пусторечке равни је различита. Највећа је између Бојника, [[Зелетово|Сувог Поља (Зелетова)]], [[Ђинђуша|Ђинђуше]] и [[Лапотинце|Лапотинца]] а најужа између села [[Кацабаћ]]а и [[Стубла (Бојник)|Стубле]] услед приближавања Кацабаћког рида речном кориту Пусте реке. Према северу равница се поново шири да би се опет сузила код коте 305 m. Између ове коте и завршне тачке рида Гургац, на десној обали Пусте реке, има више од једног km где се изгледа завршила пусторечка раседлина. Одавде се равница јако шири и по многим својствима припада области Јужне Мораве. Равница се протеже још и узводно уз Пусту реку западно од Бојника а има је у долини Коњувачке реке (Мале реке) између Злате и [[Горње Коњувце|Горњег Коњувца]], тзв. Златско поље. Равница Пусте реке је на висини Лесковачког поља: код села Ђинђуше њена надморска висина је 230 m а код [[Косанчић (Бојник)|Косанчић]]а око 222 m, што је нешто ниже од ветерничке равни у региону [[Лесковачко поречје|Поречја]].