У Србији под шумама црног бора налази се површина од 61.506 ha, или 2,6%. Дрво црног бора користи се у примарној преради дрвета за производњу [[фурнир]]а и резане грађе, док се у финалној преради дрвета ови производи користе за производњу разних врста [[намештај]]а. Цењено је и као грађевинско дрво. Због своје трајности дрво срчевине посебно је цењено у производњи [[прозор]]а, [[врата]], [[Кров|кровних конструкција]], подова и других производа изложених променљивим атмосферским утицајима. Дрво је богато [[Смола|смолом]], трајно и отпорно, нарочито ако се налази испод воде. Дрво пања, које има повећани садржај смоле, користи се за екстракцију, а у народу је познато под називом “луч”. Луч се користи за лако паљење ватре.<ref>Шошкић, Борислав (2008), „СВОЈСТВА, ПРЕРАДА И УПОТРЕБА ДРВЕТА ЦРНОГ БОРА (Pinus nigra Arn.)”</ref>
