Кокс (гориво) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м .
м →‎top: знак степена се не одваја белином од бројке
Ред 3:
'''Кокс''' је висококалорично вештачко чврсто [[гориво]], добијено сувом [[Дестилација|дестилацијом]] [[камени угаљ|каменог угља]] или [[лигнит]]а, уз потпуни или делимични недостатак ваздуха. Кокс је тврда, порозна (шупљикава) твар, произведена грејањем угља до високе температуре без приступа ваздуха, а користи се у производњи гвожђа и челика у високим пећима.
 
Поступним загревањем уситњеног каменог угља или лигнита у коксарама, код температура виших од 200&nbsp;°C долази до разградње угља, уз стварање разних гасова. Код суве дестилације у коксарама, на високим температурама (од 1000&nbsp;°C до 1200&nbsp;°C) остаје "прави" металуршки кокс, а код суве дестилације на нижим температурама (од 600&nbsp;°C до 800&nbsp;°C) остаје полукокс.<ref>{{Cite web|url=http://www.fercoltd.com/ugaljIkoks.html |title=http://www.fercoltd.com/ugaljIkoks.html |accessdate=30. 12. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140313042823/http://www.fercoltd.com/ugaljIkoks.html |archive-date=13. 3. 2014 |url-status=dead }}</ref> Остаци код производње кокса су сирови катран и угљени гас, који износе око 30% вредности производње једне коксаре. Угљени гас садржи приближно 50% водоника, 35% метана и угљен-моноксида 8%.
== Историја ==
[[Датотека:Wilkeson Coke Ovens.jpg|мини|Остаци коксара из 1885. г. у близини [[Вилкесон (Вашингтон)|Вилкесона]]]]