* Иако је и пре [[1888]]. год. примећена појава да се стеарин топи у замагљену течност на 52 °C, мењајући се на 58 °C у мутну и на 62,5 °C у бистру течност (Хајнц, -{W.Heintz}- 1850. год.), откриће ТК или мезофазе се обично приписује аустријском ботаничару [[Фридрих Рајницер|Фридриху Рајницеру]].<ref>{{cite journal| title = Beiträge zur Kenntniss des Cholesterins| journal=Monatshefte für Chemie (Wien)| volume = 9| issue =1|year=1888| doi =10.1007/BF01516710|last=Reinitzer|first=Friedrich|pages=421-441}}</ref> Он је приметио да се топљењем холестерил-бензоата на 145,5 °C образује мутни растоп који пак постаје прозирна течност на 178,5 °C. Та течност је затим хлађењем мењала боју од плавичасте до љубичасте пре него што се кристализовала. Рајницер је, после консултација са [[Ото Леман|Отом Леманом]], поставио тезу да се ради о новооткривеном стању материје (фази).
* [[1877]]. год. Ото Леман је конструисао микроскоп са поларизатором и грејном подлогом како би анализирао мезофазе разних супстанци при грејању и хлађењу.
* [[1890]]. год. Гетерман и Ричке су направили први вештачки течни кристал.
