1. пролетерска дивизија НОВЈ — разлика између измена

нема резимеа измене
| одликовања =
}}
'''Прва пролетерска ударна дивизија''' била је [[Дивизије НОВЈ|дивизија Народноослободилачке војске Југославије]], формирана [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1942.#1. новембар|1. новембра 1942]]. наредбом [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]] од [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске бригаде]], [[Трећа пролетерска санџачка ударна бригада|Треће пролетерске санџачке бригаде]] и [[Трећа крајишка пролетерска ударна бригада|Треће крајишке бригаде]].{{sfn|Зборник НОР|1949|p=197}}
 
[[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.|Јуна 1943.]] из састава Дивизије изашла је [[Трећа пролетерска санџачка ударна бригада|Трећа санџачка бригада]], а [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у стални састав Дивизије ушла је [[Тринаеста пролетерска ударна бригада|Тринаеста пролетерска бригада ''Раде Кончар'']]. У саставу Дивизије биле су још и [[Седма крајишка ударна бригада|Седма крајишка бригада]], од средине јула до средине августа 1943; [[Осма црногорска бригада|Осма црногорска бригада]], од новембра 1944. до марта 1945; бригада „Италија“ (састављена од италијанских добровољаца) од октобра 1944. и [[Артиљеријска бригада Прве пролетерске дивизије|Артиљеријска бригада]] од новембра 1944. године.{{sfn|Vojna enciklopedija 7|1974|pp=491—492}}{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|pp=912—913}}
 
Крајем 1944. Дивизија је имала 12.367, а 15. априла 1945. године 11.775 бораца. Дивизија се до 9. новембра 1943. налазила у саставу [[Главна оперативна група Врховног штаба НОВ и ПОЈ|Главне оперативне групе]], потом у саставу [[Први пролетерски корпус НОВЈ|Првог пролетерског корпуса]] и од 1. јануара 1945. у саставу [[Прва армија ЈА|Прве армије]] [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]]. Сматрала се једном од елитних јединица НОВЈ.{{sfn|Vojna enciklopedija 7|1974|pp=491—492}}{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|pp=912—913}}
 
== Борбени пут Прве пролетерске дивизије ==
Након формирања предузела је наступање према централној [[Босна|Босни]]. Од [[19. новембар|19. новембра]] до [[4. децембар|4. децембра]] [[1942]]. године ликвидирала је гарнизоне у Ситници, Чађавици, [[Мркоњић Град]]у, [[Јајце|Јајцу]] (у садејству са [[3. ударна дивизија НОВЈ|Трећом дивизијом]]), [[Кнежево|Скендер Вакуфу]] и [[Котор Варош]]и. Током јануара [[1943]]. године заузела је [[Теслић]] и [[Прњавор (град)|Прњавор]].
 
Током [[Битка на Неретви|Битке на Неретви]] у офанзиви у долину [[Неретва|Неретве]] представљала је леву нападну колону, учествовала је у противудару код [[Горњи Вакуф-Ускопље|Горњег Вакуфа]] и у разбијању [[југословенска војска у отаџбини|четника]] код [[Невесиње|Невесиња]] и [[Калиновик]]а.
Током [[Битка на Сутјесци|Битке на Сутјесци]] учествовала је у нападу у области [[Фоча|Фоче]] крајем маја, и одиграла је главну улогу приликом пробоја обруча на [[Зеленгора|Зеленгори]], наневши тежак ударац [[369. легионарска дивизија|369. легионарској дивизији]].
 
[[Трећа пролетерска санџачка ударна бригада|Трећа пролетерска бригада]] изашла је из састава дивизије [[4. јун]]ајуна 1943. године. Од [[1. септембар|1. септембра]] дивизија је била у саставу [[Први пролетерски корпус НОВЈ|Првог пролетерског корпуса]]. Од новембра 1943. у њен састав укључена је [[Тринаеста пролетерска ударна бригада]] „[[Раде Кончар]]“, с којом је прошла кроз оштре борбе током зимских операција [[1944]]. године, [[десант на Дрвар|операције „Реселшпрунг“]], [[дурмиторска операција|операције „Рибецал“]], офанзиве у западној [[Србија|Србији]] септембра 1944, [[Београдска операција|Београдске операције]] и [[Сремски фронт|Сремског фронта]].
 
Прва пролетерска дивизија завршила је свој ратни пут [[20. мај]]амаја [[1945]]. стационирањем у области [[Трст]]а и [[Горица (град)|Горице]].
 
== Напомене ==