Википедија

Револуција — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене корисника 178.221.76.127 (разговор) на последњу измену корисника Жељко Тодоровић
ознака: враћање
.
Ред 1:
{{short description|Брза и темељна политичка промена}}
{{bez_izvora}}{{револуција сајдбар}}
'''Револуција''' је, у општем случају, радикална промена друшвених односа. У [[политика|политичком]] означава корениту промену [[државно уређење|друштвеног уређења]]. Реч ''револуција'' значи преобрат. У неким револуцијама учествује велики број људи, или чак већина неке социјалне групације или [[народ]]а, док у неке револуције води само мала група револуционара.▼
 
▲'''Револуција''' је([[latinski jezik|лат.]] revolutio, „преокрет”), у општем случају, радикална је промена друшвених односа. У [[политика|политичком]] означава корениту промену [[државно уређење|друштвеног уређења]]. Реч ''револуција'' значи преобрат. У неким револуцијама учествује велики број људи, или чак већина неке социјалне групације или [[народ]]а, док у неке револуције води само мала група револуционара. [[Аристотел]] је описао две врсте политичких револуција: (i) Потпуна промена из једног система у други и (ii) измена тренутног система<ref>Aristotle, [http://classics.mit.edu/Aristotle/politics.5.five.html ''The Politics''], accessed 2013/4/24</ref>
 
Револуције су се појављивале кроз [[историја|историју]] и биле су различитих начина, трајања и [[идеологија]]. Резултати укључују велике промене у [[Култура|култури]], [[привреда|привреди]] и друштвено-политичким установама. Академске расправе о томе шта чини, а шта не чини револуцију се врте око неколико питања. Рана проучавања револуција понајприје су анализирала догађаје у [[Историја Европе|европској историји]] с гледишта [[Психологија|психологије]], али новија проучавања укључују светске догађаје којима се бави и неколико друштвених наука укључујући [[Социологија|социологију]] и [[Политикологија|политикологију]]. Неколико генерација академске мисли о револуцијама је створило пуно супротстављених теорија и у многочему допринело у тренутном разумевању ове сложене појаве.
 
Већину историјских револуција прати [[Revolutionary terror|револуционарни терор]].
 
==Врсте==
[[Датотека:Maquina vapor Watt ETSIIM.jpg|left|thumb|Ватова парна машина у [[Мадрид]]у. Развој парне машине покренуо је [[Индустријска револуција|индустријску револуцију]] у Уједињеном Краљевству те у целом свету. Парна машина је била направљена за пумпање воде из рудника угља омогућујући спуштање рудара испод нивоа воде.]]
{{рут}}
Постоји пуно различитих типологија револуција у друштвеним наукама и литератури. На пример, класични научник [[Alexis de Tocqueville]] razlučivao je<ref>Roger Boesche, ''Tocqueville's Road Map: Methodology, Liberalism, Revolution, and Despotism'', Lexington Books, 2006, {{ISBN|0-7391-1665-7}}, [http://books.google.com/books?id=fLL6Bil2gtcC&pg=PA86&dq=%22types+of+revolution%22&as_brr=3&ei=hdVQR6TVIpm4pgLFvJ2fBw&sig=ZEc373JU8-9qM9N4BgKjnvvHVD8#PPA86,M1 Google Print, p.86]</ref> : 1) političke revolucije 2) iznenadne i nasilne revolucije koji ne traže samo utemeljenje novog političkog sustava već transformaciju cijelog društva i 3) polagane ali brišuće transformacije cijelog društva koja se događa nekoliko generacija (pri. [[religija]]). Jedna od nekoliko različitih [[Marksizam|marksističkih]] tipologija dijeli revolucije u pred-kapitalističke, rano buržoaske, buržoaske, buržoasko-demokratske, rane proleterske i socijalističke revolucije.<ref>J. Topolski, "Rewolucje w dziejach nowożytnych i najnowszych (xvii-xx wiek)," Kwartalnik Historyczny, LXXXIII, 1976, 251-67</ref><br />
 
[[Charles Tilly|Charles Tilly]], moderni istraživač revolucija, radi razliku<ref>[[Charles Tilly]], ''European Revolutions, 1492-1992'', Blackwell Publishing, 1995, {{ISBN|0-631-19903-9}}, [http://books.google.com/books?id=IJBNvCsXfnIC&pg=PA16&dq=%22types+of+revolution%22&as_brr=3&ei=hdVQR6TVIpm4pgLFvJ2fBw&sig=A5SYZlQNKb5RMw9djQSnkmZtTYQ#PPA16,M1 Google Print, p.16]</ref> između puča, smanjenja moći, [[Građanski rat|građanskog rata]], pobune i „veličanstvene revolucije“ (revolucije koje su preobrazile ekonomske i društvene strukture kao također i političke institucije, kao što je [[Francuska revolucija]] iz 1789. godine, [[Ruska revolucija]] iz 1917. godine ili [https://en.wikipedia.org/wiki/Iranian_Revolution Islamska revolucija] u Iranu).<ref>[http://www.tau.ac.il/dayancenter/mel/lewis.html Bernard Lewis], "Iran in History", Moshe Dayan Center, Tel Aviv University</ref>
 
Ostale vrste revolucija, stvorene za ostale tipologije, uključuju društvene revolucije; [[proleter]]sku ili komunističku revoluciju (nadahnute [[Komunistički manifest|Marksističkim idejama]] kojima je cilj zamijeniti [[kapitalizam]] [[komunizam|komunizmom]]); neuspjele revolucije (revolucije koje nisu uspjele osigurati moć nakon privremenih pobjeda ili prevelikih uključivanja); te nasilne kontra nenasilnih revolucija([[Baršunasta revolucija]]).
 
Izraz revolucija se također rabio kako bi se obilježile velike promjene ne vezane uz politiku. Takve revolucije su obično prepoznate kao one koje su preobrazile društvo, kulturu, filozofiju i tehnoglogiju puno više nego političke sustave; često su poznate kao društvene revolucije<ref>Irving E. Fang, ''A History of Mass Communication: Six Information Revolutions'', Focal Press, 1997, {{ISBN|0-240-80254-3}}, [http://books.google.com/books?id=QaVfg_vdyxsC&dq=communication+technology+changed+business&as_brr=3&source=gbs_summary_s&cad=0 Google Print, p. xv]</ref>. Neke mogu biti globalne, dok se neke mogu ograničiti samo na pojedinu zemlju. Jedan od klasičnih primjera upotrebe izraza svjetska revolucija u tom kontekstu je [[industrijska revolucija]] (uoči da takve revolucije također pristaju Tocquevillevoj definiciji „polaganih revolucija“.<ref>Warwick E. Murray, Routledge, 2006, {{ISBN|0-415-31800-9}}, [http://books.google.com/books?id=L-3Vq3aadTYC&pg=PA226&dq=%22cultural+revolutions%22&as_brr=3&ei=ddtQR5aHKovqoQLy7J2UAg&sig=Nrc0rBp_zg_44liln8OLNsUu7UE Google Print, p.226]</ref>
 
== Социјалне и политичке револуције ==
Линија 13 ⟶ 30:
[[Датотека:Lenin.gif|мини|десно|180п|[[Владимир Лењин|Лењин]], вођа [[Октобарска револуција|октобарске револуције]], држи говор.]]
Социјалне и политичке револуције често бивају „институционализоване“ када идеје, слогани, и личности које учествују у револуцијама наставе да играју важну улогу у друштву, дуго након што је револуција окончана. Комунистичке државе су често институционализовале своје револуције како би дале легитимитет својим владама. Неке не-комунистичке државе, као што су [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Француска]] или [[Мексико]] су такође институционализовале револуције, и настављају да славе сећање на своје револуционарне прошлости кроз празнике, песме, и на друге начине.
 
Револуцијама се приступало и из антрополошке перспективе. Ослањајући се на записе Виктора Тарнера о ритуалима и перформансима, [[Bjorn Thomassen|Бјерн Томасен]] је тврдио да се револуције могу схватити као „лиминални“ тренуци: модерне политичке револуције веома подсећају на ритуале и стога се могу проучавати у оквиру процесног приступа.<ref name="Thomassen" /> То би подразумевало не само фокусирање на политичко понашање „одоздо“, већ и препознавање тренутака у којима се „високо и ниско“ релативизују, чине ирелевантним или подметнутим, и при томе се микро и макро нивои спајају у критичним везама.
 
== Културне, интелектуалне и филозофске револуције ==
{{colbegin|colwidth=30em}}
* [[Ренесанса]]
* [[Протестантска револуција]]
Линија 23 ⟶ 43:
* [[Културна револуција]]
* [[Стоунволска побуна|Стоунволска револуција]]
{{colend}}
 
== Технолошке револуције ==
Технолошке револуције обично доводе до трансформација у друштву, култури и филозофији.
{{colbegin|colwidth=30em}}
* [[Пољопривредна револуција]]
* [[Дигитална револуција]]
Линија 32 ⟶ 54:
* [[Индустријска револуција]]
* [[Друга индустријска револуција]]
{{colend}}
 
== Референце ==
{{reflist|refs=
<ref name="Thomassen">{{cite journal|last=Thomassen|first=Bjorn|title=Toward an anthropology of political revolutions |journal=Comparative Studies in Society and History |year=2012 |volume=54 |issue=3 |pages=679–706 |doi=10.1017/s0010417512000278|url=https://rucforsk.ruc.dk/ws/files/38613537/Notes_towards_an_Anthropology_of_Political_Revolutions.pdf}}</ref>
 
}}
 
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* Popović, Srđa. ''Blueprint for Revolution: How to use rice pudding, Lego men, and other nonviolent techniques to galvanize communities, overthrow dictators, or simply change the world''. Spiegel and Grau, New York, 2015, {{ISBN|978-0-8129-9530-5}}
* ''The International Encyclopedia of Revolution and Protest: 1500 to the Present'', ed. by Immanuel Ness, Malden, MA [etc.]: Wiley & Sons, 2009, {{ISBN|1-4051-8464-7}}
* Perreau-Sausine, Emile. ''"Les libéraux face aux révolutions : 1688, 1789, 1917, 1933"'', ''[[Commentaire]]'', Spring 2005, pp.&nbsp;181–193
* [[David F. Aberle]]. 1966. The Peyote Religion among the Navaho. Chicago: Aldine. {{ISBN|0-8061-2382-6}}
* James Alfred Aho. 1990. Politics of Righteousness: Idaho Christian Patriotism. Washington: [[University of Washington Press]]. {{ISBN|0-295-96997-0}}
* Paul Almeida. 2019. Social Movements: The Structure of Collective Mobilization. Berkeley: University of California Press. {{ISBN|9780520290914}}
* [[Herbert G. Blumer]] 1969. "Collective Behavior." In Alfred McClung Lee, ed., Principles of Sociology. Third Edition. New York: [[Barnes & Noble]] Books, pp.&nbsp;65–121.
* Mark Chaves. 1997. Ordaining Women: Culture and Conflict in Religious Organizations. Cambridge: [[Harvard University Press]]. {{ISBN|0-674-64146-9}}
* {{cite journal | last1 = Dolata | first1 = Ulrich | last2 = Schrape | first2 = Jan-Felix | s2cid = 141985609 | year = 2016 | title = Masses, Crowds, Communities, Movements: Collective Action in the Internet Age | journal = [[Social Movement Studies]] | volume = 15 | issue = 1| pages = 1–18 | doi=10.1080/14742837.2015.1055722}}
* Graeme Chesters and Ian Welsh. ''Complexity and Social Movements: Multitudes at the Edge of Chaos'' [[Routledge]] 2006. {{ISBN|0-415-43974-4}}
* Mario Diani and Doug McAdam, ''Social movements and networks'', Oxford University Press, 2003.
* Susan Eckstei, ed. ''Power and Popular Protest: Latin American Social Movements'', Updated Edition, [[University of California Press]] 2001. {{ISBN|0-520-22705-0}}
* [[Anthony Giddens]]. 1985. The Nation-State and Violence. Cambridge, England: Polity Press. {{ISBN|0-520-06039-3}}
*[[Jeff Goodwin]] and [[James M. Jasper]]. 2009. ''The Social Movements Reader''. Malden, Massachusetts: [[Wiley-Blackwell]]. {{ISBN|978-1-4051-8764-0}}
* Angelique Haugerud, ''No Billionaire Left Behind: Satirical Activism in America,'' [[Stanford University Press]], 2013. {{ISBN|9780804781534}}
* {{Cite book | year= 2014 | last1= James | first1= Paul | author-link= Paul James (academic) | last2= van Seeters | first2= Paul | title= Globalization and Politics, Vol. 2: Global Social Movements and Global Civil Society | url= https://www.academia.edu/7305007 | publisher= Sage Publications | location= London }}
* [[James M. Jasper]]. 1997. ''The Art of Moral Protest: Culture, Biography, and Creativity in Social Movements''. Chicago: [[University of Chicago Press]].
* [[James M. Jasper]]. 2014. ''Protest: A Cultural Introduction to Social Movements''. [[Polity Press]].
* {{cite journal | last1 = Jenkins | first1 = J. Craig | last2 = Perrow | first2 = Charles | year = 1977 | title = Insurgency of the Powerless Farm Worker Movements (1946–1972) | journal = [[American Sociological Review]] | volume = 42 | issue = 2| pages = 249–268 | doi=10.2307/2094604| jstor = 2094604 }}
* Diana Kendall, ''Sociology In Our Times'', [[Thomson Wadsworth]], 2005. {{ISBN|0-534-64629-8}}
* William Kornhauser. 1959. The Politics of Mass Society. New York: [[Free Press (publisher)|Free Press]]. {{ISBN|0-02-917620-4}}
* Donna Maurer. 2002. Vegetarianism: Movement or Moment? Philadelphia: [[Temple University Press]]. {{ISBN|1-56639-936-X}}
* [[Armand L. Mauss]]. 1975. Social Problems of Social Movements. Philadelphia: Lippincott.
* Denton E. Morrison. 1978. "Some Notes toward Theory on Relative Deprivation, Social Movements, and Social Change." In Louis E. Genevie, ed., Collective Behavior and Social Movements. Itasca, Ill.: Peacock. pp.&nbsp;202–209.
* {{cite journal | last1 = Mölders | first1 = Marc | last2 = Schrape | first2 = Jan-Felix | year = 2019 | title = Digital Deceleration. Protest and Societal Irritation in the Internet Age | journal = ÖZS | volume = 44 | issue = 1| pages = 199–215 | doi=10.1007/s11614-019-00354-3| s2cid = 189875881 }}
* [[Immanuel Ness]], ed. ''Encyclopedia of American Social Movements'', 2004. {{ISBN|0-7656-8045-9}}.
* [https://www.researchgate.net/publication/270512275_Vectors_of_Contestation_Social_Movements_and_Party_Systems_in_Ecuador_and_Colombia Jeff Pugh. 2008. "Vectors of Contestation: Social Movements and Party Systems in Ecuador and Colombia."] ''Latin American Essays'' XXI: 46-65.
* [[Adam Roberts (scholar)|Adam Roberts]] and [[Timothy Garton Ash]] (eds.), ''Civil Resistance and Power Politics: The Experience of Non-violent Action from Gandhi to the Present'', Oxford: Oxford University Press, 2009. {{ISBN|978-0-19-955201-6}}. [https://books.google.com/books?id=BxOQKrCe7UUC&dq=Civil+resistance+and+power+politics&source=gbs_navlinks_s]
* {{cite journal | last1 = Ryan | first1 = Charlotte | author-link2 = William A. Gamson | last2 = Gamson | first2 = William A. | s2cid = 59529692 | year = 2006 | title = The Art of Reframing Political Debates | journal = Contexts | volume = 5 | issue = 1| pages = 13–18 | doi=10.1525/ctx.2006.5.1.13}}
* [[Neil J. Smelser]]. 1962. Theory of Collective Behavior. New York: Free Press. {{ISBN|0-02-929390-1}}
* [[David A. Snow|David Snow]], Sarah A. Soule and [[Hanspeter Kriesi]], ed. Blackwell Companion to Social Movements, Blackwell, 2004.
* Suzanne Staggenborg, ''Social Movements'', [[Oxford University Press]], 2008. {{ISBN|978-0-19-542309-9}}
* [[Sidney Tarrow]], ''Power in Movement: Collective Action, Social Movements and Politics'', [[Cambridge University Press]], 1994. {{ISBN|0-521-42271-X}}
* {{cite journal | last1 = Temelini | first1 = Michael | s2cid = 144378936 | title = Dialogical Approaches to Struggles Over Recognition and Distribution | journal = Critical Review of International Social and Political Philosophy | year = 2013 | issue = 4| pages = 2–25 | doi = 10.1080/13698230.2013.763517 | volume=17}}
* Charles Tilly, 1978. From Mobilization to Revolution. Reading, Massachusetts: Addison-Wesley, 1978.
* [[Charles Tilly]], ''Social Movements, 1768–2004'', Boulder, CO, Paradigm Publishers, 2004 262 pp.&nbsp;{{ISBN|1-59451-042-3}} (hardback) / {{ISBN|1-59451-043-1}} (paperback)
* Leonard Weinberg, 2013. Democracy and Terrorism. New York: Routledge, 2013.
* Quintan Wiktorowicz, ''Islamic Activism: A Social Movement Theory Approach'', Bloomington: Indiana University Press, 2004.
* Marco G. Giugni, ''How Social Movements Matter'', [[University of Minnesota Press]], 1999, {{ISBN|0-8166-2914-5}}
* Rod Bantjes, ''Social Movements in a Global Context'', CSPI, 2007, {{ISBN|978-1-55130-324-6}}
* Michael Barker, ''Conform or Reform? Social Movements and the Mass Media'', Fifth-Estate-Online - International Journal of Radical Mass Media Criticism. February 2007. [https://web.archive.org/web/20070716214831/http://www.fifth-estate-online.co.uk/criticsm/conformorreformsocialmovements.html Fifth-estate-online.co.uk]
* Dennis Chong, "Collective Action and the Civil Rights Movement", [[University of Chicago Press]], 1991, {{ISBN|978-0-226-10441-6}}
 
{{refend}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat-inline|Revolutions}}
* [[Hannah Arendt]], [http://www.iep.utm.edu/a/arendt.htm#H5 IEP.UTM.edu], ''On Revolution'', 1963, Penguin Classics, New Ed edition: February 8, 1991. {{ISBN|0-14-018421-X}}
* [[Stepan Bandera]]. [[iarchive:Stepan-Bandera|Perspectives for Ukrainian Revolution (audiobook)]] Ukrainian Publishers House L.T.D. London. 1988.
* Interface journal special issue on [http://interfacejournal.nuim.ie/2010/11/interface-issue-2-volume-1-crises-social-movements-and-revolutionary-transformations/ "Crises, social movements and revolutionary transformations"]
* [http://www.daemon.be/maarten/revolution.html Daemon.be], Revolution in Political Risk Management
* John Kekes, [http://www.city-journal.org/html/16_2_urbanities-robespierre.html City-Journal.org Why Robespierre Chose Terror. The lessons of the first totalitarian revolution], City Journal, Spring 2006.
* Plinio Correa de Oliveira, [http://www.tfp.org/what_we_think/rcr.pdf TFP.org], ''Revolution and Counter-Revolution'', Foundation for a Christian, Third edition, 1993. {{ISBN|1-877905-27-5}}
* Michael Barken, [http://www.zmag.org/content/showarticle.cfm?SectionID=74&ItemID=11311 ZMAG.org], Regulating revolutions in Eastern Europe: Polyarchy and the National Endowment for Democracy, 1 November 2006.
* [http://www.polyarchy.org/documents/revolution.html Polyarchy.org], Polyarchy Documents: Revolution
* [http://www.dailyevergreen.com/story/29050 DailyEvergreen.com], Vive la Révolution!: Revolution is an Indelible Phenomenon Throughout History by Qasim Hussaini
* [http://www.marxists.org/archive/mandel/1989/xx/rev-today.htm Ernest Mandel, "The Marxist Case for Revolution Today", 1989]
 
{{светоназор|аспекти}}
 
{{нормативна контрола}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Револуција”