Накит — разлика између измена

18.521 бајт додат ,  пре 4 месеца
.
(.)
{{short description|Облик личног украса }}
[[Датотека:Postavka Narodnog muzeja u Požarevcu, nakit.jpg|мини|Накит из доба Античког Рима]]
[[Датотека:Zbirka nakita Narodnog muzeja u Leskovcu.jpg|мини|Накит за главу. Део је збирке накита [[Народни музеј Лесковац|Народног музеја у Лесковцу]]. ]]
[[Датотека:Princess Ljubica hair pins.jpg|мини|Шнале за косу кнегиње Љубице ([[Конак кнегиње Љубице]]). ]]
[[Датотека:Nakit 01.jpg|мини|Накит из Народног музеја у Крушевцу]]
 
'''Накит''' чине украсни предмети. То су обично предмети које људи стављају као украсе на телу, обући и одећи. Раније су их производиле [[занат]]лије или [[уметник|уметници]], данас се тиме бави, ређе, примењена уметност, а све се више производе масовно, у серијској производњи. Предмети се обично носе на [[људи|људском]] телу, а чешће код припадница [[жена|женског]] пола. Накит производе углавном занатске радње [[драгуљ]]ара или [[Златар (занимање)|златара]]. Већина накита се у данашње време производи индустријски, и накит се ручно само дорађује. У неким породицама накит се наслеђује из генерације у генерацију и на тај начин чини одређени [[симбол]] континуитета и наставка [[породица|породичног]] живота те социјалног статуса.
 
Човек је почео са украшавањем, односно обележавањем свога тела још у праисторији,<ref name="bbcnewsdiscovery">[http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/5099104.stm Study reveals 'oldest jewellery'], ''[[BBC News]]'', June 22, 2006.</ref> у почетку су то били обликовани предмети од костију, камена или шкољки а касније се користио [[метал]] и [[стакло]]. Посебну важност иамао је накит код блискоисточних народа, Сумераца, Вавилоњана, Хетита, Египћана. Био је у употреби, наравно и код античких народа Грка, Римљана, и других, а наставио је да се употребљава и у [[Византијско царство|Византији]] и западноевропским феудалним државама. Неки од тих предмета су и до данас сачувани. У новијој историји за накит је више коришћено [[драго камење]] и [[племенити метали]] односно уметнички предмети израђени од њих. Накит је често био и национално обележје, део [[фолклор]]а и [[традиција|традиције]] па је то и до данас остао. У двадесетом веку је развој науке и технологије довео да стварања нових облика и нове врсте накита уз задржавање старих и њихову модификацију.
Човек је почео са украшавањем, односно обележавањем свога тела још у праисторији, у почетку су то били обликовани предмети од костију, камена или шкољки а касније се користио [[метал]] и [[стакло]].
 
Понекад накит служи као средство показивања богатства, али он увек задржава и барем минималну функционалност, попут држања делова одеће заједно или учвршћивања фризуре. Од најстаријих времена сматран је обликом личног украшавања. Први су комади накита били од природних материјала, као што су кости и зуби животиња, шкољке, дрво и резбарено камење. Кроз историју су се неки облици уређивања сматрали знаком припадности одређеној друштвеној групи. Егзотичнији је накит увек био намењен богатијим људима, јер му је реткост повећавала вредност. Због личне природе и означавања друштвене класе, неке су културе утемељиле традицију укопа мртвих заједно са њиховим накитом.
Посебну важност иамао је накит код блискоисточних народа, Сумераца, Вавилоњана, Хетита, Египћана. Био је у употреби, наравно и код античких народа Грка, Римљана, и других, а наставио је да се употребљава и у [[Византијско царство|Византији]] и западноевропским феудалним државама. Неки од тих предмета су и до данас сачувани.
 
Накитом се украшавао практично сваки део тела, од игала за косу до прстења за ножни палац и бројних других типова накита. Док је традиционални накит обично израђен са драгим камењем, те је израђен од племенитих метала, све је у већем порасту и потражња за [[Уметнички накит|уметничким накитом]], где су обликовање, стваралачки приступ и изражајност цењени више од скупоцености и минуциозне обраде самих материјала. Постоји и јефтинији модни накит, израђен од јефтинијих материјала. Такав је накит често масовно произвођен. Друге варијације на тему укључују накит као жичану скулптуру, где се користе све могуће врсте материјала, од обичне жице, комада камења, до племенитих метала и драгог камења.
У новијој историји за накит је више коришћено [[драго камење]] и [[племенити метали]] односно уметнички предмети израђени од њих.
 
== Облик и сврха ==
Накит је често био и национално обележје, део [[фолклор]]а и [[традиција|традиције]] па је то и до данас остао. У двадесетом веку је развој науке и технологије довео да стварања нових облика и нове врсте накита уз задржавање старих и њихову модификацију.
Накит се носи из бројних разлога, а као најважније може се издвојити:
* Истицање особног богатства и моћи<ref>{{Cite web|url= https://www.bbc.co.uk/history/ancient/vikings/money_01.shtml|title= BBC - History - Ancient History in depth: Viking Money|access-date= 2017-11-10}}</ref><ref>{{Cite web|url= http://www.vam.ac.uk/content/articles/t/trade-beads/|title= Trade Beads|last= Web Team|first= Victoria and Albert Museum, Online Museum|date= 2011-01-13|website= www.vam.ac.uk|language= en|access-date= 2017-11-10}}</ref>
* Практична упораба (копче, игле, укоснице)
* Симболизам (да би се показала припадност некој групи или статус)
* Заштита (амулети)<ref name = KunzMagicJewels>{{cite book | last = Kunz, PhD, DSc | first = George Frederick | title = Magic of Jewels and Charms | publisher = John Lippincott Co.| year = 1917}} URL: [http://www.farlang.com/gemstones/kunz-magic-jewels/page_360 Magic Of jewels: Chapter VII Amulets] [[George Frederick Kunz]], a gemmologist for Tiffany's, built the collections of banker J.P. Morgan and of the American Natural History Museum in New York City. This chapter deals entirely with using jewels and gemstones in jewellery for talismanic purposes in Western cultures.</ref>
* Излагање уметничких дела
* сујеверје<ref>{{cite book
| chapter = magical jewelry
| editor1-last = Manutchehr-Danai
| editor1-first = Mohsen
| title = Dictionary of Gems and Gemology
| location = Berlin
| publisher = Springer
| date = 2009
| doi = 10.1007/978-3-540-72816-0
| isbn = 978-3-540-72795-8
| quote = magical jewelry [...] articles of jewelry worn for their magical belief, medicinal powers, or superstitions reasons.
}}</ref>
 
Већина је култура у неком тренутку имала праксу чувања богатства, односно вредности у накиту. Накит је такође понекад био и средство робне размене. Бројне су врсте накита имале првобитно чисто функционалну употребу, као на пример брошеви и копче.
Наводимо неке од предмета који служе као накит (или модни детаљ) а на посебним страницама је сваки од предмета (накита) детаљније описан са називима који су се одомаћили у српском језику:
 
Накит такође може да означава и припадност некој групи или заједници, као што је то случај са крстовима или Давидовом звездом, те бити ознака статуса, као у случају деканских или градоначелничких ланаца, односно ношења венчаног прстења.
 
Ношење амулета и девоционалних медаља има код неких култура сврху заштите од зла и може имати облик симбола камења, биљака, животиња, делова тела.
 
Показивање уметничких дела је једна од првобитних функција накита, те су друге, пре наведене улоге временом преузеле примат. Тек је у касном 19. веку уметност потпуно засенила функционалност, пре свега у делу [[Rene Lalique|Ренеа Лалика]] и [[Карл Фаберже|Карла Фабержеа]], данас се овај тренд наставља у делима бројних уметника који израђују уникатни уметнички обликован накит.
 
== Материјали и методе обликовања ==
{{рут}}
U stvaranju nakita, drago kamenje, dukati, ali i drugi skupocjeni predmeti često su korišteni, te uglavljivani u okvir od plemenitih metala. Slitine svih poznatih metala korištene su i u izradi nakita, za primjer uzmimo broncu, korištenu u doba Rimljana. Fini suvremeni nakit često je u cijelosti ili djelomice izrađen od zlata, bijelog zlata, platine, paladija, srebra te titana. Većina američkog ili evropskog zlatnog nakita izrađena je od slitina zlata, čistoća kojih se nekada izražavala u karatima, a danas u tisućinkama. U SAD zlatni nakit mora sadržavati najmanje 10 karata zlata (tj. 41,5% čistog zlata), dok je u Engleskoj najniža dozvoljena finoća 9 karata, a oznaka se sastoji od brojke i velikog slova K. Kvalitetnije vrste zlatnih slitina sadrže 14 (585 tisućinki) odnosno 18 karata zlata (750 tisućinki), dok se u Indiji i Aziji, te na srednjem istoku i u Africi koristi i zlato finoće 22 karata.
 
Od slitina platine koriste se i slitine 900 i 950 dijelova platine na 1000 dijelova slitine. Kod srebra najčešće se koriste slitine od 800, 900 i 925 dijelova srebra na 1000 dijelova slitine, ostatak je u pravilu bakar, no u posljednje su se vrijeme na tržištu pojavile i slitine koje osim bakra sadrže i malu količinu [[germanij]]a, odnosno platine (Argentium/R/ i Platinum/R/ sterling srebro, obje su slitine vrlo otporne na tamnjenje). Sve je češći i nakit izrađen od [[titanij]]a, [[niobij]]a, te [[tantal]]a, a proizvodi se i nakit od nehrđajućeg čelika.
 
Od materijala sa kojima se metal u nakitu najčešće kombinira treba navesti [[staklo]], [[emajl]], [[drvo]], [[školjke]], [[kost]], bjelokost, prirodne gline, polimerne mase i čak plastiku. Koriste se i gruba prediva poput konoplje.
U nakitu se vrlo često koriste i najrazličitije perle, bilo da su od stakla, bisera, dragog, poludragog ili ukrasnog kamenja, metala, drveta, [[sedef]]a ili plastičnih masa. Vrlo sitne perle koriste za vezene, odnosno pletene ukrase. Ova je vrsta nakita bila vrlo popularna u [[viktorijansko doba]], a rado se koristi i od strane [[Afrika|afričkih]] kultura. Staklene perle rado su korištene još od 13. stoljeća, posebno su cijenjene one porijeklom sa [[Italija|talijanskog]] otoka [[Murano|Murana]].
 
=== Dijamanti ===
Prvi su [[Rudnik|rudnici]] dijamanta bili u [[Indija|Indiji]] (oko 800 godine prije Krista), dok su danas najznačajniji proizvođači [[Australija]], [[Bocvana]], [[Rusija]] i [[Kanada]].
 
=== Drugo drago kamenje ===
{{colbegin|colwidth=15em}}
* [[Jantar]]
* Ametist
* [[Smaragd]]
* Žad
* Kvarc
* [[Rubin]]
* Safir
* Tirkiz
* Opal
* Lapis lazuli
* Topaz
* Akvamarin
* Granat
* Ahat
{{colend}}
 
=== Završna obrada ===
Postoje brojne tehnike završne obrade namijenjene nakitu od zlata, srebra ili platine. Najuobičajenije su visoki sjaj, matiranje, satiniranje, četkanje i trag čekića. Nakit uglačan do visokog sjaja je najčešći vid završne obrade i metalu daje sjajan, blještav izgled. Satinirani i mat završni sloj smanjuju sjaj i refleksiju svjetlosnih zraka, te se koriste za isticanje dragog kamenja, poput dijamanata. Iščetkani vid završne obrade daje dojam sličan tragu finog brusnog papira. Trag čekića kao završna obrada najčešće se izvodi finim, zaobljeno ispoliranim čekićem i daje površini valovitu strukturu.
 
Nakit se često i posrebruje, pozlaćuje ili rodinira kako bi se dobila blještava površina određene boje, ova se tehnika koristi i na predmetima od neplemenitih metala, odnosno na jeftinom modnom nakitu.
 
== Историја ==
=== Рано раздобље ===
Први накит појављује се код становника данашње Африке. Ради се о нанизаним пробушеним [[шкољка]]ма, а налаз је стар око 75 000 година (пећина Бломбос). У [[кенија|Кенији]] на налазишту [[Enkapune Ya Muto|Енкапуне Ја Муто]] такође се налазе пробушене перле од зидова јаја, старост налаза процењује се на 40 000 година.
 
Изван Африке, код [[кромањонац]]а присутан је груби накит израђен од нанизаних костију, зуба, разних бобица, те камења. У неким случајевима наилазе се комади шкољака и [[седеф]]а. У јужној Русији нађене су огрлице од мамутових кљова. Код Венере из Хохле Фелса наилази се на перфорације на врху фигуре, што упућује да је најверојатније служила као привезак.
 
=== Египат ===
[[File:Ram-headed falcon amulet-E 80-IMG 2503-with reflection-gradient.jpg|thumb|Amulet (1254. prije Krista) od zlata, lapis lazulija, tirkiza i karneola, šir. 14 cm .]]
 
Počeci proizvodnje nakita u drevnom [[Egipat|Egiptu]] datiraju od prije 3000 - 5000 godina. Egipćani su kao materijal za izradu nakita preferirali [[zlato]], prije svega zbog njegove skupocijenosti, rijetkosti i podatnosti pri obradi. U predinastičkom razdoblju nakit je vrlo brzo prihvaćen kao simbol religiozne moći i snage. Imućniji su ga nosili kako u životu tako i u smrti, jer je nakit bio jedan od uobičajenih grobnih darova. Zanimljivo je da su kao element boje u svojim radovima radije koristili staklo nego drago kamenje, pa su za oponašanje svakog važnijeg dragog kamena imali i specifičnu vrstu stakla koja ga je imitirala.
 
=== Mezopotamija ===
[[Datoteka:Mesopotamian - Pair of Basket-Shaped Hair Ornaments - Walters 572064, 572065.jpg|thumb|right|Ukrasi za kosu, Walters Art Museum, oko 2000. prije Krista]]
Prije približno 4 000 godina, izrada je nakita bila značajan obrt u gradovima [[Sumer]]u i [[Akkad]]u. Najznačajniji su nalazi oni iz kraljevskog groblja u [[Ur]]u, gdje su istražene stotine grobova iz razdoblja 2900 - 2300 godine prije nove ere. Grobnice poput [[Puabi]]jeve u sebi su sadržavale veći broj predmeta od zlata, [[srebro|srebra]], poludragog kamenja, poput kruna od lapis lazulija, ukrašenih zlatnim figurama, ogrlica i ukrašenih igala. U Asiriji su i muškarci i žene nosili velike količine nakita, uključujuću amulete, zglobne narukvice, teške ogrlice, i valjkaste pečate. Mezopotamski nakit je često izrađen od tankih metalnih listova kombiniranih sa velikim brojem živo obojenog kamenja (uglavnom ahat, lapis lazuli, karneol, jaspis). Omiljeni oblici uključuju listiće, spirale, konuse i grozdove. Izrađivao se nakit i za osobe ali i za ukrašavanja idola; koristili su razne profinjene tehnike obrade, poput ćelijasto uglavljenog kamenja, fine granulacije i filigrana. Otkriveni su i brojni dokumenti koji nam govore o trgovini i izradi nakita nađenog na arheološkim nalazištima Mezopotamije.
Početi izrade [[Antički lančić|antičkog lančića]] datiraju iz doba Sumerana.
 
=== Grčka ===
[[Datoteka:Pendant Camiros Louvre Bj2169-9.jpg|thumb|right|Privjesak, elektrum, Rodos, oko 630. - 620. prije Krista]]
 
Grci su zlato i drago kamenje počeli koristiti oko 1600 godina prije nove ere, iako su perle u obliku školjaka i životinja uvelike izrađivane i znatno ranije. Oko 300 godina prije Krista, Grci su već bili majstori u izrađivanju obojenog nakita, te su koristili ametiste, biserje i smaragde. U to se vrijeme javljaju i prve kameje, izrađene od indijskog sardoniksa i ahata. Kod Grka je nakit bio jednostavniji i po oblikovanju i po tehnici izrade. Međutim, oblici su s vremenom postajali sve složeniji, te se počeo koristiti sve veći broj raznih materijala.
 
=== Etrurija ===
[[File:Ear-stud BM GR1881.5-28.2.jpg|thumb|right|Naušnice, zlato, staklena pasta, etruščanski rad, oko 530. - 480. prije Krista, British Museum]]
Etrurski je nakit nepobitno jedan od najkvalitetnijih u antici, uz napomenu da se njihov rad u tehnici granulacije svakako može smatrati vrhuncem tog razdoblja (između 1100 i 500 prije Krista). Najčešći oblik etrurskog nakita su fibule, ogrlice, te naušnice, u pravilu od zlata bogato urešenog granulacijom. U njihovom je nakitu vidljiv grčki te orijentalni utjecaj.
 
=== Rim ===
[[Datoteka:Thetford treasure rings.JPG|thumb|right|Kasnorimsko prstenje, Thetfordska [[ostava]]]]
Iako je nakit i prije bio izrazito raznolik, posebno u područjima nastanjenim barbarima poput Kelta, u trenutku kada Rim pokori cijelu Europu, postupne su promjene utjecale na osobenost rimskog oblikovanja. Najtipičniji predmet ranorimskog razdoblja je broš, koji je obično korišten za kopčanje odjeće. Zbog svog bogatstva rimljani su koristili širok raspon materijala. Uvelike su koristili zlato, no nailazimo i na predmete od bronce ili kosti, te staklenih perli i biserja. Već prije 2000 godina uvozili su safire sa [[Šri Lanka|Šri Lanke]], dijamante iz Indije, te smaragde i jantar. U Engleskoj se u rimsko doba počinje koristiti i fosilizirano drvo (jet), koje se koristilo za rezbareni nakit. Na tlu današnje Italije zlato se koristilo za izradu kopči, ogrlica, naušnica i narukvica. Radilo se i velike privjeske koji su se mogli puniti miomirisima. Kao i kod grka, često je funkcija nakita bila i tjeranje uroka. Dok su žene nosile obilje najrazličitijeg nakita, muškarci su nosili skoro isključivo prstenje. Neki su nosili samo jedan, a neki i po jedan na svakom prstu, no bilo je i onih koji nakit nisu nosili. I muškarci i žene često su nosili ugravirane geme u sklopu prstena, te su iste koristili za pečaćenje dokumenata, ova se praksa zadržala sve do srednjeg vijeka, ponajprije kod kraljeva i plemića. Utjecaj rimskog oblikovanja nastavio se i nakon pada Rimskog Carstva.
 
== Види још ==
{{colbegin|colwidth=15em}}
* [[Занат|Стари занати]]
* [[Беџ]]
* [[Брош]]
* [[Игла за кравату]]
* [[Кравата]]
* [[Ланац (машински елемент)|Ланац]]
* [[Наушнице|Минђуша]]
* [[Наруквица]]
* [[Пирсинг]]
* [[Привезак за кључеве]]
* [[Прстен (накит)|Прстен]]
* [[Трака за косу]]
* [[Шнала за косу]]
{{colend}}
 
== Референце ==
[[Датотека:Nakit 01.jpg|мини|Накит из Народног музеја у Крушевцу]]
{{reflist}}
 
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
{{cite book|last=Баљ|first=Лидија|last2=Станковић-Пештерац|first2=Тијана|title = Накит - скривено значење|year=2014|publisher=Музеј Војводине|location=Нови Сад|isbn=978-86-87723-51-1}}
* {{cite book|last=Баљ|first=Лидија|last2=Станковић-Пештерац|first2=Тијана|title = Накит - скривено значење|year=2014|publisher=Музеј Војводине|location=Нови Сад|isbn=978-86-87723-51-1}}
* Borel, F. 1994. The Splendor of Ethnic Jewelry: from the Colette and Jean-Pierre Ghysels Collection. ''New York: H.N. Abrams'' ({{ISBN|0-8109-2993-7}}).
* Evans, J. 1989. A History of Jewellery 1100–1870 ({{ISBN|0-486-26122-0}}).
* {{cite book |author=LaGamma, Alisa | title= ''Metropolitan jewelry'' | location=New York | publisher=The Metropolitan Museum of Art | year=1991 | isbn=978-0-87099-616-0 | url= http://libmma.contentdm.oclc.org/cdm/compoundobject/collection/p15324coll10/id/84244}}
* Nemet-Nejat, Karen Rhea 1998. Daily Life in Ancient Mesopotamia. ''Westport, CT: Greenwood Press'' ({{ISBN|0-313-29497-6}}).
* Tait, H. 1986. Seven Thousand Years of Jewellery. ''London: British Museum Publications'' ({{ISBN|0-7141-2034-0}}).
* Schadt, Hermann. Goldschmiedekunst - 5000 jahre Scmuck und Geraet, Stuttgart 1996.
* Ancient Jewellery: Interpreting the Past, Ogden, Jack, British Museum Press, London, 1992.
* Jewelry, from Antiquity to the Present, Phillips, Clare, Thames & Hudson, London, 1996. {{ISBN|9780500202876}}
{{refend}}
 
== СроднеСпољашње темевезе ==
* [[Занат|Стари занати]],
 
{{клица}}
{{Commonscat|Jewellery}}
* [http://www.allaboutjewels.com/jewel/glossary/ All about jewels.com] {{eng icon}}
* [http://www.langantiques.com/university/index.php/Main_Page Antique Jewelry University]
* [http://www.beyars.com/lexikon/lexikon_a.html Online Schmucklexikon]
* [http://www.ganoksin.com/ Jewelry Manufacturing Methods and Techniques]
* [http://www.metmuseum.org/art/metpublications/Metropolitan_Jewelry?Tag=&title=&author=&pt=&tc=&dept=&fmt= McConnell, S. Metropolitan Jewelry]
 
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Накит]]