Накит — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 42:
 
== Материјали и методе обликовања ==
{{рут}}
U stvaranju nakita, drago kamenje, dukati, ali i drugi skupocjeni predmeti često su korišteni, te uglavljivani u okvir od plemenitih metala. Slitine svih poznatih metala korištene su i u izradi nakita, za primjer uzmimo broncu, korištenu u doba Rimljana. Fini suvremeni nakit često je u cijelosti ili djelomice izrađen od zlata, bijelog zlata, platine, paladija, srebra te titana. Većina američkog ili evropskog zlatnog nakita izrađena je od slitina zlata, čistoća kojih se nekada izražavala u karatima, a danas u tisućinkama. U SAD zlatni nakit mora sadržavati najmanje 10 karata zlata (tj. 41,5% čistog zlata), dok je u Engleskoj najniža dozvoljena finoća 9 karata, a oznaka se sastoji od brojke i velikog slova K. Kvalitetnije vrste zlatnih slitina sadrže 14 (585 tisućinki) odnosno 18 karata zlata (750 tisućinki), dok se u Indiji i Aziji, te na srednjem istoku i u Africi koristi i zlato finoće 22 karata.
 
У стварању накита, драго камење, дукати, али и други скупоцени предмети често су кориштени, те углављивани у оквир од племенитих метала. Легуре свих познатих метала кориштене су и у изради накита, за пример бронза је кориштена у доба Римљана. Фини савремени накит често је у целости или деломично израђен од злата, белог злата, платине, паладијума, сребра те титана. Већина америчког или европског златног накита израђена је од легура злата, чистоћа којих се некада изражавала у каратима, а данас у хиљадитинама. У САД златни накит мора да садржи најмање 10 карата злата (тј. 41,5% чистог злата), док је у Енглеској најнижа дозвољена финоћа 9 карата, а ознака се састоји од цифре и великог слова К. Квалитетније врсте златних легура садрже 14 (585 хиљадитина) односно 18 карата злата (750 хиљадитина), док се у Индији и Азији, те на Средњем истоку и у Африци користи и злато финоће 22 карата.
Od slitina platine koriste se i slitine 900 i 950 dijelova platine na 1000 dijelova slitine. Kod srebra najčešće se koriste slitine od 800, 900 i 925 dijelova srebra na 1000 dijelova slitine, ostatak je u pravilu bakar, no u posljednje su se vrijeme na tržištu pojavile i slitine koje osim bakra sadrže i malu količinu [[germanij]]a, odnosno platine (Argentium/R/ i Platinum/R/ sterling srebro, obje su slitine vrlo otporne na tamnjenje). Sve je češći i nakit izrađen od [[titanij]]a, [[niobij]]a, te [[tantal]]a, a proizvodi se i nakit od nehrđajućeg čelika.
 
Од легура платине користе се и легуре 900 и 950 делова платине на 1000 делова легуре. Код сребра најчешће се користе легуре од 800, 900 и 925 делова сребра на 1000 делова легуре, остатак је у правилу бакар, мада су се у последње време на тржишту појавиле и легуре које осим бакра садрже и малу количину [[германијум]]а, односно платине (Аргентиум/Р/ и Платинум/Р/ стерлинг сребро, обе су легуре врло отпорне на тамњење). Све је чешћи и накит израђен од [[титанијум]]а, [[ниобијум]]а, те [[тантал]]а, а производи се и накит од нехрђајућег челика.
Od materijala sa kojima se metal u nakitu najčešće kombinira treba navesti [[staklo]], [[emajl]], [[drvo]], [[školjke]], [[kost]], bjelokost, prirodne gline, polimerne mase i čak plastiku. Koriste se i gruba prediva poput konoplje.
U nakitu se vrlo često koriste i najrazličitije perle, bilo da su od stakla, bisera, dragog, poludragog ili ukrasnog kamenja, metala, drveta, [[sedef]]a ili plastičnih masa. Vrlo sitne perle koriste za vezene, odnosno pletene ukrase. Ova je vrsta nakita bila vrlo popularna u [[viktorijansko doba]], a rado se koristi i od strane [[Afrika|afričkih]] kultura. Staklene perle rado su korištene još od 13. stoljeća, posebno su cijenjene one porijeklom sa [[Italija|talijanskog]] otoka [[Murano|Murana]].
 
Од материјала са којима се метал у накиту најчешће комбинује треба навести [[стакло]], [[емајл]], [[дрво]], [[шкољке]], [[кост]], слоновачу, природне глине, полимерне масе и чак пластику. Користе се и груба предива попут конопље. У накиту се врло често користе и најразличитије перле, било да су од стакла, бисера, драгог, полудрагог или украсног камења, метала, дрвета, [[седеф]]а или пластичних маса. Врло ситне перле користе за везене, односно плетене украсе. Ова је врста накита била врло популарна у [[викторијанско доба]], а радо се користи и од стране [[Африка|афричких]] култура. Стаклене перле радо су кориштене још од 13. века, посебно су цењене оне пореклом са [[Италија|италијанског]] острва [[Мурано|Мурана]].
=== Dijamanti ===
Prvi su [[Rudnik|rudnici]] dijamanta bili u [[Indija|Indiji]] (oko 800 godine prije Krista), dok su danas najznačajniji proizvođači [[Australija]], [[Bocvana]], [[Rusija]] i [[Kanada]].
 
=== Drugo drago kamenjeДијаманти ===
Први су [[Рудник|рудници]] дијаманта били у [[Индија|Индији]] (око 800 године прије Криста), док су данас најзначајнији произвођачи [[Аустралија]], [[Боцвана]], [[Русија]] и [[Канада]].
 
=== Друго драго камење ===
{{colbegin|colwidth=15em}}
* [[JantarЈантар]]
* Аметист
* Ametist
* [[SmaragdСмарагд]]
* ŽadЖад
* Кварц
* Kvarc
* [[RubinРубин]]
* Сафир
* Safir
* Тиркиз
* Tirkiz
* Опал
* Opal
* Лапис лазули
* Lapis lazuli
* Топаз
* Topaz
* Аквамарин
* Akvamarin
* Гранат
* Granat
* Ахат
* Ahat
{{colend}}
 
=== ZavršnaЗавршна obradaобрада ===
Постоје бројне технике завршне обраде намењене накиту од злата, сребра или платине. Најуобичајеније су високи сјај, матирање, сатинирање, четкање и траг чекића. Накит углачан до високог сјаја је најчешћи вид завршне обраде и металу даје сјајан, бљештав изглед. Сатинирани и мат завршни слој смањују сјај и рефлексију светлосних зрака, те се користе за истицање драгог камења, попут дијаманата. Ишчеткани вид завршне обраде даје утисак сличан трагу финог брусног папира. Траг чекића као завршна обрада најчешће се изводи финим, заобљено исполираним чекићем и даје површини таласасту структуру.
Postoje brojne tehnike završne obrade namijenjene nakitu od zlata, srebra ili platine. Najuobičajenije su visoki sjaj, matiranje, satiniranje, četkanje i trag čekića. Nakit uglačan do visokog sjaja je najčešći vid završne obrade i metalu daje sjajan, blještav izgled. Satinirani i mat završni sloj smanjuju sjaj i refleksiju svjetlosnih zraka, te se koriste za isticanje dragog kamenja, poput dijamanata. Iščetkani vid završne obrade daje dojam sličan tragu finog brusnog papira. Trag čekića kao završna obrada najčešće se izvodi finim, zaobljeno ispoliranim čekićem i daje površini valovitu strukturu.
 
Накит се често и посребрује, позлаћује или родинира како би се добила бљештава површина одређене боје, ова се техника користи и на предметима од неплеменитих метала, односно на јефтином модном накиту.
Nakit se često i posrebruje, pozlaćuje ili rodinira kako bi se dobila blještava površina određene boje, ova se tehnika koristi i na predmetima od neplemenitih metala, odnosno na jeftinom modnom nakitu.
 
== Историја ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Накит