Бистричке бабе — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Датотеку Быстрицкие_бабы.jpg је обрисао JuTa на Остави, разлог: No permission since 19 December 2017.
мНема описа измене
Ред 1:
{{УНЕСКО кутијица
| WHS = Бистричке бабе
| Image = Asian Festival 2017 in Sofia, Bulgaria 21.jpg
| Caption = Наступ Бистричких баба у Софији 2017
| State Party =
| Type = Нематеријално културно наслеђе
| Criteria =
| ID = 95
| Region = [[Списак нематеријалног културног наслеђа у Европи|Европа]]
| Year = 2005.
| Session = 3.
| Link = https://ich.unesco.org/en/RL/bistritsa-babi-archaic-polyphony-dances-and-rituals-from-the-shoplouk-region-00095
}}
'''Бистричке бабе''' ({{jez-bg|Бистришки баби}}) је назив за групу старијих жена у [[Бугарска|бугарском]] подручју [[Шопи|Шоплук]] која је сачувала народне плесове и полифонијску вокалну музику. Поред тога оне су последње које изводе двотонско певање (дијафонија), познато као „шопска полифонија“, древни облик [[коло|„хора“]] и ритуални обичај „Лазаруване“, иницијацијску церемонију за младе девојке која се одвија на дан [[Лазар|св. Лазара]], прве суботе пре [[Цвети|Цветнице]]. Назив су добиле по селу [[Бистрица]] које се налази у околини главног града, [[Софија|Софије]].
 
== Шопско двотонско певање ==
Шопско двотонско певање се изводи тако што један или два гласа одржавају мелодију извикивањем („[[Традиционално певање извика|извика]]”) и кривом буком („бучи криво”), док остале певачице задржавају једнотонски зујање које је удвојено или утројено како би настала звучнија јека која прати водеће певачице. Плесачице одевене у народне ношње држе једна другу за бокове или за појас, те лаганим кораком плешу у круг, окрећући се супротно од казаљке на сату. Постоје бројне варијације овог плеса, зависно о песми и древном ритуалу за који се изводе.<ref name=UNESCO>[http://www.unesco.org/culture/ich/index.php?lg=en&pg=00011&RL=00095 Bistritsa Babi, archaic polyphony, dances and rituals from the Shoplouk region] на службеним страницама УНЕСКО-а {{en icon}}, Приступљено 18. 12. 2012.</ref>
 
== Нематеријално културно наслеђе Унеска ==
Иако се изворна улога полифонијског певања променила током [[20. век]]а, те се сада углавном изводи на сцени, Бистричке бабе се сматрају за важну састојницу културног живота целог региона јер промовишу народни израз међу младима. Старије жене су међу последњим представницима традиционалне полифоније, а село Бистрица је једно од последњих подручја у [[Бугарска|Бугарској]] где је овај културни изручај одржаван вековима. Због тога су Бистричке бабе уписане на листу нематеријалне светске баштине [[2008]]. године.<ref name=UNESCO/>.
 
КакоИако се Бистрица налази веома близу Софије, која нуди културно богатство, занимање младих за сеоске обичаје опада. Током година, богати репертоар песама и плесова је сведен само на најпопуларније и најзанимљивије делове који се изводе на сцени.

== Награде и признања ==
Као такаваутентичан облик фолклора, Бистричке бабе су наступале широм Европе и САД, те су [[1978]]. године у Хамбургу освојиле престижну Европску награду за фолклорну уметност „Алфред Тоепфер”.
 
== Извори ==
Линија 12 ⟶ 30:
== Спољашње везе ==
* [http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=embqg-yKHNQ#! Видео пример на You Tube] {{en icon}}
 
{{УНЕСКО репрезентативна листа нематеријалног културног наслеђа човеченства}}
 
[[Категорија:Светска баштина у Бугарској]]