Светислав Јовановић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 18. мај 2021. у 15:17

Светислав Јовановић (15. март 1861. — 1933.) био је српски сликар у доба реализма.

Биографија

Рођен је 15. марта 1861. године у Вршцу. Био је брат познатог српског сликара Паје Јовановића и Милана Јовановића, најпознатијег српског фотографа 19. века. Гимназију је завршио у Бечу, где је започео студије сликарства. Студије је наставио 1879. у Петрограду, Минхену (са братом Пајом Јовановићем) и Паризу на Академији Зилиан. Већи део свог живота провео је у Паризу, где је живео педесет година.

Нарочито је био цењен у Паризу, где је живео и био је радо примљен у највише кругове Француске. Један од његових најближих пријатеља био је син председника Француске Републике Садика Карна. Светислав Јовановић одликован је 1928. године француским Орденом Легије части, а Краљевина Србија га је одликовала највишим чином: Орденом Белог орла и Орденом Светог Саве. Светислав Јовановић је са четком у рукама направио аутопортрет у мачевалачком оделу.

Наиме, он у то време није био само уметник већ и пливач, јахач и мачевалац са светском славом. У Паризу је Светислав 1904. и 1907. године као мачевалац освојио шампионске титуле. О томе Гастон Ренар, Јовановићев биограф, који га сврстава међу најславније мачеваоце на свету, пише: „Стотине поражених бацило је оружје под Јовановићевим ударцима“. мачевачи света као што су Бода, Лана, Бусеа. Да све ово није претерано, види се из чињенице да је Јовановић био председник највећег и најмоћнијег мачевалачког клуба у Француској - „Париског мачевалачког клуба“, који је окупљао личности из највиших кругова Француске. Јовановић је на то место изабран као страни држављанин, иако су правила изричито предвиђала да председник може бити само Француз.

Јовановић је умро у Паризу 1933. године и сахрањен је на гробљу Перлаусез, где је ово место само за најцењеније.^[1]