'''Капилари''' су најкраћи [[крвни суд]]ови, дужине 5-105–10 μm, док им је зид дебљине 0,5 микромилиметара. Мала дебљина зида капилара служи ефикасној и брзој размени из или у капиларе; молекула [[кисеоник]]а, [[угљен-диоксид]]а, шећера, амино киселина, воде, и осталих материја, између крви и ћелија ткива. Ниво размена материја кроз зидове капилара варира од региона до региона тела, мада у неким деловима тела, као што је мозак, размена не постоји.
Капилари су најбројнији крвни судови у организму, и броје се на око 10 милијарди. Величина целокупне површине свих капилара је око 6.000 m², док су зидови најтањих капилара од само једног слоја ендотелијума.
[[Крв]] тече из [[срце|срца]] у [[артерија|артерије]], које се гранају у уске [[артеролаартериола|артериоле]], а потом се оне гранају у капиларе. Пошто је извршена размена материја из крви, допремљене терминалним капиларима на нивоу ткива, из артеријских настају венски капилари који даље формирају [[вена#Подела|венуле]], а затим из њих настају [[вена|вене]], које враћају крв у срце.
