Пјер Лоти — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
ознака: уређивање извора (2017)
Ред 21:
 
Био је члан [[Француска академија|Француске академије]], на позицији 13, у периоду 1891—1923. Пријатељ, а једно време и импресарио му је био књижевни критичар, путописац и јувелир из [[Париз]]а, кнез [[Божидар Карађорђевић]], син Карађорђевог унука [[Ђорђе Карађорђевић (ађутант)|Ђорђа Карађорђевића]].<ref>{{cite web |title=Божидар Карађорђевић |url=http://srpskaenciklopedija.org/doku.php?id=%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B |website=Српска енциклопедија |accessdate=31. 1. 2020}}</ref>
 
[[Датотека:Pierre Le Cor, Pierre Loti et Okané-San.jpg|мини|250п|центар|Пјер Лоти са Ивом]]
 
== Биографија ==
 
Отац Пјера Лотија, Теодор (Théodore) постао је протестант непосредно пре венчања, али је мајка Hадин Тексије (Nadine Texier) потицала из протестантске породице, па је био аскетски васпитаван: ишао је у протестанстку школу, посећивао баку и читао Библију сваки дан са својом породицом. Са 10 година је желео да постане пастор. Али због близине мора, снова његовог брата, који је био 15 година старији од њега, и прича повратника из колонија, маштао је и да путује. Касније, брат му је умро у Бенгалском заливу а породица запала у финансијске тешкоће. Отишао је у Париз 1866, уписао се у Морнаричку школу, и 1869. кренуо на своје прво путовање по Медитерану. Почео је да пише чланке које је слао у Француску, илустроване изванредним цртежима. Напредовао је и у каријери, пропутовао је многе земље: Тахити, Далеки исток - Сајгон, Формоза, Јапан, а свој дом је декорисао на ексценричан начин, користећи егзотичне сувенире са ових далеких путовања. Оженио се 1886. са Бланш Фран Ферије (Blanche Franc de Ferrière) која је била блага и послушна жена. Одликован је Великим крстом Легије части 1922.
[[Датотека:Pierre Le Cor, Pierre Loti et Okané-San.jpg|мини|250п|центарлево|Пјер Лоти са Ивом]]
 
Пјер Лоти је био прилично парадоксна личност: са једне стране није никад заборавио своје провинцијско порекло и дуго је тражио духовно испуњење. Са друге стране, био је заслепљен сјајем славе и новца. Тако да се и његов рад може посматрати из два угла: полу-аутобиографске, помало сентименталне старомодне приче, насупрот бајки човека чија је страст била да пропутује читав свет.<ref>{{cite web |title=Pierre Loti (1850-1923) |url=https://www.museeprotestant.org/en/notice/pierre-loti-1850-1923-2/ |website=museeprotestant.org |accessdate=31. 1. 2020}}</ref>
 
== Књижевни рад ==
 
Пјер Лоти је свој први роман "Азијада" објавио 1879. године. То је полу-аутобиографски текст базиран на пишчевом дневнику из 1876. и 1877. године, када је као млади француски морнарички официр боравио у Грчкој и Истамбулу. У овој неуобичајеној комбинацији дневника и романа могу се наћи занимљиви описи истамбулшких улица, тргова, кућа, базара, кафана, џамија, гробља, итд. у којима посебно долази до изражаја Лотијево дивљење према турској култури. Ту се одвија љубавна веза између Азијаде, жене из харема и енглеског официра Лотија. <ref>{{cite web |title=Azijada |url=http://www.najboljeknjige.com/content/knjiga.aspx?BookID=6170 |website=najboljeknjige.com |accessdate=31. 1. 2020}}</ref>