Центар филм — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 50:
Дебитантски филм Чувар плаже у зимском периоду режисера Горана Паскаљевића, дела попут Специјално васпитање и Национална класа Горана Марковића, Мирис пољског цвећа и Петријин венац Срђана Карановића, Пад Италије Лордана Зафрановића и За срећу је потребно троје Рајка Грлића представника тзв. Прашке школе чине богатсво и разноврсност продукције и она су дела од трајне и незаобилазне вредности за целокупну екс-југословенску и српску кинематографију.
Деловање Центар филма потврдило се у свим стваралачким срединама југословенске кинематографије подршком самосталном организовању стваралаца у другим филмским центрима копродукцијама са другим
Под окриљем различитих филмских предузећа настала су остварења попут филма Сутон Горана Паскаљевића, Сезона мира у Паризу Предрага Голубовића, Ритам злочина и Сан о ружи Зорана Тадића, Официр с ружом Дејана Шорка која су кроз колективне тежње учврстила неопходну тачку ослонца,
Стваралачка моћ златног доба југословенске кинематографије и Центар филма 80 - их година лежи у револуционарним филмским насловима Ко то тамо пева и Маратонци трче почасни круг Слободана Шијана, Нешто између Срђана Карановића, Посебан третман и Варљиво лето 68 Горана Паскаљевића, Лепота порока Живка Николића...
Центар филм 90 -их година покреће и издавачку делатност објављивањем дела из области филмске индустрије и својеврсних монографија филмских аутора попут Од камере обскуре до видео филма Стевана Јовичића, Београдски филмски критичарски круг, Адио Југо-филм, Кино клуб Београд, Емир Кустурица, Живојин Павловић аутора Ранка Мунитића итд. која дају печат очувању филмског језика као стваралачке потребе свих фактора кинематографије , уметности и културе уопште од аутора, преко сарадника, до гледаоца и критичара.
Дела Васе Казимировића Србија и Југославија 1914 - 1941 и Црна рука објављена у сарадњи са Призма Крагујевац, добила су признање Издавачки подухват године на Међународном сајму књига у Београду.
Остварења документарног филма Последња оаза и Свет који нестаје Петра Лаловића и Амбасадор је убијен у Стокхолму Ратка Илића претходе ауторском серијалу креаираном 90 - их година.
Линија 79 ⟶ 82:
Центар филм је приватизован током [[2000е|2000—их]] година и тад прелази у друштво са ограниченом одговорношћу (ДОО) и данас се на челу компаније налази [[Јадранка Блануша-Вучковић]].
Toком свих ових година филмског стваралаштва, Центар филм је био сусретиште преко 500 аутора и филмских радника, који су својим радом и стваралаштвом произвели више од 140 дугометражних играних и 120 кратких филмова најразличитијих тема, жанрова и стилова, остварили преко 370 учешћа на домаћим и међународним филмским фестивалима и освојили преко 260 награда посвећених идентичном циљу.
Уз очување непроцењиве културно - уметничке баштине, мисија Центар филма и свих људи који га чине данас идентична је као и пре пола века - сведочење остварења заједничких тежњи да се културној јавности специфичним изразом предоче оригиналне идеје визионарских ствараоца и уметнички оправдају тренуци блеска домаће кинематографије на путу чије ће остварење гледалац доживети као једину могућу стварност.
== Продукција филмова (од 1978 као ''Центар филм'') ==
| |||