Манастир Руденица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 26:
 
== Историја ==
Подигли су га локални властелин Вукашин и његова супруга Вукосава, крајем [[14. век|XIV]] и почетком [[15. век]]а, а његов живопис је настао између [[1402]]. и [[1405]]. године трошком српског Деспота<ref>"Нова искра", Београд 1906. године</ref> Стефана Лазаревића.<ref>{{СР-ПСВ}}</ref><ref name="СК" />. [[Манастир]]ска [[Црква (грађевина)|црква]], посвећена [[Илија (пророк)|Светом Илији]], има основу [[триконхос]]а сажетог облика и припада [[Моравски стил|Моравском стилу]]. Помиње се 1881. године Руденица као "мала црква у којој нема западног уплива".<ref>"Просветни гласник", Београд 1881. године</ref> Током наредних векова црква је порушена и напуштена,<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1935/05/16?pageIndex=00011 "Политика", 16. мај 1935]</ref> а обновљена је [[1936]]. године, по иницијативи епископа [[Николај Велимировић|Николаја]]. Претходно је извршено осигуравање манастирске цркве од одрона земљу са околних брда током 1929-1931. године.<ref>"Време", Београд 1931. године</ref>
 
Населио се ту у полусрушеном конаку 1940. године монах Калист Милуновић. Са њим су стигли монахиљамонахиња Аквилина из манастира Љубостиње (братаница владике жичког Николаја) са једном искушеницом, која је постала монахиња Евгенија.<ref>Миливоје Ј. Јовановић: "Монах Калист", Београд 2011. године</ref> Варвара Пантелић, била је игуманија овог манастира од 1950. до 2016. године.
 
Радови на заштити њеног [[живопис]]а су урађени [[1971]]. године, док јој је [[архитектура]] конзервирана [[1996]]. године. Данас се налази под заштитом [[Србија|Републике Србије]], као [[споменик културе од великог значаја]]<ref name="СК">{{СК-САНУ| Линк = 707| Име = Манастир Руденица| Чланак = Руденица, манастир}}</ref>.