Моравска Србија — разлика између измена

| Слика_застава =

| Валута = [[српски перпер]]

| Датум_догађај2 = 4. 12.децембар 1371.

| Датум_догађај4 = 28. 6.јун 1389.

| Датум_догађај5 = 17. 5.мај 1395.

| Датум_догађај6 = 25. 9.септембар 1396.

| Датум_догађај7 = 20. 6.јун 1402.

'''Кнежевина Моравска Србија''' је [[Историографија|историографски]] назив за једну од најзначајнијих [[Срби|српских]] средњовековних [[држава]], насталих непосредно након [[Распад Српског царства|распада Српског царства]] (1371).{{sfn|Михаљчић|1982b|p=41}}{{sfn|Михаљчић|1989|p=110}}{{sfn|Мишић|2017|p=}} Као посебна област, почела је да се формира већ током последњих година владавине цара [[Стефан Урош V|Стефана Уроша]] (1355—1371). Након цареве смрти, кнез [[Лазар Хребељановић|Лазар]] (1371—1389) је успео да се учврсти као земаљски господар у областима које су обухватале слив Мораве ([[Велика Морава|Велике]], [[Западна Морава|Западне]] и [[Јужна Морава|Јужне]]). Лазарева кнежевина се временом проширила, а [[1389]]. године се супротставила турском надирању, што је довело до [[Косовска битка|Косовске битке]] у којој је погинуо и кнез Лазар. Његов син и наследник, кнез [[Стефан Лазаревић]], успео је да консолидује државу, по цену прихватања врховне турске власти. После [[Битка код Ангоре|битке код Ангоре]] (1402), кнез Стефан је добио титулу деспота, чиме је његова кнежевина прерасла у [[Српска деспотовина|Српску деспотовину]]. Током овог периода, у српском градитељству и архитектури развио се [[Моравски стил]].{{sfn|Михаљчић|1982a|p=21-3521—35}}

Користећи се отимањем мрњавчевићких територија, Никола Алтомановић је повратио Рудник и Звечан. Област [[Војиновићи|Војиновића]] достигла је свој стари обим укључујући и приморске области Требиње, Конавли, Драчевицу, Попово поље и Сланско приморје. [[Мавро Орбин]] бележи да је преузео Вукашинове територије које су се граничиле са његовом облашћу. Био је најјачи обласни господар и превазишао је свога стрица. Као најмоћнијем великашу припала су му и два стара владарска трибута: српски доходак и кумерк соли које је исплаћивао [[Дубровачка република|Дубровник]]. Као и његов стриц, и Алтомановић је покушао да поврати Хум. Зарад тога је склопио савез са [[Млетачка република|Венецијом]] и Балшићима против Дубровника, Котора и Драча (који су признавали угарску власт). Твртко и Лазар једва су дочекали помоћ и подстицање краља [[Лајош I Анжујски|Лајоша]] да би се коначно решили Алтомановића. Удружено су, релативно лако, 1373. године уништили његову власт. Летописац је кратко забележио: „расипа свети кнез Лазар жупана Николу у Ужицу и ослепи га“га”. Лазар, његови рођаци Мусићи и Вук Бранковић заузимају северне и источне делове Алтомановићеве државе (између Рудника и Косова), горњи слив Дрине заузима Твртко, а приморске области Балшићи.

Лазар је поседовао и црквени легитимитет јер га је [[Српска православна црква|црква]] признавала за самодржавног владара свих Срба, а таквим га је сматрала и [[цариградска патријаршија]]. Имао је статус једнак статусу војводе Влашке и Молдавије. Стога је он и покренуо иницијативу ка измирењу две цркве. [[Српско-грчки црквени спор (1346-13751346—1375)|Раскол]] између Српске и Цариградске патријаршије постојао је од 1350. године. Од цркве је одлучен српски двор и патријарх, док остала црква (ниже свештенство) и народ нису били екскомуницирани, али су трпели последице двадесетпетогодишњег раскола. Управо због потребе да озакони свој владарски и самодржавни положај, Лазар је покренуо ово питање. Делимично измирење постигнуто је и раније. Цариград је 1364. године ступио у контакт са царицом [[Јелена (супруга Стефана Душана)|Јеленом]], а непосредно пред [[Битка на Марици|битку на Марици]] дошло је до измирења са [[Угљеша Мрњавчевић|Угљешом Мрњавчевићем]] зарад чега је деспот 1368. године морао осудити [[Душан Силни|Душанову]] политику као узурпацију византијских царских и црквених права. Раскол је био препрека уједињењу Моравске Србије и [[Византијско царство|Византије]] против [[Османско царство|Османског царства]]. Више није било озбиљних политичких разлога за сукоб, док је разлога за помирење било веома много. Светогорски старци на челу са [[Исаија|Исаијом]], дошли су 1374. године у Србију и обратили се кнезу Лазару (а не [[Ђурађ I Балшић|Ђурђу Балшићу]] на чијој територији се налазио Пећ). Патријарх [[Патријарх српски Сава IV|Сава]] се нерадо сложио са слањем посланства у Цариград. У византијској престоници брзо је постигнут споразум. Српска страна је попустила у погледу градова и одрекла се грчких епархија, а византијска страна је попустила у погледу чина и прихватила је чин српског патријарха. У Призрену, над гробом Душана, прочитан је акт о помирењу, управо у време када је умро патријарх Сава (1375).{{sfn|Богдановић|1975|p=81-9181—91}}{{sfn|Баришић|1982|p=159-182159—182}}

Ђурађ Балшић и Лазар Хребељановић су октобра исте године сазвали сабор на коме је за патријарха изабран [[Патријарх српски Јефрем|Јефрем]] (1375-13791375—1379; 1389-13921389—1392). Јефрем је једно време провео у Хиландару на Светој Гори, а потом је био игуман у Србији. Живео је у Дечанској пустињи до 1354. године када је премештен у Ждрело. Током своје владавине, Јефрем се супротстављао јереси ([[Масалијанство|масалијанству]] неког Влаха) и коначно отворио врата Светогорцима и грчком утицају у српској цркви. Повукао се 1379. године након чега Лазар сазива сабор на коме је за новог патријарха изабран [[Патријарх српски Спиридон|Спиридон]] (1379-13891379—1389). Након смрти Спиридона, Јефрем је био патријарх до 1392. године када је изабран [[Патријарх српски Данило III|Данило]].

У својим повељама је Лазар јасно изложио претензије ка свим српским земљама. Он се назива „кнез Србљем“Србљем”, „самодржац господин Србљем“Србљем”, „самодржац све српске земље“земље”. Самодржавност су истицали и владари пре проглашења Царства док то током владавина Душана и [[Урош Нејаки|Уроша]] није било потребно јер је [[Цар Срба и Ромеја|царска титула]] подразумевала самодржавност. Обласни господари наставили су наглашавају самодржавност. Лазар употребљава име „Стефан“„Стефан” и лик [[Стефан Првомученик|Стефана Првомученика]], заштитника [[династије Немањић]], на свом печату. Потписује се црвеним мастилом као законити наследник Немањића. Лазар је 1379. године почео и званично да се титулише као „самодржац све Србије“Србије”. Сличну титулу носио је [[Стефан Немањић]] што се види у повељи Хиландару из 1200. године. Обласни господари признали су врховну власт кнеза Лазара тек од 1386. године што показују неке повеље [[Ђурађ Страцимировић|Ђурђа Страцимировића]] и [[Вук Бранковић|Вука Бранковића]]. Марко Мрњавчевић и [[Драгаши]], као турски вазали, нису били ни у каквом односу према Лазару.

После слома Николе Алтомановића напредује кнез Лазар Хребељановић. Пре рата са [[Растислалићи]]ма који су владали пределима између Моравске Србије и Угарске, Лазар је угушио устанак [[Новак Белоцрквић|Новака Белоцрквића]] и [[Никола Зојић|Николе Зојића]]. Остала властела била му је верна. [[Челник Муса]] управљао је областима око Копаоника, а [[Цреп Вукославић]] и Витомир око Параћина. Лазар је 1379. године потиснуо из Кучева и Браничева [[Радич Бранковић Растислалић|Радича Бранковића Растислалића]]. Сада је држао средишње делове [[Српско царство|Српског царства]], исходиште државе Немањића. После победе над Радичем долазе до изражаја његове владарске претензије које је подржавала и црква. Прогласио се за „самодршца свих Срба“Срба”. Први упад Турака забележен је 1381. године и завршен је [[Битка на Дубравници|поразом Турака на Дубравници]] код Параћина (од Црепа и Витомира). Српска војска под Лазаром спречила је турски продор [[Битка код Плочника|код Плочника]] на Топлици 1386. године. Турци, дакле, нису имали успеха између 1371. и 1389. године. [[Мурат I|Мурат]] се зато одлучио на одлучујући сукоб. Напао је 1389. године Косово и Скопље. Вук Бранковић се осетио угроженим. [[Твртко I|Твртко]] је такође очекивао одмазду јер је један турски одред поражен 1388. године [[Битка код Билеће|код Билеће]]. Једино је Ђурађ Страцимировић био на страни Турака и није учествовао у походу.

С војничког аспекта исход битке био је нерешен, а пошто је Бајазит ужурбано отишао деловало је као да су Срби победили. Рат су, међутим, добили Турци, а српске земље окупљене око кнеза Лазара распале су се након његове погибије. Угари нападају са севера, а властела је кренула да се разрачунава. У том циљу сазван је сабор Лазаревих сарадника и Стефанових присталица, а најистакнутије место имала је црква на челу са Спиридоном. Донета је одлука о миру са Турцима како би се решили проблеми са Угарима и осамостаљеном властелом. [[Стефан Лазаревић|Стефан]] и [[Вук Лазаревић|Вук]] постали су турски вазали, а [[Оливера Лазаревић|Оливера]] је послата у харем. Стефан Лазаревић је био потчињен Турцима све до 1402. године. Вук Бранковић није желео мир са Турцима. Одржавао је добре односе са Твртком и Дубровником. Вук је ословљаван као „благоверан и христољубив“христољубив” што указује да је заузео положај какав је до тада имао Лазар. [[Милица Хребељановић|Милица]] сазива сабор и 1390. године је Данило изабран за патријарха док се Јефрем повлачи у Пећ. Данило је заслужан за канонизацију и пренос моштију из Приштине у Раваницу, а слика о жртви кнеза Лазара, који постаје светац и мученик, постаје све израженија. Губитком живота стекао је вечну славу и небеско царство што је за хришћане веома значајно. Канонизација Лазаревића учврстила је њихов положај од претензија Бранковића. Стефан и Вук постали су изданци свеца и најдостојнији наследници Немањића.

Твртко је након Косовске битке пажњу усмерио ка освајању хрватских земаља, а [[Лазаревићи|Лазаревиће]] није угрожавао. Умро је 1391. године, а у Босни се осамостаљују обласни господари: [[Хрвоје Вукчић]], [[Сандаљ Хранић]] и кнез [[Павле Раденовић]]. Вук Бранковић пружа отпор Турцима три године. Турци му 1392. године одузимају Скопље и он постаје турски вазал уз обавезу харача и војнеобавезе. Он је, међутим, био нелојалан вазал па је његов отпор скршен 1396. године. Највећи део његових области предат је Стефану Лазаревићу. Након [[Битка на Ровинама|битке на Ровинама]] Турци заузимају области настрадалих Марка Мрњавчевића и [[Константин Драгаш Дејановић|Константина Драгаша]]. Угрожавају и Ђурђа Страцимировића. Он је успео да преотме градове које је изгубио и даје их на чување Венецији која их је задржала за себе. Лазаревићи су сачували, и чак проширили своју област сахваљујући подршци цркве и Турака. На државном сабору из 1393. године Стефан је формално преузео власт као „велики кнез Стефан, самодржац и владар Срба“Срба”. Милица се замонашила, али је и даље учествовала у политичком животу. Део власти припао је и Вуку Лазаревићу. Подршка Турака Лазаревићима била је, међутим, привремена и неискрена. Они подстичу 1397. године Новака Белоцрквића и Николу Зојића на устанак који је угушен након чега Турци поново нападају српске земље. Милица склапа мир. Бајазит око 1401. године одузима области Бранковића Стефану и даје их Вуковим синовима Лазару, Ђурђу и Гргуру. Након [[Битка код Ангоре|битке код Ангоре]], Бајазит је заробљен, а Стефан Лазаревић и [[Ђурађ Бранковић]] беже у Цариград. Стефан је отказао послушност Турцима и окренуо се Византији добијајући титулу [[Српска деспотовина|деспота]]. Византија је ослобођена вазалних обавеза према Турској што је љутило Стефана. Избија [[Грађански рат између Лазаревића и Бранковића|десетогодишњи сукоб између Бранковића и Лазаревића]]. Стефан постаје угарски вазал јер од Византије није могао очекивати помоћ. Добија Мачву, Београд и Голубац. Стефан преузима и ктиторство над краљевским манастирима Немањића, а стиче и наклоности светогорских монаха 1402. године. Они су до тада били присталице Вука Бранковића.

На културном плану држава је кренула да се развија на нови аутентични начин који није био инспирисан [[Византијско царство|Византијом]] која се већ тада налазила на издисају. [[Јефимија|Монахиња Јефимија]] ствара своје најважније дело, златовезну ''„[[Похвала кнезу Лазару|похвалу кнезу Лазару]]“”''а у домену [[Сакрална архитектура|сакралне архитектуре]] стварају се, [[Црква Светог првомученика Стефана у Крушевцу|Лазарицом]] и [[Манастир Раваница|Раваницом]], темељи новом уметничком правцу тзв. ''[[Моравски стил|''Моравској школи'']]'' која ће свој потпуни сјај достићи у српској деспотовини. Од световне и [[тврђава|фортификационе архитектуре]] у овом периоду има врло мало трагова, махом у рушевинама, који се могу наћи у склопу манастира Раванице и [[Град цара Лазара|Града ''Цара Лазара'']] у [[Крушевац|Крушевцу]] у чијој је изградњи коришћен разноврстан грађевински материјал чиме је он поред функционалне, добио и [[Естетика|естетску]] страну.

: [[Милица Хребељановић|Милица]] (савладар 1389—1393)

FileДатотека:Lazar Hrebeljanovic.jpg|Лазар Хребељановић, фреска у манастиру [[Љубостиња]]

FileДатотека:Don Zon kula.jpg|Остаци [[Донжон кула|донжон-куле]] у [[Крушевачки Град|Крушевачком Граду]]

FileДатотека:Milica Ljubostinja1.jpg|Милица Хребељановић на фресци у Љубостињи

FileДатотека:Stefan Lazarevic-freska.JPG|Стефан Лазаревић, фреска у манастиру [[Манасија]]

FileДатотека:Vuk Rudenica (1402-1405).jpg|Вук Лазаревић

FileДатотека:Jefrem1Serbian Patriarch Jefrem.jpg|Патријарх српски Јефрем

FileДатотека:Serbian Patriarch Spiridon.jpg|Патријарх српски Спиридон

FileДатотека:Serbian Patriarch Danilo III.jpg|Патријарх српски Данило

FileДатотека:Sabor u Prizrenu pred Kosovsku bitku.jpg|Сабор у Призрену пред Косовску битку, [[Стева Тодоровић]]

FileДатотека:Facial Chronicle - b.10, p.299 - Battle of Kosovo (1389).png|Косовска битка

FileДатотека:Murat Hüdavendigar.jpg|Султан Мурат

FileДатотека:Nicopol final battle 1398.jpg|[[Битка код Никопоља]]

FileДатотека:Battle of Ankara.jpg|Битка код Ангоре

{{reflistизвори|30em}}

* {{Cite journal|ref=harv|last=Баришић|first=Фрањо|title=О измирењу српске и византијске цркве 1375|journal=Зборник радова Византолошког института|year=1982|volume=21|pages=159-182159—182|url=https://books.google.com/books?id=HD4jAQAAIAAJ&pg=PA159}}

* {{Cite journal|ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|title=Преглед историјске географије средњовековне Србије|journal=Зборник Историјског музеја Србије|year=1983|volume=20|pages=45-12645—126|url=https://books.google.com/books?id=sFlpAAAAMAAJ}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Богдановић|first=Димитрије|author-link=Димитрије Богдановић|chapter=Измирење српске и византијске цркве|title=О кнезу Лазару|year=1975|location=Крушевац|publisher=Народни музеј|pages=81-9181—91|chapter-url=https://www.scribd.com/doc/234844742}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Богдановић|first=Димитрије|author-link=Димитрије Богдановић|chapter=Оживљавање немањићких традиција|title=Историја српског народа|volume=2|year=1982|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=7-207—20|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Михаљчић|first=Раде|author-link=Раде Михаљчић|chapter=Доба обласних господара|title=Историја српског народа|volume=2|year=1982a|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=21-3521—35|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Михаљчић|first=Раде|author-link=Раде Михаљчић|chapter=Косовска битка|title=Историја српског народа|volume=2|year=1982b|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=36-4636—46|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ}}

* {{Cite journal|ref=harv|last=Поповић|first=Радомир В.|authorlink=Радомир В. Поповић|title=Црквенополитичке прилике у Србији пред Косовску битку 1389. године|journal=Богословље: Орган Православног богословског факултета у Београду|year=1989|volume=47|issue=1-21—2|pages=10-2110—21|url=http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/1989/1989-03.pdf}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|author-link=Сима Ћирковић|chapter=Године криза и превирања|title=Историја српског народа|volume=2|year=1982|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=47-6347—63|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ}}

== Спољашње везе ==

* [https://www.youtube.com/playlist?list=PLxbMnBfiy6iFxbBKY8fGhX-uKJcnKIOdW Моравска Србија (РТС Културно-уметнички програм - — Званични канал)]

* [https://www.youtube.com/watch?v=2iSytmfnZY0 На изворишту: Клесари Моравске школе (РТС Образовно-научни програм - — Званични канал)]

* [http://actual-art.org/files/sb/07/Mal_tseva.pdf Храмовое зодечество Моравской Сербии и основые напарвавления архитектуры палеологовского периода (С. В.  Мальцева, 2017.)]

|списак=Кнежевина Србија<br />(1371—1402)