Клер — разлика између измена

[[Buddhism|Будистичко]] свештенство се често назива [[Санга]] и састоји се од различитих редова мушких и женских монаха (који су се оригинално звали [[bhikshu|бикшус]] и [[bhikshuni|бикшунис]]). Ова разноликост монашких редова и стилова првобитно је била једна заједница коју је основао [[Сидарта Гаутама]] током 5. века пре нове ере, живећи према заједничком скупу правила (званом [[Vinaya|Винаја]]). Према светим записима, ови монаси и монахиње су у време Буде живели строго медитативним животом, живећи као лутајући просјаци током девет месеци у години и остајући у повлачењу током кишне сезоне (мада је такво уједињено стање [[Pre-sectarian Buddhism|предсекташког будизма]] оспоравају неки учењаци). Међутим, како се будизам временом географски проширио - сусрећући се са различитим културама, реагујући на нова друштвена, политичка и физичка окружења - овај јединствени облик будистичког монаштва се диверзификовао. Интеракција између будизма и тибетанског Бона довела је до јединственог [[Тибетански будизам|тибетанског будизма]], у оквиру којег су настајале различите секте, засноване на одређеним линијама наставника и ученика. Слично томе, интеракција између индијских будистичких монаха (посебно школе јужне [[Школа средњег пута|Мадјамике]]) и кинеских [[Конфучијанство|конфуцијанских]] и [[Таоизам|таоистичких]] монаха из периода 200-900 године произвела је својствени [[Chan Buddhism|чан]] будизам. Чан се, попут тибетанског стила, даље расчланиорашчланио у различите секте засноване на стилу преноса појединих учитеља (један од најпознатијих је стил „брзог просвећења“ [[Linči Jihsuan|Линчија Јихсуана]]), као и у одговору на посебна политичка дешавања попут [[Побуна Ана Лушана|побуне Ана Лушана]] и будистичких прогона [[Emperor Wuzong of Tang|цара Вуцунга]]. На тим редовима, мануелни рад је уведен у праксу у којој су монаси првобитно преживљавали од милостиње; додавани су слојеви одеће тамо где је изворно био довољан један танки огртач; итд. Ова адаптација форме и улоге будистичке монашке праксе настављена је и након преноса у Јапан. На пример, монаси су преузели административне функције за цара у појединим секуларним заједницама (региструјући рођења, бракове, смрти), стварајући тако будистичке „свештенике”. Поново, као одговор на разне историјске покушаје сузбијања будизма (у најближој прошлости током [[Меиђи период]]а), пракса целибата је опуштена и јапанским монасима је дозвољено да се венчају. Овај облик је потом пренет у [[Кореја|Кореју]], током касније јапанске окупације,<ref>[[Korean Buddhism#Buddhism during Japanese colonial rule]]</ref> где данас монаси целибати и нелилибати постоје у истим сектама. (Слични обрасци могу се приметити и на Тибету, где током различитих историјских периода коегзистирају вишеструки облици монаштва, попут „[[нгагпа]]” лама, и времена у којима је нежењство опуштено). Како су ови различити стилови будистичког монаштва преношени западним културама, настајали су нови облици.