Побожје — разлика између измена

Без промене величине ,  пре 1 године
нема описа измене
м (.)
Нема описа измене
Манастир је некад имао удаљено имање у Орману, код Вучитрна на реци Лепенци. Крајем 18. века у манастиру је наводно било 80 "инока" (калуђера), као остатак старог братства са чак 300 калуђера. То је био богат манастир са развијеним сточарством. Наводно је постојала веза преко дрвених повезаних чункова, између манастира и суседног манастира Св. Никите. Дрвеним цевима текло је млеко из манастира у манастир. Та инсталација је у 19. веку служила као надземни водовод, који је доносио воду до чесме код манастира Св. Никите.
 
Манастирска порта је ограђена зидом, двориште пространо, а у средини је 1897. године огроман стари орах. Ниже ораха је била чесма јаког млаза са хладном питком водом. Поред лековите воде верници су походили светињу и због чудотворне иконе Богородице. По сећању мештана око 1870. године ту је била само једна црквица средњевековнасредњовековна, грађена у исто време када и манастири Св. Арханђел Кучевички и Св. Никита Горњански. Заузимањем вредних Побужана и епитропа Вељка Зенговића, Илије Бајчевића, Митра Стајковића и Ивка Стојановић манастир је обновљен. Храм је повећан, унутра осликан живопис, те направљено више чардака са пространим собама. Када је септембра 1897. године требало да се одржи литургија о манастирској слави, бугарски егзархисти су ометали њено извођење, па је уследио сукоб између Срба и Бугара. Власт је послала војску која је чувала ред и похапсила бугарске виновнике.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1897. године</ref>
 
Ту су 1924. године биле две старе православне цркве.<ref>"Време", Београд 1924. године</ref>