Рамско-затоњска пешчара — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: мини|Положај пешчаре '''Рамско-затоњска пешчара'''<ref name=презентација>''… |
|||
Ред 12:
Вредност пешчаре поред предеоног и [[пејзаж]]ног карактера налази се у јединственом [[геонаслеђе|геолошком]] и [[биодиверзитет|биолошком]] богатству. У погледу [[заштита природе|заштите природе]] нарочито су значајна станишта са отвореним песком, којих је све мање. Због историјске тежње да се покретни песак веже – садњом (често [[алохтоне врсте|алохтоног]]) дрвећа – те да се сваки педаљ природе уреди, данас имамо само делиће правих пешчара.
Што се [[флора|биљног покривача]] тиче, Рамско-затоњску пешчару покрива [[степа|степска]] вегетација са затвореном [[Еколошка сукцесија|сукцесијом]] [[трава]]. Флору подручја о којој и данас мало знамо, проучавао је још [[Јосиф Панчић]],<ref>Панчић, Јосиф - ''Живи песак у Србији и биље што на њему расте'', 1863. – [http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/4284 за листање на страници Дигиталне Библиотеке Матице српске].</ref> a богата је и [[птице|орнитофауна]] (на пример [[пчеларица]], [[пиргаста грмуша]], [[стрнадица жутовољка]], [[виноградска стрнадица]], [[степска трептељка]], [[шумска шева]], [[јаребица]] и др.).
== Види још ==
| |||
