Феудализам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 1:
{{Облици држава}}
'''Феудализам''' ''је назив друштвеног односа''<ref>''feodum'' – see [https://books.google.com/books?id=KfgUAAAAYAAJ&pg=PA365 ''The Cyclopedic Dictionary of Law''], by Walter A. Shumaker, George Foster Longsdorf, pg. 365, 1901.</ref> који је превладавао у [[средњи вијек|средњем веку]], у коме су вазали служили ''сениора-феудалца'' (земљопоседници - наследници робовласника у [[ропство|робовласничким]] друштвима односно [[Племе|племенских]] поглавара у племенским заједницама), а он им је пружао заштиту и земљу. Поред тога феудализам чине и ''<u>закупници и феуди</u>'' - земља коју су сељаци закупљивали од феудалаца.

У феудалној хијерархији на челу државе је ''краљ'', затим високо ''племство''-феудалци, па ниже племство-''витезови'' и послједњи сталеж су чинили ''сељаци'' (кметови).<ref><nowiki>{{cite book | last = Noble | first = Thomas | title = The Foundations of Western Civilization | publisher = </nowiki>[[The Teaching Company]] | location = Chantilly, VA | year = 2002 | isbn = 978-1565856370 | url-access = registration |</ref><ref name="ganshof">[[François Louis Ganshof]] (1944). ''Qu'est-ce que la féodalité''. Translated into English by [[Philip Grierson]] as ''Feudalism'', with a foreword by [[F. M. Stenton]], 1st ed.: New York and London, 1952; 2nd ed: 1961; 3rd ed.: 1976.</ref>
 
== Настанак ==
Друштвено раслојавање је у новим [[германи|германским]] државама текло врло брзо. Након сеобе племенске старешине и угледнији чланови заједнице добили су веће посједе. Током [[8. век|8]]. и [[9. век]]а на таквим великим посједима ради разнолика радна снага. Уређени земљишни посјед називао се '''''феуд''''' и био је подијељен на два дијела. Већи дио је власник феуда, феудалац, дао у закуп сељацима (насељеник, закупник), а мањи део на коме се налазио и феудалчев двор, оставио је за себе. Сељаци-закупници би се обавезали да ће уз закупљену парцелу, одређени део дана у години радити на феудалчевом дијелу посједа с којег је сав приход припадао феудалцу.
 
У немирним временима ситни су посједници тражили заштиту моћнијих, а исто би се догађало и за неродних година какве су биле честе у условима слабо развијеног начина земљорадње. Предајући се у заштиту велепосједнику, сељак би му предавао своју земљу. Одмах би је и добијао назад, али не више као своје власништво. Тако би стекао заштиту, а велепосједник га је помагао сјемењем, алатом и осталим потрепштинама. Иако је остао лично слободан, постао би зависан о господару. Такви сељаци су названи кметовима. Временом су и сељаци закупници претворени у кметове, па је нестало разлика у њиховом положају.