Геномика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8 |
Нема описа измене |
||
Ред 21:
Већина микроорганизама чији су геноми потпуно секвенцирани су [[Patogen|патогени]], као што је ''[[Haemophilus influenzae]].''<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2009/12/29/science/29microbes.html|title=Scientists Start a Genomic Catalog of Earth’s Abundant Microbes|last=Zimmer|first=Carl|date=2009-12-28|work=The New York Times|access-date=2021-06-01|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Wu|first=Dongying|last2=Hugenholtz|first2=Philip|last3=Mavromatis|first3=Konstantinos|last4=Pukall|first4=Rüdiger|last5=Dalin|first5=Eileen|last6=Ivanova|first6=Natalia N.|last7=Kunin|first7=Victor|last8=Goodwin|first8=Lynne|last9=Wu|first9=Martin|date=2009-12-24|title=A phylogeny-driven genomic encyclopaedia of Bacteria and Archaea|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3073058/|journal=Nature|volume=462|issue=7276|pages=1056–1060|doi=10.1038/nature08656|issn=0028-0836|pmc=3073058|pmid=20033048}}</ref> Од осталих врста које су секвенциране, већина је изабрана јер су били добро проучени организми или се претпоставило да ће постати добри [[модел организми]]ː квасац (лат. ''[[Saccharomyces cerevisiae]]'') је дуго био важан модел организам [[Еукариоте|еукариотске ћелије]], док је винска мушица ''[[Vinska mušica|Drosophila melanogaster]]'' била врло важан модел нарочито у раној пре-молекуларној [[Генетика|генетици]]; ваљкасти црв ''[[Caenorhabditis elegans]]'' је често коришћен модел за [[Višećelijski organizam|вишећелијске организме]]; ''Danio rerio'' (зебрица) користи се за многа истраживања развоја на молекуларном нивоу, а биљка ''[[Arabidopsis thaliana]]'' је модел организам за [[Скривеносеменице|цветнице]]; [[пас]] (лат. ''Canis lupus familiaris'')<ref>{{Cite web|url=https://www.genome.gov/12511476/2004-advisory-dog-genome-assembled|title=Dog Genome Assembled|website=Genome.gov|language=en|access-date=2021-06-01}}</ref>, смеђи пацов (''[[Rattus norvegicus]]''), миш (лат. [[Кућни миш|''Mus musculus'']]) и шимпанза (лат. ''[[Обична шимпанза|Pan troglodytes]]'') су све значајне животиње, модел организми у медицинским истраживањима.<ref>Darden L, James Tabery (2010). [https://plato.stanford.edu/archives/fall2010/entries/molecular-biology/ "Molecular Biology"]. In Zalta EN (ed.). ''The Stanford Encyclopedia of Philosophy'' (Fall 2010 ed.).</ref>
Груби нацрт [[Хумани геном|људског генома]] добијен је током [[Projekat ljudskog genoma|пројекта људског генома]] почетком 2001. године.<ref name=":4">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/435418566|title=Drawing the map of life : inside the Human Genome Project|last=McElheny|first=Victor K.|date=2010|publisher=Basic Books|isbn=978-0-465-04333-0|location=New York, NY|oclc=435418566}}</ref> Током овог пројекта који је завршен 2003. године, секвенциран је читав геном једне одређене особе, а до 2007. секвенца је проглашена „завршеном“ са мање од једне грешке у 20.000 база.<ref name=":4" /> У годинама од тада, секвенцирани су геноми многих других појединаца, делимично под покровитељством [[Пројекат 1000 генома|Пројекта 1000 генома]], који је најавио секвенцирање 1.092 генома у октобру 2012.<ref>{{Cite journal|date=2012-11-01|title=An integrated map of genetic variation from 1,092 human genomes|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3498066/|journal=Nature|volume=491|issue=7422|pages=56–65|doi=10.1038/nature11632|issn=0028-0836|pmc=3498066|pmid=23128226}}</ref> Завршетак овог пројекта омогућен је развојем ефикаснијих технологија секвенцирања и захтевао је посвећеност значајних [[Биоинформатика|ресурса биоинформатике]] из велике међународне сарадње.<ref>{{Cite journal|last=Nielsen|first=Rasmus|date=October 2010|title=In search of rare human variants|url=https://www.nature.com/articles/4671050a|journal=Nature|language=en|volume=467|issue=7319|pages=1050–1051|doi=10.1038/4671050a|issn=1476-4687}}</ref>
=== Револуција „Омика“ ===
[[Датотека:Shema matabolomike.png|250px|мини]]
Омика, ера која је започела крајем 20. века обухвата нове технологије и бави се односом, улогом и механизмима деловања различитих типова молекула попут РНК, ДНК, протеина, метаболита итд. у ћелији неког организма. Развој различитих Омика повезан је са развојем биоинформатике и информационих технологија које омогућавају анализу, складиштење, обраду и интерпретацију велике количине података добијених у експериментима. Постоји неколико десетина различитих поља истраживања у оквиру Омика, а најзначајнија за молекуларну биологију су геномика, транскриптомика (бави се проучавањем транскриптома - скупа свих транскрипата у ћелији у неком датом тренутку), протеомика (бави се проучавањем протеома - скупа свих протеина у ћелији у неком датом тренутку), метаболомика (проучава све молекуле укључене у метаболизам ћелије) и феномика (бави се проучавањем фенома - скупа свих фенотипских карактеристика јендог организма). Посебно је битан однос између поменутих „омика” - геном је носилац информације за догађаје у ћелији, транскриптом одражава оно што се дешава, протеомика говори о томе шта је узрок тих дешавања док метаболомика пружа одговор о догађајима који су се десили у ћелији. На самом крају односа је феномика која анализира све ефекте које су те рпомене на нивоу ћелије оствариле на фенотип.<ref name=":0">{{Cite book|title=Основи манипулисања генима|last=Стевановић|first=Милена|publisher=Биолошки факултет Универзитета у Београду|year=2016|location=Београд|pages=142-144}}</ref>
| |||