Бранко Пољанац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 21:
Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], у лето 1941. прикључио се [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачком покрету]] (НОП) и ступио у партизане. Током [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији 1941.]] био је начелник Штаба [[Космајски партизански одред|Космајског партизанског одреда]]. Након [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], прешао је са групом руководилаца НОП из Србије у источну Босну. Заједно са [[Коча Поповић|Кочом Поповићем]] и [[Никола Груловић|Николом Груловићем]] почетком децембра 1941. именован је за члана [[Главни штаб НОВ и ПО Србије|Главног штаба НОП одреда Србије]] са задатком да се пребаце у Србију, на терен [[Ваљевски партизански одред|Ваљевског партизанског одреда]] и прикључе осталим члановима Главног штаба. Како нису успели да се пребаце у Србију, крајем истог месеца су се прикључили [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховном штабу НОП одреда Југославије]], где је Бранко као мајор Југословенске војске, стављен на располагање Врховном штабу.{{sfn|Tito 8|1981|p=233}}
У току Народноослободилачког рата налазио се на разним дужностима:{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=873}}
* начелник Штаба Прве пролетерска ударне бригаде
* начелник Оперативног штаба НОП и ДВ за Босанску крајину, до новембра 1942.
* начелник Штаба Првог босанског корпуса, од новембра 1942. до маја 1943.
* командант Четврте крајишке дивизије, од маја до августа 1943.
* командант Официрске школе Врховног штаба НОВ и ПОЈ, током септембра и октобра 1943.
* командант Базе НОВЈ у Барију
* заменик команданта
* в.д. командант Главног штаба НОВ и ПО Србије, од децембра 1944.
После рата је био војни аташе при амбасади ФНРЈ у Москви.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=873}}
Након доношења Резолуције Информбироа против Комунистичке партије Југославије прихватио је ставове Резолуције, због чега је 14. јула 1949. ухапшен и осуђен на 16 година затвора. У затвору на Голом отоку остао је до 29. новембра 1955. када је пуштен на слободу.<ref name="U imen naroda" />{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=873}}
Био је носилац [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенских одликовања]], међу којима је [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде првог реда]], којим је одликован 25. септембра 1944. године. Сва одликовања и чин су му одузети пресудом Војног суда, након хапшења.
| |||