Хортикултура — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Исправљене словне грешке
Ред 3:
'''Хортикултура''' је [[уметност]] (вештина) или [[наука]] гајења [[цвет|цвећа]], украсног [[дрво|дрвећа]] и [[жбун|жбуња]], [[воће|воћа]] и [[поврће|поврћа]], посебно у [[врт]]овима или [[плантажа]]ма<ref>Guralnik, D. B. ed. (1984): Webster’s New World Dictionary. Prentice Hall Press</ref>. Корени хортикултуре задиру дубоко у историју и везују се за почетке [[Цивилизација|цивилизације]]. Прво познато коришћење речи хортикултура, међутим, датира из 1631. године када -{Peter Lauremberg}- објављује расправу под истим именом. Реч у данашњем значењу бележи и енглески [[речник]] -{E. Phillipsa “The New World of English Words”}- из 1678. године. Реч је добијена спајањем две латинске речи именице -{hortus}- – врт и глагола -{colere}- – гајити. Паралелно настају и [[пољопривреда]] -{agricultura (agros}- – поље) [[шумарство]] -{sylvicultura (sylva}- – шума). Ова подела одражава средњовековни концепт: врт уз кућу, [[житарице]] по ободу насеља – у пољу. [[Шума]] ван насеља<ref name = mikagr>Грбић, М. (2015): Историја вртне уметности. Универзитет у Београду. Београд. {{ISBN|978-86-7299-227-4}}</ref>.
 
Данас хортикултура може да се дефинише као грана пољопривреде која се бави интензивним гајењем биљака које људи користе за исхрану, медицинске потребе или због њихове естетске вредности. Активности су обично подељене у зависности од врсте производа и примене. Производња јестивих биљака (утилитарна хортикултура) припада воћарству и повртарству, а производња украсних (орнаментална хортикултура) [[цвећарство|цвећарству]] (цветно и лиснодекоративнелисно декоративне [[зељаста биљка|зељасте биљке]]) и пејзажној хортикултури (дрвеће, жбуње и [[покривачи тла]]). Ови термини нису међусобно искључиви: многе јестиве биљке ([[јабука|јабуке]]) користе се и као украсне, а многе биљке сврстане у декоративне ([[булка|булке]]) имају вредност за [[фармација|фармацију]].
 
Активности у оквиру Пејзажне хортикултуре подељене су на производњу, одржавање и дизајн. Производњом биљака за пејзажну архитектуру и хортикултуру баве се [[расадник (хортикултурни)|расадници]], мада, је по широј дефиницији [[расадник (хортикултурни)|расадник]] место где се производе и одржавају све младе биљке пре [[садња|садње]] на стално место... [[Пејзажно баштованство]] (-{landscape gardening}-) је уметност (вештина) или чин подизања [[травњак]]а, садње дрвећа, жбуња итд на делу земљишта да би оно било привлачније. [[Пејзажна архитектура]] је уметност (вештина) или занимање планирања или измене природних предела неког места у правцу жељеног садржаја или утиска <ref>Janick, J. (1986): Horticultural Science. Fourth edition. W. N. Freeman Company. New York</ref>.
Ред 22:
* '''[[Постхарвест физиологија]]''' бави се одржавањем квалитета и спречавањем пропадања хортикултурних продуката.
 
На Универзитету у Београду хортикултура постоји на два факулетафакултета [[Шумарски факултет|Шумарском]] и [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду|Пољопривредном]]. На Шумарском факултету проучава се орнаментална (пејзажна) хортикултура заједно са пејзажном архитектуром (Одсек за пејзажну архитектуру и хортикултуру основан 1960. године), а на Пољопривредном утилитарна хортикултура.
 
== Види још ==