Кинезиологија — разлика између измена

'''Кинезиологија'''<ref>{{Cite book|title=ОСНОВЕ КИНЕЗИОЛОГИЈЕ|last=|first=|publisher=Спортска књига,Гопал д.о.о.|year=2015.|isbn=|location=Загреб, Република Хрватска|pages=11-25}}</ref> припада групи [[Друштвене науке|друштвених наука]] и дефинише се као наука о кретању, чији основни циљ је да покретом тј. кретањем побољша и унапреди људско здравље и живот. Етимолошки, кинезиологија је реч грчког порекла, настала од речи '''кинезис''' ''(''грч. ''кinhxiz –'' кретање, гибање, покрет) и речи '''логос'''  (грч. ''logoz – наука, доказ, тврдња).'' Наука о кретању има велики број назива, почевши од кинезиологије, [[Антропомоторика|антропомоторике]], [[Кинатропологија|кинатропологије]] до [[Моторика|моторике]] или [[Психомоторика|психомоторике]]''.'' Разноликост имена доказује велики интерес за развој ове [[Naučna disciplina|научне дисциплине]], посебно у 20. веку и колико је стручњака из различитих подручја заинтересовано за њу. Овај интерес је потпуно оправдан с обзиром да је наука о кретању од општег значаја тј. тиче се сваког људског бића независно од пола, старости, расе, занимања или других карактеристика.  Кинезиологија налази примену у многим подручјима људске свакодневне активности као што су [[спорт]], [[физичко васпитање]], [[физикална терапија]], рекреација, менаџмент у спорту и др.

Предмет истраживања кинезиологије је утврђивање циљева неког процеса [[Fizička vežba|вежбања]], утврђивање стања субјекта у релацији са циљевима и утврђивање законитости и поступака планирања, програмирања и контроле процеса вежбања. Од актуелног стања субјекта зависи који ће интензитет или величина подражаја бити најпримеренији у датом тренутку.  [[Планирање]]   означава унапред утврђен скуп мера којима се предвиђа остваривање одређених задатака и време у којем их треба извршити. Програмирање трансформацијских процеса   у кинезиологији подразумева скуп операција избора садржаја, волумена и модалитета активности неког субјекта или групе субјеката који омогућавају да тај субјект или нека група субјеката на контролисани начин из неког почетног стања буде преведена у неко задано финално стање, дефинисано скупом антрополошких и критеријумских варијабли.[[Датотека:Da Vinci Vitruve Luc Viatour.jpg|мини|Леонардо да Винчи, Модулатор]]

* Старогрчки филозоф и природословац [[Аристотел]]   (384-322.п.н.е.) први је анализирао и описао принципе ходања као ротаторно кретање које се претвара у тланслаторнотранслаторно и које мишићну акцију подвргава геометријским анализама.   

* [[Архимед]] (287-211.п.н.е.) је поставио хидростатске принципе који управљају телом које плива, проучавао законитости полуге и проблеме одређивања тежишта. 

* [[Гален]]   (129-200.п.н.е.) медицински научник римског доба, биолошким приступом кинезиолошким проблемима проучава одвојено дух и тело.      

* [[Исак Њутн|Исак]] Њутн   (1642-1727.) је формулисао три закона о мировању и кретању, а који изражавају односе између сила, њихову интеракцију и ефекте, што је било веома значајно за даљи развој биомеханике.