Логор Стара Градишка — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нијесам сигуран да ли треба задржати овај дио, нека друге колеге такође размотре.
ознака: уређивање извора (2017)
рв на стабилно стање; обратити пажњу на енциклопедијски стил писања; ВП:СТИЛ
Ред 1:
{{malo_inlajn_referenci}}
{{тачност}}<!-- u celom jasenovcu je ubijeno oko 120.000, a ovde kaze da je samo u Gradiskoj 80.000-->
{{Логор
| име = Логор Стара Градишка
Линија 16 ⟶ 14:
| long = 17.25
}}
'''Логор Стара Градишка''', [[концентрациони логор]] и [[логор смрти]] у [[Независна Држава Хрватска|Независној Држави Хрватској]] (НДХ) током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Посебно је изграђен за жене и децу<ref>''The Destruction of the European Jews'' by Raul Hilberg, Yale University Press, 2003; {{ISBN|0-300-09557-0}}/{{ISBN|978-0-300-09557-9}}, p. 760</ref> [[Јевреји|јеврејског]], [[Роми|ромског]] и [[Срби|српског]] етницитета. Међу жртвама су били и антифашистички и комунистички [[Бошњаци]] и [[Хрвати]]. Установиле су га [[усташе]] 1941. у затвору Старој Градишки близу [[Стара Градишка|истоименог села]]{{sfn|Rivelli|1998|p=102}} као пети подлогор [[Логор Јасеновац|Јасеновца]]. Налазио се источно од главног логора.
'''Стара Градишка''' је био логор смрти у [[Независна Држава Хрватска|Независној Држави Хрватској]].
 
УПрви логорзатвореници Стара Градишкадоведени су [[19. мај]]амаја 1941. доведени први затвореницигодине. Почетком [[1942]]. из [[логор Даница|логора ДаницаДанице]] у овај логор доведено је у овај логор окоприближно 600 жена, па је у кругуоквиру логора СтараСтаре ГрадишкаГрадишке оформљеноснован посебанзасебан логор за жене. Прво масовно погубљење у Старој Градишки извршено јеУ фебруарафебруару 1942., кадапобијено је ликвидирано 1.300 [[јевреји|јеврејских]] жена и деце, што је било прво масовно погубљење у логору.{{чињеница| date = 01. 2010.}}<!--Da se ne pogadjamo--> Масовно одвођењедовођење у овај логор (који је формирањем логора Јасеновац ушао у његов састав) почело је после окупаторско-усташке[[Битка офанзивена Козари|Битке на [[Козара|Козари]], кадакад су због прилива нових логораша формирана јошоснована два помоћна логора: Јабланац и Млака, у. којеТу су довођени ухапшеници са Козаре и Просаре. У логору је владало несносно стање: није било воде, храна је била очајнаоскудна, а од [[Тифус|тифуса]] и [[Дизентерија|дизентерије]] се масовно умирало. Због тога је усташки командант логора [[Анте Врбан]] наређујенаредио да се сва болесна деца издвоје., а Свепотом их је угушио отровним гасом,. а наНа њихова места довео је нову децу; (средином [[1943]]. из разних логора доведено је у Стару Градишку доведено је 12.623 деце,{{чињеница| date = 01. 2010.}}, углавном српске националности, и старости до 10 година). Део ове деце (којакоји сује билабио здрава)здрав одабранупућен је и упућен у друге логоре, дока већина је већина уследзбог тешких услова за животживота помрла.
Био је то пети под-логор [[Логор Јасеновац|концентрационог логора Јасеновац]], основан [[1941]]. године источно од главног логора, у близини села [[Стара Градишка]].<!-- Логор је био специјално основан за жене и децу [[Срби|Срба]], [[Јевреји|Јевреја]], [[Роми|Рома]] и герилаца.-->
У логор Стара Градишка су [[19. мај]]а 1941. доведени први затвореници. Почетком [[1942]]. из [[логор Даница|логора Даница]] доведено је у овај логор око 600 жена, па је у кругу логора Стара Градишка оформљен посебан логор за жене. Прво масовно погубљење у Старој Градишки извршено је фебруара 1942., када је ликвидирано 1.300 [[јевреји|јеврејских]] жена и деце.{{чињеница| date = 01. 2010.}}<!--Da se ne pogadjamo--> Масовно одвођење у овај логор (који је формирањем логора Јасеновац ушао у његов састав) почело је после окупаторско-усташке офанзиве на [[Козара|Козари]], када су због прилива нових логораша формирана још два помоћна логора: Јабланац и Млака, у које су довођени ухапшеници са Козаре и Просаре. У логору је владало несносно стање: није било воде, храна је била очајна, од тифуса и дизентерије се масовно умирало. Због тога усташки командант логора [[Анте Врбан]] наређује да се сва болесна деца издвоје. Све их је угушио отровним гасом, а на њихова места довео нову децу (средином [[1943]]. из разних логора доведено је у Стару Градишку 12.623 деце{{чињеница| date = 01. 2010.}}, углавном српске националности, старости до 10 година). Део ове деце (која су била здрава) одабран је и упућен у друге логоре, док је већина услед тешких услова за живот помрла.
 
[[Датотека:Children in Stara Gradiska.jpg|мини|Мајке и деца затворени у кули логора.]]
О бестијалности усташа говоре чињенице: у стратишту Кула смрти било је уређено специјално мучилиште. У ћелијама за клање урађени су посебни одводи крви покланих. У лето 1942. угушено је гасом око 600 деце. За католички Божић 1942. поклано је око 600 жена, итд.{{чињеница| date = 01. 2010.}}
Логор је 1945. године ослободила [[Југословенска народна армија]] (ЈНА).
 
Према списку жртава спомен-подручјa Јасеновац који обухвата истраживање из 2007. године, утврђена су имена 12.790 жртава и подаци о њима.<ref name="Smreka">{{cite web|url=http://public.mzos.hr/fgs.axd?id=13416|title=STARA GRADIŠKA Ustaški koncentracijski logor|author=Jelka Smreka|publisher=Spomen područja Jasenovac|archive-url=https://web.archive.org/web/20110717120002/http://public.mzos.hr/fgs.axd?id=13416|archive-date=17 July 2011|url-status=dead|access-date=25 August 2010}}</ref>
Према извршеним процеднама, само у том логору је од 1941. до [[1945]]. умрло или уморено на разне начине 75000 људи, жена и деце. "[[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР]]" Стара Градишка тврди да је у логору страдало преко 80 хиљада жртава.{{чињеница| date = 01. 2010.}} Злочине су спроводиле немачке и неколико женских [[Усташе|усташких]] јединица.
 
[[Датотека:Children in Stara Gradiska.jpg|мини|Мајке и деца затворени у кули логора.]]
Сви женски стражари логора су биле жене мушких чувара и биле су познате по својој окрутности. [[Нада Шакић|Нада Танић Лубурић]], сестра првог команданта Јасеновца [[Вјекослав Лубурић|Макса Лубурића]], жена другог команданта, се посебно истиче као једна од женских усташа у Старој Градишки. <!--Процењује се да је лично задавила преко 8.000 жена, заједно са још једном стражарком.<ref>Јасеновац Логори у НДХ: [http://www.jasenovac.in.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=24&Itemid=119 „Стара Градишка“], приступ 4. април 2013</ref><!--Ако су поделиле на равне части, то би било онда око 4 жене на дан сваки дан/ to uopste ne pise ovde-->
 
Логор је 1945. године ослободила [[Југословенска армија]].
 
[[Сабирни логор|Концентрациони логор]] нема никакве везе са затвором у [[Стара Градишка|Старој Градишкој]] који је постојао након 1945.
 
== Први транспорт ==
Почетком јануара 1942. године стигаотранспортовано је у Стару Градишку први транспорт од 500 жена и деце, сељанки и грађанки, од Сарајева и Зеницеа смештени су у три собе, где су се одмах и три жене породиле. Већ наредне вечери усташе су их у великом затвореном аутобусу „Црној марици"марици” почели одводити, посебно жене а посебно децу, у шуму између Старе Градишке и [[Окучани|Окучана]] и тамо их убијали. "Призор је био ужасан: мајке су растављали од деце, деца су плакала, а мајке су ужасно врискале. За неколико дана ликвидирана је цела ова партија жена и деце“.<ref name="automatski generisano1">{{harvnb|Страњаковић|1991|p=222}}</ref>
 
== Други и трећи транспорт ==
Други транспорт од 100 сељанкижена и деце стигао је у Стару Градишку око 10. фебруара 1942. и трећи од 200 жена и деце из околине [[Сарајево|Сарајева]] и [[Бања Лука|Бање Луке]]. ОваЖене дваи деца из другог и трећег транспорта ликвидиранапобијени су на исти начин као и први, крајем марта истете године. И доцније поубијан је велики број жена и деце што су из разних места пристизали у Стару Градишку.<ref name="automatski generisano1" />
 
== Српска деца са Козаре ==
О крволочном , разбојничком и бестијалном поступању усташких власти према српској деци у логору у Старој Градишки има доста података. После познате усташке офанзиве на планини Козари 1942. године у Стару Градишку је доведен огроман број жена и деце. По причању очевидаца неколико дана свакодневно је довођено по неколико хиљада српског живља. По наредби [[Анте Врбан]]а, члан комисије за пријем и транспорт затвореника у логору у Старој Градишки, а који је раније у Оштаријама суделовао у ликвидирању 600 људи, деца су одузета од мајки под изговором да се сместе у домове, док су у ствари постепено сва ликвидирана. Приликом одузимања деце од мајки „деца су се грчевито држала и стискала уз своје матере и било је ужасно гледати у каквом су страху биле мајке за своју децу“. Том приликом само око 2000 одојчади насилно је отргнуто из наручја својих мајки и остављено да целу ноћ проведе на ливади. Затвореницама је наређено да неке од њих купају децу, а друге да рибају под собе где ће деца бити смештена. После тога окупана и гола деца су однета у собу и стављена на мокром поду. То су била углавном деца стара између шет месеци и две године. „Деца су наравно оболела јер су на ливади назебла, а уз то нису добила ништа за јело. Тада је Врбан наредио да се сва деца однесу у једну собу, величине једне сељачке собе, у зграду до куле где су има мајке биле затворене. Мајке су слушале врисак своје деце. Ми смо морали да преносимо децу у ту собу. У собу је нагомилано деце до метар и по висине и ми смо морали да по тој деци газимо. Једном детету се помолила рука и нога кроз отвор, и ја сам рекла Врбану да не могу ући унутра , а он ми је на то одговорио: „Па шта, гурни га није га твоја мајка родила“ Када ја то нисам хтела учинити , он је гурнуо и детиња се нога сасвим размрскала. Затим је Врбан зграбио дете за здраву ногу и лупио га о зид, а дете се није ни помакло, остало је на месту мртво. Од поднева до мркле ноћи ми смо доносили децу у собу, газили по њима , често по мртвим. На крају је Врбан пустио циклон и завршио своје крваво дело“.<ref>"Политика" од 15. и 16. јула 1948. године, Београд, Миле Милатовић, Случај Андрије Хебранга 38-39 стр.</ref>
 
== Сведочења о отимању српске деце од мајки у логору Стара Градишка ==
{{чишћење-одељак}}
{{неенциклопедијски|одељак}}
Једна од њих је Мара Вејновић-Смиљанић која сведочи о догађајима у логору Стара Градишка, јуна 1942: „Ужасни крици људског бола, јада , немоћи и избезумљености чули су се у логорском простору кад су усташе отимале малу децу мајкама. Обично би групе усташа, са бајонетимана пушкама, сатреали мајке са децом у већи круг. Најпре су тражили да се одвоје мајке и деца добровољно, а када то никако нису могли постићи, настртали су с пушком и бајонетима на њих и силом су их раздвајали, деца и мајке су се чврсто збијали, запомагали отимали. Поједине мајке јуришале су на голе бајонете и падале покошене од њихових убода. Усташе су их чизмама газили и одводили отету децу на једну, а мајке на другу страну. Крици су били све јачи. Руке раздвојене деце и мајки, као да су се продужавале у најстрашнијем болу, покушавале су да се састану. Њихове очи су се шириле настојећи да запамте сваки делић најдражег лика, али раздаљине између њих постајале су све веће у највише случајева и физички коначна.
Мика Мандић из села Турјака јуначки се супроставила усташама и није допустила да јој одузму двогодишњег унука Луку. Убили су их заједно поред логорског зида. Јованка Лукић из Милошевог Брда скамењено је гледала док је узимају једну по једну ћерку Госпаву, Зорку, Драгињу, Стајку и Јелку. Кад су пошли по сина јединца Ђоку скочила је на зликовце као лавица. Убили су их у загрљају. Стравичном призору отимања деце од мајки у логору Стара Градишка присуствовала је и десетогодишња Савка Лајић из Бистрице. Она каже да је у том великом метежу видела како је једна жена увила своју бебу у плетенице косе и скочила у дубоки бунар у логорском дворишту.
 
== Миле Будак у обиласку затвора у Старој Градишки ==
{{без извора-одељак}}
Приликом обиласка по злу и крволочности познатог затвора у Старој Градишки, у којем су били затворени Срби, Будак је неке од затвореника питао како им је у затвору. На одговор ових да им је тешко и да их туку он је великодушно рекао; „Ми не тучемо ми само убијамо“.
 
==Свједочанства==
=== Дописница логорашице Анке Панић својој деци ===
[[Датотека:Свјетлопис копије дописнице логорашице Анке Панић из Новог Топоља (код Сл.Брода) својој дјеци2.jpg|250п|мини|десно|Дописница Анке Панић својој деци, из логора Стара Градишка]]
[[Датотека:Свјетлопис копије дописнице логорашице Анке Панић из Новог Топоља (код Сл.Брода) својој дјеци.jpg|250п|мини|лево|Дописница Анке Панић својој деци, из логора Стара Градишка]]
Анка Панић из [[Ново Топоље|Новог Топоља]] (код [[Славонски Брод|Славонског Брода]]) је послала из овог логора, у новембру [[1943]]. године, својој деци дописницу, којом им јавља да је добро, да буду добри и да шаљу пакете у логор. Пошто се никада није вратила кући, сматра се да је и она једна од жртава усташке политике. Њено име је међу сачуваним именима жртава у систему јасеновачких логора смрти. На дописници пише: ''Управитељство сабирног логора у Старој Градишки'', па 2 маркице од 1 [[Хрватска куна|куне]] [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]]. Печат на маркицама: ''29.НОВ.943'' Адресирано: ''Љубица Панић Ново Топоље, за пош. Гарчин.'' На 2.страни: ''Шаље: заточеник бр.48 Име и презиме: Анка Панић Порука: „Мила дјецо јасам здрава јестел здрави и бака помозите баки онаје слаба шаљи пакете нечекај карту љуби вас мајчица поздрав свима.” Печат: СЛУЖБЕНО ПРЕГЕЛАДНО Дне 16.11.1943. Писање је награда за добар рад и владање и даје право на примање пакета.''
 
== Жртве ==
== Убијени у логору Стара Градишка ==
* [[Нада Димић]] (1923—1942), учесница Народноослободилачке борбе и [[народни херој Југославије]].
* [[Нада Штарк]] (—1945), учесница Народноослободилачке борбе.
* [[Драгиша Васић]] (1885 — 1945), члан четничког [[Централни национални комитет|Централног националног комитета]] и један од главних идеолога [[Југословенска војска у отаџбини|покрета]].
* [[Павле Ђуришић]] (1907— 19451907—1945), четнички потпуковник и војвода, командант црногорских четника.
* [[Захарије Остојић]] (1907 — 19451907—1945), четнички потпуковник и војвода, командант Истакнутог дела Врховне Команде [[Југословенска војска у отаџбини|ЈВуО]].
* [[Мирко Лалатовић]] (1904 — 19451904—1945), четнички мајор, шеф Другог одсека Оперативног одељења Врховне Команде ЈВуО.
* [[Лука Балетић]] (1902 — 19451902—1945), четнички потпуковник.
* [[Петар Баћовић]] (1898 — 19451898—1945), четнички мајор и војвода, командант оперативних јединица у источној Босни и Херцеговини.
 
== Напомене ==