Изборни систем — разлика између измена

 

[[File:Electoral systems map.svg|thumb|300px|Карта која приказује изборне системе који се користе за избор кандидата у доњи дом националних законодавних власти, {{As of|2019|lc=y}}.<br/>'''Систем плуралности'''<br />

'''Већински систем'''<br />

{{legend|#A02C5A|[[Two-round system|двокружни систем]]}}

[[File:Countries That Use a First Past the Post Voting System.png|thumb|right|Земље које користе већински изборни систем.]]

 

 

У случајевима када треба попунити више позиција, најчешће у случајевима са вишечланим изборним јединицама, плурално гласање се назива [[Multiple non-transferable vote|блоковским гласањем]] или плуралност у целини.<ref name=IDEA/> Ово има два главна облика: у једном облику бирачи имају толико гласова колико има места и могу гласати за било којег кандидата, без обзира на странку - ово се користи у осам земаља.<ref name=IDEA/> Постоје разлике у овом систему, као што су [[limited voting|ограничено гласање]], где гласачи добијају мање гласова него што има места која треба да попуне ([[Гибралтар]] је једина територија на којој се користи овај систем)<ref name=IDEA/> и [[single non-transferable vote|једнократни непреносиви глас]], у којем гласачи могу да гласају за само једног кандидата у вишечланој изборној јединици, а кандидати који добију највише гласова проглашавају су победницима; овај систем се користи у [[Авганистан]]у, [[Кувајт]]у, [[Pitcairn Islands|Питкернским острвима]] и [[Вануату]]у.<ref name=IDEA/> У другом главном облику блоковског гласања, познатом и као страначко блоковско гласање, гласачи могу гласати само за више кандидата једне странке. Ово се користи у пет земаља као део мешовитих система.<ref name=IDEA/>

Поред [[Изборни цензус|изборног прага]] (минималног процената гласова које странка мора добити да би освојила своја места), постоји неколико различитих начина за доделу места у пропорционалним системима. Постоје две главне врсте система: [[highest averages method|највиши просек]] и [[Largest remainder method|највећи остатак]]. Системи највишег просека укључују поделу гласова које је свака странка добила низом делитеља, стварајући бројеве који одређују расподелу места; на пример [[Д’Онтов систем|Д’Онтова]] метода (за коју постоји више варијанти укључујући [[Hagenbach-Bischoff system|Хагенбах-Бишофову]]) и [[Сент Лагијев метод|Вебстер/Сент-Лагијев метод]]. Под највећим преосталим системима, удела гласова странака дели се квотом (добијеном дељењем укупног броја гласова са бројем расположивих места). То обично оставља нека места нераспоређена, која се додељују партијама на бази највећих фракција преосталих места. Примери највећих система остатка су [[Hare quota|Хејрова квота]], [[Droop quota|Друпов квота]], [[Imperiali quota|Империјална квота]] и [[Hagenbach-Bischoff quota|Хагенбах-Бишофова квота]].

 

 

== Види још ==