Дом Народне скупштине Републике Србије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 76:
Скупштинско здање је осмишљено и изведено као монументални, репрезентативни објекат, уз строго поштовање академских принципа. Строго поштовање академских принципа за време пројектовања објекта, представљало је најприкладније решење [[Палата|палате]] таквог типа, програма и намене. Средишњим [[ризалит]]ом објекта доминира портик са троугаоним [[тимпанон]]ом, ослоњеним на велике [[стуб]]ове, које надвисује [[купола]] с лантерном. Изгледи здања су решавани са рустичном обрадом сутерена [[рипањ]]ским зеленим [[камен]]ом, обликом прозора и [[пиластер]]а који се протежу кроз две средишње етаже и завршавају [[кров]]ним венцем са балустрадом – указујући на [[Историцизам у архитектури|неоренесансне и необарокне узоре]] који су коришћени за решења изгледа палате овакове врсте. Целокупна хералдичка [[Орнамент|декорација]] предвиђена изворним пројектом, као и [[скулптура]]лна пластика није изведена. Једини реализовани пластични украс представљају медаљони са представом [[Атина (богиња)|Атене]] и ликовима [[Перикле|Перикла]], [[Демостен]]а и [[Марко Тулије Цицерон|Цицерона]] на бочним ризалитима, рад [[вајар]]а [[Ђорђе Јовановић|Ђорђа Јовановића]]. Вајарска декорација над [[портал]]има у виду скулптуре анђела са бакљом и [[Маслина|маслиновом граном]] урађена је према идеји [[Петар Плавичини|Петра Палавичинија]].
Саставни део амбијенталног уређења грађевине представљала је и декоративна ограда са стилским канделабрима, постављена 1936<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1936/10/15?pageIndex=00016 "Време", 15. окт. 1936] (фото)</ref>-[[1937|37]]. године према Красновљевом пројекту. Део ограде представљале су и четири стражаре са стилизованим фењерима.<ref>[http://ubsm.bg.ac.rs/ID/1317/max/1317-0144.jpg "Коло", 11. март 1944] (фото ограде под снегом)</ref><ref>[http://ubsm.bg.ac.rs/ID/1317/max/1317-0120.jpg "Коло", 26. феб. 1944] (стражаре видљиве позади)</ref> Ограда се на овом месту налазила до [[1956]]. године, када је демонтирана и уклоњена приликом уређења Трга Маркса и Енгелса (данас Трг [[Никола Пашић|Николе Пашића]]). Део ограде је био у Северној Македонији одакле је 2021. враћен у Београд.<ref>[https://www.b92.net/lokal/beograd/drustvo-posle-65-godina-ograda-iz-severne-makedonije-stigla-u-beograd-vracena-gde-je-bila-od-1936-do-1956-1872130 После 65 година: Ограда из Северне Македоније стигла у Београд - враћена где је била од 1936. до 1956. (Б92, 9. јун 2021)]</ref>
Уз монументални [[Степениште|степенишни прилаз]], јуна/јула [[1939]]. године постављена је скулптурална група „[[Играли се коњи врани (скулптура)|Играли се коњи врани]]“, рад вајара [[Тома Росандић|Томе Росандића]].<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1939/07/07?pageIndex=00012 "Време", 7. јул 1939, стр. 12]</ref><ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/348558/Sta-ne-znamo-o-konjima-vranim-ispred-Skupstine Шта не знамо о коњима враним испред Скупштине („Политика“, 4. фебруар 2016)]</ref>
| |||