Википедија

Orsinijev atentat — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
nema izvora/loš srpski/loš prevod sa sh.wiki
.
Ред 1:
{{Multiple image|direction=vertical|align=right|image1=Attempted Assassination of Emperor Napoleon III Romano.jpg|image2=Attentat d'Orsini-01.jpg|width=400|caption2=Dva umetnička prikaza Orsinijevog atentata na cara Napoleona III. Gornji prikaz je platno VittoriVitori Romana iz [[1862.]] godine, a drugi je tada popularna gravura nepoznatog autora.}} ▼
{{prenos|27|5|2021}}<!--nema izvora/loš srpski/loš prevod sa sh.wiki-->{{Без извора}}
 
▲{{Multiple image|direction=vertical|align=right|image1=Attempted Assassination of Emperor Napoleon III Romano.jpg|image2=Attentat d'Orsini-01.jpg|width=400|caption2=Dva umetnička prikaza Orsinijevog atentata na cara Napoleona III. Gornji prikaz je platno Vittori Romana iz [[1862.]] godine, a drugi je tada popularna gravura nepoznatog autora.}}
'''Orsinijev atentat''' ili '''Orsinijeva afera''' je naziv za neuspešni pokušaj [[atentat]]a te diplomatske, političke i pravne posledice istog u sklopu kojega je italijanski republikanac [[FeliceFeliče Orsini]] pokušao ubitida ubije [[Napoleon III|Napoleona III]] i [[Евгенија од Француске|caricu Evgeniju]].<ref>{{cite book |first=Bernard |last=Porter |title=The Refugee Question in Mid-Victorian Politics |year=2008 |page=170 |isbn=9780521088152 |url=https://books.google.com/books?id=SGPdd5fhcQwC&pg=PA170 }}</ref> Neuspeli atentat je izveden [[14. januara]] [[1858.]] ispred zgrade pariškepariske opere, a Orsini je imao podršku italijanskih nacionalista i engleskih radikala.
 
== Pozadina atentata ==
 
Ideološka osnovaosnovu [[atentat]]a treba se tražiti u ''[[Risorgimento|Risorgimentu]]''. Naime, pobornici [[Ujedinjenje Italije|talijanskogitalijanskog ujedinjenja]] smatrali su kako [[Napoleon III]] blokira njihova nastojanja te je tako, u kontekstu njihovih krugova, atentat bio legitimno sredstvo. Uz sve to, Napoleonu su zamerali i to što je odustao od svojih [[karbonari|karbonarskih]] ideala koje je gajio u mladosti. ''Risorgimento'' je naišao na podršku među brojnim intelektualcima, ali i nasilnim ekstremistima.
 
Jedan od vođa italijanskog ujedinjenja, nacionalista [[Đuzepe Macini]] delovao je u [[London]]u, gde je radio na mreži aktivista sklonih ujedinjenju Italije. U [[London]]u su u to vreme živeli i [[Alexandre Auguste Ledru-Rollin|Aleksandar Avgust Ledru-Rolin]], [[Lajos Kossuth|Lajoš Košut]] i [[Alexander Herzen|Aleksandar Hercen]]. Veliki broj stranih revolucionara u Londonu bio je posledica tadašnje britanske politike, koja je smatrala da svakoj političkoj izbeglici treba dati [[azil]], a sve do [[1905.]] službeni London uopšte nije registrovao svoje imigrante. Orsinijeva afera bio je velik test te politike. Napoleon III je već neko vreme sumnjao kako Macini i Ledru-RollinRolin pokušavaju organizovatida organizuju atentat na njega, noali kako je britanski zakon o urotama to delo klasifikovao kao [[prekršaj]], osumnjičeni nisu mogli biti izručeni. Orsinijev pokušaj bio je najrecentnijinajnedavniji pokušaj.
 
FeliceFeliče Orsini je bio popularan predavač u [[Engleska|Engleskoj]] i [[Škotska|Škotskoj]] u to doba, a u zaveri su mu se pridružili [[Giovanni Andrea Pieri|Điovani Andrea Pjetri]] i [[Carlo de Rudio|Karlo de Rudio]], takođe Italijani koji su u engleskoj bili znani kao profesori jezika. Orsini je u Engleskoj, kao plaćeni agent [[Đuzepe Macini|Đuzepea Macinija]], imao celi niz kontakata, no većali je već [[1857.]] bilo znano kakoda se Orsini odvojio od Macinija. U narednom periodu, Orsini od [[William Mattieu Williams|WilliamaVilijama MattieuaMetju WilliamsaVilijamsa]] uči o eksplozivima, a ubrzo u svoju zaveru okuplja nove članove - [[Thomas Allsop|Tomas Olsop]], [[George Jacob Holyoake|Džordž Džejkob Holjoak]], JDž. D. P. HodgeHodž i francuski socijalista [[Simon François Bernard|Sajmon Fransoa Bernard]].
 
AllsopOlsop je od jedne kompanije u [[Birmingen]]u naručio izradu "„[[Orsinijeva bomba|Orsinijevih bombi]]"”, a koje su ubrzo testirane u Engleskoj. AlssopOlsop je takođertakođe pronašao stari britanski pasoš za Orsinija kako bi ovaj mogao otputovatida otputuje u Francusku. Sve je bilo spremno za atentat.
 
== Atentat ==
[[File:Felice Orsini 03.jpg|frame|left|SuvremeniSavremeni prikaz Orsinija pred [[giljotina|giljotinom]].]]
Dana [[14. januara]] [[1858.]], u večernjim satima, car [[Napoleon III]] i [[Евгенија од Француске|caricu Evgeniju]] vozili su se kočijom kroz rue Le Peletier prema zgradi [[Opéra Le Peletier|pariške opere]]. Prije nego su došli do svoje destinacije, kočiju je presrela grupa atentatora koji su bacili tri male bombe na istu. Metalni fragmenti bombe raspršili su se svuda po ulici, a udar od eksplozije je ugasio sve plinske svetiljke u okolini i ulicu bacio u potpuni mrak. Bio je to krajnje nemaran napad koji je za posledicu imao smrt osam osoba i 148 ozleđenih, no meta napada je prošla bez ozleda. Naime, uprkos velikoj šteti na kočiji, car i carica su prošli bez ozleda. ▼
 
▲Dana [[14. januara]] [[1858.]], u večernjim satima, car [[Napoleon III]] i [[Евгенија од Француске|caricucarica Evgeniju]] vozili su se kočijom kroz rue Le PeletierPeletjer prema zgradi [[Opéra Le Peletier|pariškePariske opere]]. PrijePre nego su došli do svoje destinacije, kočiju je presrela grupa atentatora koji su bacili tri male bombe na istu. Metalni fragmenti bombe raspršili su se svuda po ulici, a udar od eksplozije je ugasio sve plinske svetiljke u okolini i ulicu bacio u potpuni mrak. Bio je to krajnje nemaran napad koji je za posledicu imao smrt osam osoba i 148 ozleđenihpovređenih, nodok je meta napada je prošla bez ozledapovreda. Naime, uprkos velikoj šteti na kočiji, car i carica su prošli bez ozleda.
Četvorica atentatora su ubrzo uhapšena, no deo njih je uspeo pobeći iz zemlje. Ubrzo se ispostavilo kako se radi o italijanskim nacionalistima. Orsini i Pieri su izvedeni pred sud gde su osuđeni na smrt. Orsini je za sobom ostavio detaljni testament i dva pisma upućena Napoleonu III, od kojih je jedno pročitano na sudu, a drugo objavljeno nakon Orsinijeve smrti. [[Giljotina|Giljotinirani]] su [[13. marta]] [[1858.]] godine. De Rudio i Antonio Gomez su osuđeni na teški rad u prekookeanskim kolonijama. ▼
 
▲Četvorica atentatora su ubrzo uhapšena, noa deo njih je uspeo pobećida pobegne iz zemlje. Ubrzo se ispostavilo kako se radi o italijanskim nacionalistima. Orsini i PieriPjeri su izvedeni pred sud gde su osuđeni na smrt. Orsini je za sobom ostavio detaljni testament i dva pisma upućena Napoleonu III, od kojih je jedno pročitano na sudu, a drugo objavljeno nakon Orsinijeve smrti. [[Giljotina |Giljotinirani]] su [[13. marta]] [[1858.]] godine. De Rudio i Antonio Gomez su osuđeni na teški rad u prekookeanskim kolonijama.
 
== Posledice ==
 
Orsinijeva afera imala je teške posledice po anglo-francuske odnose i britansku unutrašnju politiku. Vlada [[Henry John Temple, 3.3rd vikontViscount Palmerston|Lorda Palmerstona]] je gotovo odmah pala, a grof [[Alexandre Colonna-Walewski|Aleksandar Kolona-Valevski]] je odmah poslao depešu u [[London]] tražeći da Britanija reformira svoje pravo [[azil]]a. U Engleskoj je vladala bojazan od moguće francuske invazije tako da su tokom narednih godina obrambene mere bile pooštrene. S druge strane, Napoleon III se nedugo nakon ovog pokušaja sastao s [[CamilloКамило BensoБенсо diди CavourКавур|CavouromKavurom]] i dogovorio formalnu francusku podršku [[Ujedinjenje Italije|talijanskomitalijanskom ujedinjenju]], nešto o čemu su se tajno dogovorili još na [[PariškiPariski kongres (1856)|PariškomPariskom kongresu]] [[1856.]] godine. SuvremeniSavremeni komentatori, upravo zbog ovog, smatraju kako je Orsinijev atentat iz političkog aspekta bio uspešan. U avgustu [[1858.]], [[Viktorija|kraljica VictoriaViktorija]] i [[AlbertАлберт vonод SachsenСакс-CoburgКобург undи GothaГота|princ Albert]] posetili su cara i caricu u [[Cherbourg-OctevilleШербур Октевил|CherbourguŠerburu]], što se smatralo formalnim činom pomirenja.
 
U Britaniji je došlo do cele serije suđenja, koja je započeo smenjeni Lord Palmerston, a nastavio ih njegov naslednik, [[Edward Smith-Stanley, 14. earl od Derbyja|Lord DerbyDerbi]]. Stvorena je [[Frankofobija|frankofobna]] atmosfera, a tadašnji francuski ambasador u [[London]]u je smenjen zbog vođenja preagresivne diplomacije. Među osobama koje su završile pred sudom bili su [[Simon François Bernard|Sajmon Fransoa Bernard]], kojega je porota oslobodila uprkos sučevojsudijine preporucipreporuke da gabude osudiosuđen, EdwardEdvard TrueloveTrulav, izdavač koji je objavio pamflet [[William Edwin Adams|WilliamaVilijama EdwianEdvijan Adamsa]] u kojem ovaj brani Orsinija, a koji je optužen za [[Difamacija|kriminalno blaćenje]] te [[Walter Savage Landor|Volter Savidž Landor]]. Među osumnjičenima za sudelovanjeučestvovanje u zaveri bio je i Orsinijev prijatelj [[Charles Augustus Howell|Čarls Avgust Hovel]], koji je nešto preranije napustio zemlju. ▼
 
Orsinijev atentat bio je inspiracija za kasnije slične pokušaje. Godine [[1861.]], [[Oskar Becker|Osakr Beker]] je rekao kako ga je upravo Orsini inspirirao da pokuša ubitida ubije pruskog kralja [[WilhelmВилхелм I od NjemačkeНемачки|WilhelmaVilhelma I]], a isto je rekao i [[Ferdinand Cohen-Blind|Ferdinand Kohen-Blajnd]], koji je [[1866.]] pokušao ubitida ubije [[Otto von Bismarck|OttaOta vonfon BismarckaBizmarka]].▼
 
== Reference ==
▲U Britaniji je došlo do cele serije suđenja, koja je započeo smenjeni Lord Palmerston, a nastavio ih njegov naslednik, [[Edward Smith-Stanley, 14. earl od Derbyja|Lord Derby]]. Stvorena je [[Frankofobija|frankofobna]] atmosfera, a tadašnji francuski ambasador u [[London]]u je smenjen zbog vođenja preagresivne diplomacije. Među osobama koje su završile pred sudom bili su [[Simon François Bernard]], kojega je porota oslobodila uprkos sučevoj preporuci da ga osudi, Edward Truelove, izdavač koji je objavio pamflet [[William Edwin Adams|Williama Edwian Adamsa]] u kojem ovaj brani Orsinija, a koji je optužen za [[Difamacija|kriminalno blaćenje]] te [[Walter Savage Landor]]. Među osumnjičenima za sudelovanje u zaveri bio je i Orsinijev prijatelj [[Charles Augustus Howell]], koji je nešto pre napustio zemlju.
{{reflist|}}
 
== Literatura ==
▲Orsinijev atentat bio je inspiracija za kasnije slične pokušaje. Godine [[1861.]], [[Oskar Becker]] je rekao kako ga je upravo Orsini inspirirao da pokuša ubiti pruskog kralja [[Wilhelm I od Njemačke|Wilhelma I]], a isto je rekao i [[Ferdinand Cohen-Blind]], koji je [[1866.]] pokušao ubiti [[Otto von Bismarck|Otta von Bismarcka]].
{{refbegin|}}
* {{cite book |first=Arnold |last=Blumberg |year=1990 |title=A Carefully Planned Accident: the Italian war of 1859 |isbn=9780945636076 |url=https://books.google.com/books?id=zbFp0cOHECEC }}
{{refend}}
 
[[Kategorija:Drugo Francusko Carstvo]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Orsinijev_atentat”