Интелигенција — разлика између измена

'''<span lang="sr-el" dir="ltr">Интелигенција</span>''' или '''интелект''' (лат. ''intellectus'') јесте ментална особина која се састоји од више способности: учење из искуства, адаптирање на нове ситуације, схватање и разумијевање нових ситуација и коришћења стеченог знања у интеракцији са окружењем.<ref>{{Cite book|last=Goldstein|first=Sam|last2=Princiotta|first2=Dana|last3=Naglieri|first3=Jack A., Eds.|title=Handbook of Intelligence: Evolutionary Theory, Historical Perspective, and Current Concepts|year=2015|publisher=Springer|location=New York, Heidelberg, Dordrecht, London|isbn=978-1-4939-1561-3|pages=3}}</ref>

<span lang="sr-el" dir="ltr">Различити истраживачи су наглашавали различите аспекте интелигенције у њиховим дефиницијама.<ref name="LeggHutter2007">{{Cite book|last=Legg|first=SM.|last2=Hutter|first=M.| title = A Collection of Definitions of Intelligence | booktitle = Advances in Artificial General Intelligence: Concepts, Architectures and Algorithms | volume = 157 |pages=17-24 | url = http://dl.acm.org/citation.cfm?id=1565458 |isbn=9781586037581 |year=2007 }}</ref> На симпозијуму америчких психолога [[1921]]. године, Луис M. Терман и Едвард Л. Торндик су поставили различите дефиниције за интелигенцију. По Терману најзначајнији вид интелигенције је способност за апстрактно размишљање, док је Торндик истицао способност за учење и способност за давање адекватних одговора на различита питања, као најзначајније видове интелигенције. У скорије вријеме већина психолога се слаже да је способност адаптације у окружење кључна тачка за разумијевање и давање одговора на питање као што је: Шта се подразумијева под интелигенцијом? Адаптација се може дешавати у различитим облицима: студент учи у школи градиво који мора да научи да би прошао разред или годину; доктор лијечи пацијента са њему непознатим симптомима и учи нове ствари о обољењу које није довољно, или није уопште дотада познавао; или, вајар прерађује скулптуру с циљем успјешнијег представљања замишљене идеје. Већим дијелом, адаптација укључује промјене у самом себи с циљем уклапања у окружење, али такође може да значи капацитет за промјену окружења, па и проналажење новог окружења, у које ће се индивидуа боље уклопити.</span>

<span lang="sr-el" dir="ltr">Успјешна адаптација се базира на [[спознаја|когнитивним]] процесима, као што су: [[опажање|перцепција]], [[учење]], [[памћење]], [[расуђивање]] и рјешавање проблема.<ref name="Gottfredson1997">{{Cite journal|last=Gottfredson |first=Linda S. |year=1997 |authorlink=Linda Gottfredson |title=Mainstream Science on Intelligence (editorial) |journal=Intelligence |issn=0160-2896 |volume=24 |pages=13-23 |url=http://www.udel.edu/educ/gottfredson/reprints/1997mainstream.pdf |ref=harv |doi=10.1016/s0160-2896(97)90011-8 |url-status=live |archiveurl=https://web.archive.org/web/20141222052006/http://www.udel.edu/educ/gottfredson/reprints/1997mainstream.pdf |archivedate=22. 12. 2014 |df=dmy-all }}</ref></span>