4. век п. н. е. — разлика између измена

8.946 бајтова додато ,  пре 1 године
tekst koji je trazen nije bio dobar i veoma kratak
м (Бот: козметичке измене)
(tekst koji je trazen nije bio dobar i veoma kratak)
{{век|-4}}
 
'''"4. век пне.''' је почео [[1. јануар]]а [[400. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[301. пне.]]" NE SERI STVARNO? Evo vam ljudi sta se trazili .Ne znam ko je pisao ovu prvu recenicu ali kad sam ja naso ovo iznevirao sam se.
 
 
'''[[Антика|Античка]] Грчка''' (често називана и као '''стара''' или '''древна Грчка''') је термин који се у широком контексту употребљава да би описао [[Цивилизација|цивилизацију]] која се развила над [[Племе|племенима]] који су говорили [[Грчки језик|грчким језиком]] током [[Стари век|старог века]]. Специфичније, термин Античка Грчка се односи на цивилизацију која је почела да се уздиже током [[8. век п. н. е.|8. века п. н. е.]] и периодом који је уследио након пропасти [[Микенска Грчка|Микенске цивилизације]], и која се развила на подручју [[Континент|континенталне]] [[Грчка|Грчке]], [[Мала Азија|Мале Азије]], [[Средоземно море|Медитерана]] и [[Обала|обалама]] [[Црно море|Црног мора]] све до [[146. п. н. е.]] када је Грчка освојена од стране [[Римска република|Римске републике]]. Цивилизација Старих Грка се развила широм подручја [[Исток|источног]] Медитерана и данас се сматра углавном као најважнија цивилизација старог века. Историја Античке Грчке, хронолошки се дели на четири главна дела. Први је [[Архајски период (Грчка)|архајска ера]] која је трајала отприлике од средине 8. века п. н. е. све до [[5. век п. н. е.|5. века п. н. е.]] Други је [[класична ера]], која је трајала од почетка 5. века п. н. е. и као традиционални датум завршавања тог периода се сматра смрт [[Александар Велики|Александра Великог]], [[323. п. н. е.]] Трећи је [[хеленистичка ера]] која је трајала од смрти Александра Македонског до освајања Грчке од стране [[Антички Рим|Рима]] 146. п. н. е. И четврти [[Римска Грчка|период]] је онај који се углавном употребљава између Римског освајања Грчке и пропасти [[Римско царство|Римског царства]].
 
Након пропасти Микенске цивилизације у [[12. век п. н. е.|12]]. и [[11. век п. н. е.|11. веку п. н. е.]] у Грчкој је уследио период познат као [[Мрачни век (Античка Грчка)|Мрачни век]]. Тај назив је коришћен из разлога зашто [[Историја|историјски]] и [[Археологија|археолошки]] подаци о том периоду су веома оскудни. Током почетка Мрачног века на простору континенталне Грчке уследила је велика миграција хеленских племена. Главна четири хеленска племена из тог доба су била [[Дорци]], [[Еолци]], [[Јонци]] и [[Ахајци (племе)|Ахајци]]. После пропасти микенских центара уследила је велика сеоба грчког племена Дораца на југу Грчке што је изазвало велике пометње у становништву Грчке. Током [[10. век п. н. е.|10]]. и [[9. век п. н. е.|9. века п. н. е.]] уследила је прва велика колонизација Хелена. Тада су хеленска племена Еолаца, Јоњана и Дораца населила западне обале Мале Азије. Крајем Мрачног века, током 8. века п. н. е. уследило је формирање институције [[Полис|града-државе]] на хеленским просторима што ће обележити потоњи ток хеленске историје. Крајем 8. и током 7. века п. н. е. уследила је друга хеленска колонизација. У то доба Хелени су колонизовали подручја широм Медитерана и поготову [[Италија|јужну Италију]] и [[Сицилија|Сицилију]], која ће остати позната као [[Велика Грчка]]. Након неуспешног покушаја [[Ахеменидско краљевство|Персије]] да покори Грчку, почетком 5. века п. н. е. Хеленска цивилизација ће доживети свој врхунац средином 5. века п. н. е. То ће се нарочито изјаснити у [[Античка Атина|Атини]], која ће постати културни центар хеленског света. Нарастајуће супарништво измећу Атине и [[Античка Спарта|Спарте]] довешће до [[Пелопонески рат|Пелопонеског рата]] који ће поделити и ослабити хеленски свет. Током [[4. век п. н. е.|4. века п. н. е.]] грчки градови-државе пашће под утицај [[Античка Македонија|Македоније]] која ће покорити Персијско царство. Освајање Персијког царства омогућиће проширивање хеленске културе до [[Индијски потконтинент|Индије]]. Након македонског освајања Персије, на простору [[Блиски исток|Блиског истока]] и [[Северна Африка|северне Африке]] процветаће [[Хеленистичка ера|хеленистичка]] култура која ће бити доминантна следећих векова. Након римског освајања грчке доћи ће до уског повезивања грчке и римске културе која ће остати позната као [[Грчко-римска цивилизација|грчко-римска]].
 
Данас Античка Грчка се сматра колевком [[Zapadna civilizacija|Западне цивилизације]] и цивилизацијом са према већини процена најзначанијим доприносом у историји човечанства. Грчка цивилизација је дала одсудан допринос модерном свету у готово свим аспектима живота. Стари Грци се сматрају заслужним за открића у пољима [[Филозофија|филозофије]], [[Књижевност|литературе]], [[Математика|математике]], [[Физика|физике]], [[Биологија|биологије]], [[Астрономија|астрономије]], [[Архитектура|архитектуре]], [[Историја|историје]] као и за испостављање основних норми модерног друштва. Додатно Стари Грци су били заслужни за испостављање [[Демократија|демократије]] и слободе говора. Утицај хеленске цивилизације је имао нарочит утицај у доба [[Ренесанса|Ренесансе]] и [[Просветитељство|Просветитељства]]. У модерно доба утицај хеленске цивилизације се изражава нарочито кроз културну струју [[Неокласицизам|Неокласицизма]] током [[18. век|18]]. и [[19. век|19. века]], а науке које се баве изучавањем Античке Грчке се зову [[Класичне науке]].
 
== Култура ==
Анониман корисник