Звездани систем — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta8) |
. |
||
Ред 1:
{{short description|Мали број звезда које се окрећу једна око друге}}
{| class="infobox" style="width: 300px"
|
{| cellpadding="0" cellspacing="2" style="background: white; white-space: nowrap;"
| colspan="2" |[[File:Algol_triple_star_system_imaged_with_the_CHARA_interferometer.jpg|300x300px]]
|-
|[[File:Algol_AB_movie_imaged_with_the_CHARA_interferometer_-_labeled.gif|132x132px]] [[File:HD188753_orbit.jpg|165x165px]]
|}
|-
|
* Врх: Алголов [[Алгол (звезда)|систем с три звезде]] у [[Инфрацрвено зрачење|инфрацрвеном спектру]].
* Доле лево: Алгол Б редовно помрачује сајнијег Алгола А свака 2,87 дана.
* Доле десно: Уметников дојам о орбити ХД 188753, троструког звезданог система.
|}
[[Датотека:Sirius_A_and_B_Hubble_photo.jpg|десно|мини|250px|[[Сиријус|Сиријус A]] (у средини), са својим пратитељем Сиријусом Б.]]
'''Звездани систем''' или '''стеларни систем''' је мали број звезда које орбитирају једна око друге, и које су везане гравитационом силом.<ref>"Star system" in ''Modern Dictionary of Astronomy and Space Technology''. A.S. Bhatia, ed. New Delhi: Deep & Deep Publications, 2005. {{ISBN|81-7629-741-0}}</ref> Велики број звезда које су везане гравитационо могу бити [[расејано звездано јато|отворена звездана јата]], [[збијено звездано јато|затворена звездана јата]] или [[галаксија|галаксије]]. Строго гледано, и ови набројани објекти су такође звездани системи. Међутим, кад кажемо звездани систем, мислимо првенствено на систем звезда које су чланови и већих скупова звезда, али и унутар њих су чланови другог мањег система звезда. Израз ''звездани систем'' се понекад користи и за систем који чине звезда заједно са својим [[планетарни систем|планетарним системом]]<ref>[http://outreach.jach.hawaii.edu/pressroom/1998_epseri/ Astronomers discover a nearby star system just like our own Solar System] {{Wayback|url=http://outreach.jach.hawaii.edu/pressroom/1998_epseri/ |date=20110508023508 }} - Joint Astronomy Centre, изјава за штампу, 8 јул, 1998., приступљено страници 2. јануара 2009. године</ref>. Звездани системи се деле на двојне звезде и вишеструке звезде. [[Dvojne i višestruke zvezde|Двојне звезде]] су звездани системи од два члана. Неке двојне звезде су биле познате још у античка времена, као што су [[Zeta Ursae Majoris|Мизар]] и [[Алкор]] у сазвезђу [[Велики медвед (сазвежђе)|Великог медведа]]. [[Dvojne i višestruke zvezde|Вишеструке звезде]] или системи су системи звезда сачињени од више од два члана. Познати су системи од чак шест чланова. Нпр., звезда [[Кастор и Полидеук|Кастор]] у сазвежђу Близанаца је шестострука звезда. Други познати вишеструки системи су: звезда [[Северњача]] која је трострука звезда. [[Алфа Кентаури]] која је систем састављен од три звезде, од којих је [[Проксима Кентаури]] најближа звезда Сунцу.
{{rut}}
Звездани систем две звезде познат је као ''[[Двојна звезда|бинарна звезда]]'', ''бинарни систем звезда'' или ''физичка двострука звезда''. Ако нема утицаја [[Плимна сила|плимне силе]], поремећаја од других сила и нема преноса масе с једне звезде на другу, такав систем је стабилан, а обе звезде имају елиптичну орбиту око барицентра система у недоглед. ''(Погледајте [[Проблем два тела]])''. Примери бинарних система су [[Сириус]], Прокион и Цyгнус X-1, од којих се последњи веројатно састоји од звезде и [[Црна рупа|црне рупе]].
''Вишеструки звездани систем'' састоји се од три или више [[звезда]] које се појављују са [[Земља|Земље]] да би биле близу једна другој на небу. To može biti posljedica toga da su zvijezde fizički bliske i [[Gravitacija|gravitacijski]] povezane jedna s drugom; u tom slučaju to je ''fizička'' višestruka zvijezda, ili je ta blizina možda samo prividna, u kojem slučaju je to ''optička'' višestruka zvijezda (što znači da zvijezde su prividno bliske jedna drugoj kada se gledaju sa Zemlje, jer obje izgledaju kao da zauzimaju istu točku na nebu, ali u stvarnosti je jedna zvijezda možda mnogo udaljenija od Zemlje, nego druga, što nije lako vidljivo).<ref>p. 16, ''Understanding Variable Stars'', John R. Percy, Cambridge: Cambridge University Press, 2007, {{ISBN|0-521-23253-8}}.</ref><ref>[http://www.rssd.esa.int/index.php?project=HIPPARCOS&page=Double_stars Hipparcos: Double and Multiple Stars], web page, accessed 31 October 2007.</ref><ref name="toko">[[bibcode:1997A&AS..124...75T|MSC – a catalogue of physical multiple stars]], A. A. Tokovinin, ''Astronomy and Astrophysics Supplement Series'' '''124''' (July 1997), pp. 75–84.</ref><ref>[http://messier.seds.org/bina.html Binary and Multiple Stars], web page, accessed 26 May 2007.</ref>
Većina система s više zvezda su ''trostruke zvezde''. Manje je verojatno da će se pojaviti sustavi s četiri ili više komponenti.<ref name="toko"/> Višestruki zvjezdani sustavi se zovu ''trostruki'' ako sadrže tri zvijezde; ''četverostruki'' ili ''kvartarni'' ako sadrže četiri zvijezde; ''peterostruki'' s pet zvijezda; ''šesterostruki'' sa šest zvijezda; ''sedmerostruki'' sa sedam zvijezda. Ovi su sustavi manji od [[Otvoreni skup (astronomija)|otvorenih skupova]], koji imaju složeniju dinamiku i obično imaju od 100 do 1.000 zvijezda.<ref name="Galactic Dynamics 1987">p. 24, ''Galactic Dynamics'', James Binney and Scott Tremaine, Princeton University Press, 1987, {{ISBN|0-691-08445-9}}.</ref> Većina poznatih zvjezdanih sustava su trostruka; za veće množine broj poznatih sustava s zadanom mnoštvom eksponencijalno opada s mnoštvom.<ref name="tok1">[http://www.aip.de/IAU200/proc/tokovinin.ps.gz Statistics of multiple stars: some clues to formation mechanisms], A. Tokovinin, in the proceedings of IAU Symposium 200, The Formation of Binary Stars, Potsdam, Germany, 10–15 April 2000. Bibcode [[bibcode:2001IAUS..200...84T|2001IAUS..200...84T]].</ref> Na primjer, u reviziji 1999. godine Tokovininovog kataloga fizičkih višestrukih zvijezda, 551 od 728 opisanih sustava trostruko je. Međutim, zbog efekata odabira, znanje ove statistike vrlo je nepotpuno.<ref>[[bibcode:2004RMxAC..21....7T|Statistics of multiple stars]], A. Tokovinin, in The Environment and Evolution of Double and Multiple Stars, Proceedings of IAU Colloquium 191, held 3–7 February 2002 in Merida, Yucatan, Mexico, edited by Christine Allen and Colin Scarfe, ''Revista Mexicana de Astronomía y Astrofísica (Serie de Conferencias)'' '''21''' (August 2004), pp. 7–14, section 2</ref>
Системи s više zvijezda mogu se podijeliti u dvije glavne dinamičke klase: hijerarhijski sustavi koji su stabilni i sastoje se od ugniježđenih orbita koje ne djeluju mnogo i tako se svaka razina hijerarhije može tretirati kao ''[[Problem dvaju tijela|problem]]'' s ''[[Problem dvaju tijela|dva tijela]]'' ili kao trapezija koja imaju nestabilne orbite koje snažno djeluju i modeliraju se kao ''problem n-tijela'', iskazujući [[Teorija kaosa|kaotično]] ponašanje.<ref>Multiple Stellar Systems: Types and Stability, Peter J. T. Leonard, in ''Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics'', P. Murdin, ed., online edition at the [https://archive.is/20120709020850/http://eaa.iop.org/ Institute of Physics], orig. ed. published by Nature Publishing Group, 2001.</ref> Mogu imati 2, 3 ili 4 zvijezde.
== Примери ==
{{colbegin|colwidth=50em}}
=== Бинарни ===
* [[Сириус]], [[Двојна звезда|бинарни систем звезда]] који се састоји од [[Главни низ|главног низа]] звезде типа А и [[Бели патуљак|белог патуљка]]
* [[Прокион]], који је сличан Сиријусу
* [[Мира Цети|Мира]], варијабла коју чине црвени див и [[бели патуљак]]
* Delta Cephei, cefidska varijabla
* [[Epsilon Aurigae]]
* [[Spika]]
=== Trinarni (trostruki) ===
* [[Alpha Centauri|Alfa Centauri]] je trostruka zvijezda koju čine glavni binarni par žuta patuljka ( [[Alpha Centauri|Alfa Centauri A]] i [[Alpha Centauri|Alfa Centauri B]] ) i vanjski [[crveni patuljak]], [[Proksima Centaura]]. Zajedno, A i B tvore fizičku [[Dvojna zvijezda|binarnu zvijezdu]], označenu kao Alfa Centauri AB, α Cen AB ili RHD 1 AB, gdje AB označava da je to [[Dvojna zvijezda|binarni sustav]].<ref name="wds2006">
{{Citiranje časopisa|author=Mason|first=Brian D.|title=The 2001 US Naval Observatory Double Star CD-ROM. I. The Washington Double Star Catalog|date=December 2001|journal=The Astronomical Journal|volume=122|issue=6|pages=3466–3471}}</ref> Umjereno ekscentrična [[Planetarna putanja|orbita]] binarnih komponenti može učiniti da komponente budu blizu 11 [[Astronomska jedinica|AU]] ili čak 36 AU. Proksima Centaura, također (iako rjeđe) koja se naziva Alfa Centauri C, mnogo je udaljenija (između 4300 i 13.000 AU) od α Cen AB, a orbitira središnjim parom u razdoblju od 547.000 (+ 66.000 / -40.000) godina.<ref>https://www.aanda.org/articles/aa/pdf/2017/02/aa29930-16.pdf</ref>
* [[Sjevernjača]] ili Alpha Ursae Minoris (α UMi), sjeverna zvijezda, trostruki je zvjezdani sustav u kojem je bliža zvijezda krajnje blizu glavne zvijezde - toliko blizu da je bila poznata samo iz njezinog gravitacijskog tegljača na Polarisu A (α UMi A) sve dok je 2006. nije slikao [[svemirski teleskop Hubble]].
* [[Gliese 667]] je trostruki zvjezdani sustav s dvije zvijezde glavne vrste K i [[Crveni patuljak|crvenim patuljkom]]. Potencijalno naseljiva "super-Zemlja" [[Gliese 667|Gliese 667Cc]] orbitira oko crvenog patuljka.
* HD 188753 je trostruki zvjezdani sustav koji se nalazi oko 149 [[Svjetlosna godina|svjetlosnih godina]] udaljen od [[Zemlja|Zemlje]] u [[Zviježđe|zviježđu]] [[Labud (zviježđe)|Labud]]. Sustav je sastavljen od HD 188753A, žutog patuljka ; HD 188753B, narančasti patuljak ; i HD 188753C, [[crveni patuljak]]. B i C se vrte u orbiti svakih 156 dana, a kao grupa vrše se u orbitu A svakih 25,7 godina.<ref>[http://www.Tripsn.com Does triple star orbit directly affect orbit time], Jeremy Hien, Jon Shewarts, ''Astronomical News'' '''132''', No. 6 (November 2011)</ref>
*[[Fomalhaut]] (α PsA, α Piscis Austrini) trostruki je zvjezdani sustav u [[Zviježđe|zviježđu]] [[Južna riba|Piscis Austrinus]]. Otkriveno je da je trostruki sustav 2013. godine kada je otkriveno da te tri zvijezde dijele pravilno kretanje kroz [[svemir]].
*[[HD 181068]] je jedinstveni trostruki sustav, koji se sastoji od [[Crveni div|crvenog diva]] i dvije zvijezde glavnog slijeda. Orbite zvijezda usmjerene su na takav način da sve tri zvijezde zaklanjaju jedna drugu.
=== Квартарни (четвороструки) ===
[[Datoteka:HD_98800.jpg|мини|250px|ХД 98800 је четвероструки звездани систем.]]
* [[Kapela (zvezda)|Kapela]], par divovskih zvijezda kojima orbitira [[crveni patuljak]], udaljen oko 42 svjetlosne godine od Sunčevog sustava. Ima apsolutnu magnitudu od oko -0,47, što Kapelu čini jednom od najsjajnijih zvijezda na noćnom nebu.
* 4 Centauri
* [[Mizar]] se često kaže da je bila prva [[Dvojna zvijezda|binarna zvijezda]] otkrivena kada ju je 1650. promatrao Giovanni Battista Riccioli <ref>''The Binary Stars'', R. G. Aitken, New York: Semi-Centennial Publications of the University of California, 1918.</ref><ref>[http://leo.astronomy.cz/mizar/riccioli.htm Vol. 1, part 1, p. 422, ''Almagestum Novum''], Giovanni Battista Riccioli, Bononiae: Ex typographia haeredis Victorij Benatij, 1651.</ref> ali to su vjerojatno primijetili i ranije Benedetto Castelli i [[Galileo Galilei|Galileo]]. Kasnije, [[spektroskopija]] njegovih komponenata Mizar A i B otkrila je da su obje same binarne zvijezde.<ref name="mizar">[http://leo.astronomy.cz/mizar/article.htm A New View of Mizar], Leos Ondra, accessed on line 26 May 2007.</ref><ref>{{Citiranje časopisa|title=Mizar {{!}} Hrvatska enciklopedija|url=http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=41286|accessdate=2020-01-13}}</ref>
* HD 98800
* Sustav [[Kepler-64]] ima planet PH1 (otkrio ga je 2012. grupa Planet Hunters, dio Zooniversea ) koji kruži oko dvije zvijezde, što ga čini prvim poznatim planetom koji se nalazio u četverostrukom zvjezdanom sustavu.<ref name="PlanetHunters">[http://blog.planethunters.org/2012/10/15/ph1-a-planet-in-a-four-star-system/ Planet Hunters]</ref>
* KOI-2626 je prvi četvorostruki zvjezdani sustav s planetom veličine Zemlje.<ref>http://nexsci.caltech.edu/conferences/KeplerII/abstracts_posters/Ciardi.pdf</ref>
*[[Xi Tauri]] (Ta Tau, ξ Tauri), smješten udaljen oko 222 [[Svjetlosna godina|svjetlosne godine]], [[Spektroskopija|spektroskopska]] je četverostruka zvijezda koja se sastoji od tri plavo-bijele [[Glavni niz|zvijezde glavnog]] [[Spektralni razred|tipa]] B, zajedno sa zvijezdom [[Spektralni razred|F-tipa]]. Dvije [[Zvijezda|zvijezde]] su u bliskoj [[Planetarna putanja|orbiti]] i okreću se jedna oko druge jednom u 7,15 dana. Oni zauzvrat orbitiraju trećom zvijezdom jednom svakih 145 dana. Četvrta zvijezda orbitira oko tri druge zvijezde otprilike svakih pedeset godina.<ref name="Nemravová2013">{{Citiranje časopisa|author=Nemravová|first=J. A.|title=An Unusual Quadruple System ξ Tauri|url=http://articles.adsabs.harvard.edu/full/2013CEAB...37..207N|year=2013|journal=Central European Astrophysical Bulletin|volume=37|issue=1|pages=207–216}}</ref>
=== Petostruki ===
*[[Delta Orionis]]
*[[HD 155448]] <ref>{{Citiranje časopisa |author=Schütz, O. |author2= Meeus, G. |author3= Carmona, A. |author4= Juhász, A. |author5= Sterzik, M. F.|title=The young B-star quintuple system HD 155448|year=2011|journal=Astronomy and Astrophysics|volume=533}}</ref>
*[[KIC 4150611]] <ref>{{Citiranje časopisa|author=Gregg, T. A.|title=A Syzygy of KIC 4150611|date=2013|journal=American Astronomical Society}}</ref>
* 1SWASP J093010.78 + 533859.5 <ref>{{Citiranje časopisa|author=Lohr, M. E.|title=The doubly eclipsing quintuple low-mass star system 1SWASP J093010.78+533859.5|date=2015|journal=Astronomy & Astrophysics|volume=578}}</ref>
=== Šestostruki ===
*[[Beta Tukana|Beta Tucanae]] <ref>http://www.ctio.noao.edu/~atokovin/stars/index.php?ids=00316-6258</ref>
*[[Kastor]] <ref name="castor">[[bibcode:2003A&A...402..719S|Castor A and Castor B resolved in a simultaneous Chandra and XMM-Newton observation]], B. Stelzer and V. Burwitz, ''Astronomy and Astrophysics'' '''402''' (May 2003), pp. 719–728.</ref>
*[[HD 139691]] <ref name="ads9731">[[bibcode:1998AstL...24..795T|ADS 9731: A new sextuple system]], A. A. Tokovinin, N. I. Shatskii, and A. K. Magnitskii, ''Astronomy Letters'', '''24''', No. 6 (November 1998), pp. 795–801.</ref>
* Ako se [[Alkor]] smatra dijelom [[Mizar]]ovog sustava, sustav se može smatrati šesterostrukim.
=== Sedmostruki ===
*[[Nu Scorpii]]
*[[AR Cassiopeiae]]
{{colend}}
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
{{refbegin|}}
* {{cite book |title=The Binary Stars |last=Aitken |first=R. G. |author-link=Robert Grant Aitken |location=New York |publisher=Dover |year=1964 |page=1}}</ref><ref name=heintz17>{{cite book |last=Heintz |first=W. D. |year=1978 |page=[https://archive.org/details/DoubleStars/page/17 17] |title=Double Stars |url=https://archive.org/details/DoubleStars/page/17 |publisher=[[D. Reidel]] |location=[[Dordrecht]] |isbn=90-277-0885-1 }}
* {{cite journal|bibcode=2010ApJ...709..733Z|arxiv=0912.1597|title=Parallactic Motion for Companion Discovery: An M-Dwarf Orbiting Alcor|journal=The Astrophysical Journal|volume=709|issue=2|pages=733–740|last1=Zimmerman|first1=Neil|last2=Oppenheimer|first2=Ben R|last3=Hinkley|first3=Sasha|last4=Brenner|first4=Douglas|last5=Parry|first5=Ian R|last6=Sivaramakrishnan|first6=Anand|last7=Hillenbrand|first7=Lynne|last8=Beichman|first8=Charles|last9=Crepp|first9=Justin R|last10=Vasisht|first10=Gautam|last11=Roberts|first11=Lewis C|last12=Burruss|first12=Rick|last13=King|first13=David L|last14=Soummer|first14=Rémi|last15=Dekany|first15=Richard|last16=Shao|first16=Michael|last17=Bouchez|first17=Antonin|last18=Roberts|first18=Jennifer E|last19=Hunt|first19=Stephanie|year=2010|doi=10.1088/0004-637X/709/2/733|s2cid=6052794}}
{{refend}}
== Спољашње везе ==
{{Commons category|Multiple star systems}}
* {{APOD |date=11 September 2002 |title=Triple star system}}
* {{APOD |date=23 March 2003 |title=Alpha Centauri system}}
* [http://apod.oa.uj.edu.pl/apod/ap020425.html Alpha Centauri, APOD, 2002 April 25]
* [http://www.triplestarnews.com General news on triple star systems, TSN, 2008 April 22] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20190403194118/http://www.triplestarnews.com/ |date=3 April 2019 }}
* [http://ad.usno.navy.mil/wds/dsl.html The Double Star Library] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081215092336/http://ad.usno.navy.mil/wds/dsl.html |date=15 December 2008 }} is located at the U.S. Naval Observatory
* [http://www.space.com/searchforlife/090319-seti-planet-nomenclature.html Naming New Extrasolar Planets ]
* {{APOD |date=11 September 2002 |title=Triple star system}}
* {{APOD |date=23 March 2003 |title=Alpha Centauri system}}
* [http://apod.oa.uj.edu.pl/apod/ap020425.html Alpha Centauri, APOD, 2002 April 25]
{{Authority control}}
[[Категорија:Свемир]]
| |||