|
'''Звездани систем''' или '''стеларни систем''' је мали број звезда које орбитирају једна око друге, и које су везане гравитационом силом.<ref>"Star system" in ''Modern Dictionary of Astronomy and Space Technology''. A.S. Bhatia, ed. New Delhi: Deep & Deep Publications, 2005. {{ISBN|81-7629-741-0}}</ref> Велики број звезда које су везане гравитационо могу бити [[расејано звездано јато|отворена звездана јата]], [[збијено звездано јато|затворена звездана јата]] или [[галаксија|галаксије]]. Строго гледано, и ови набројани објекти су такође звездани системи. Међутим, кад кажемо звездани систем, мислимо првенствено на систем звезда које су чланови и већих скупова звезда, али и унутар њих су чланови другог мањег система звезда. Израз ''звездани систем'' се понекад користи и за систем који чине звезда заједно са својим [[планетарни систем|планетарним системом]]<ref>[http://outreach.jach.hawaii.edu/pressroom/1998_epseri/ Astronomers discover a nearby star system just like our own Solar System] {{Wayback|url=http://outreach.jach.hawaii.edu/pressroom/1998_epseri/ |date=20110508023508 }} - Joint Astronomy Centre, изјава за штампу, 8 јул, 1998., приступљено страници 2. јануара 2009. године</ref>. Звездани системи се деле на двојне звезде и вишеструке звезде. [[Dvojne i višestruke zvezde|Двојне звезде]] су звездани системи од два члана. Неке двојне звезде су биле познате још у античка времена, као што су [[Zeta Ursae Majoris|Мизар]] и [[Алкор]] у сазвезђу [[Велики медвед (сазвежђе)|Великог медведа]]. [[Dvojne i višestruke zvezde|Вишеструке звезде]] или системи су системи звезда сачињени од више од два члана. Познати су системи од чак шест чланова. Нпр., звезда [[Кастор и Полидеук|Кастор]] у сазвежђу Близанаца је шестострука звезда. Други познати вишеструки системи су: звезда [[Северњача]] која је трострука звезда. [[Алфа Кентаури]] која је систем састављен од три звезде, од којих је [[Проксима Кентаури]] најближа звезда Сунцу.
{{rut}}
Звездани систем две звезде познат је као ''[[Двојна звезда|бинарна звезда]]'', ''бинарни систем звезда'' или ''физичка двострука звезда''. Ако нема утицаја [[Плимна сила|плимне силе]], поремећаја од других сила и нема преноса масе с једне звезде на другу, такав систем је стабилан, а обе звезде имају елиптичну орбиту око барицентра система у недоглед. ''(Погледајте [[Проблем два тела]])''. Примери бинарних система су [[Сириус]], Прокион и Цyгнус X-1, од којих се последњи веројатно састоји од звезде и [[Црна рупа|црне рупе]].
''Вишеструки звездани систем'' састоји се од три или више [[звезда]] које се појављују са [[Земља|Земље]] да би биле близу једна другој на небу. ToТо možeможе bitiбити posljedicaпоследица togaтога daда suсу zvijezdeзвезде fizičkiфизички bliskeблиске iи [[GravitacijaГравитација|gravitacijskiгравитацијски]] povezaneповезане jednaједна sс drugomдругом; uу tomтом slučajuслучају toто jeје ''fizičkaфизичка'' višestrukaвишеструка zvijezdaзвезда, iliили jeје taта blizinaблизина moždaможда samoсамо prividnaпривидна, uу kojemкојем slučajuслучају jeје toто ''optičkaоптичка'' višestrukaвишеструка zvijezdaзвезда (štoшто značiзначи daда zvijezdeсу suзвезде prividnoпривидно bliskeблиске jednaједна drugojдругој kadaкада seсе gledajuгледају saса ZemljeЗемље, jerјер objeобе izgledajuизгледају kaoкао daда zauzimajuзаузимају istuисту točkuтачку naна nebuнебу, aliали uу stvarnostiстварности jeје jednaједна zvijezdaзвезда moždaможда mnogoмного udaljenijaудаљенија odод ZemljeЗемље, negoнего drugaдруга, štoшто nijeније lakoлако vidljivoвидљиво).<ref>p. 16, ''Understanding Variable Stars'', John R. Percy, Cambridge: Cambridge University Press, 2007, {{ISBN|0-521-23253-8}}.</ref><ref>[http://www.rssd.esa.int/index.php?project=HIPPARCOS&page=Double_stars Hipparcos: Double and Multiple Stars], web page, accessed 31 October 2007.</ref><ref name="toko">[[bibcode:1997A&AS..124...75T|MSC – a catalogue of physical multiple stars]], A. A. Tokovinin, ''Astronomy and Astrophysics Supplement Series'' '''124''' (July 1997), pp. 75–84.</ref><ref>[http://messier.seds.org/bina.html Binary and Multiple Stars], web page, accessed 26 May 2007.</ref>
VećinaВећина система sс višeвише zvezdaзвезда suсу ''trostrukeтроструке zvezdeзвезде''. ManjeМање jeје verojatnoверојатно daда ćeће seсе pojavitiпојавити sustaviсистеми sс četiriчетири iliили višeвише komponentiкомпоненти.<ref name="toko"/> VišestrukiВишеструки zvjezdaniзвездани sustaviсистеми seсе zovuзову ''trostrukiтроструки'', ако ako sadržeсадрже triтри zvijezdeзвезде; ''četverostrukiчетвероструки'' iliили ''kvartarniквартарни'' akoако sadržeсадрже četiriчетири zvijezdeзвезде; ''peterostrukiпетероструки'' sс petпет zvijezdaзвезда; ''šesterostrukiшестоструки'' saса šestшест zvijezdaзвезда; ''sedmerostrukiседмероструки'' saса sedamседам zvijezdaзвезда. OviОви suсу sustaviсистеми manjiмањи odод [[OtvoreniРасејано skupзвездано (astronomija)јато|otvorenihотворених skupovaскупова]], kojiкоји imajuимају složenijuсложенију dinamikuдинамику iи običnoобично imajuимају odод 100 doдо 1.000 zvijezdaзвезда.<ref name="Galactic Dynamics 1987">p. 24, ''Galactic Dynamics'', James Binney and Scott Tremaine, Princeton University Press, 1987, {{ISBN|0-691-08445-9}}.</ref> VećinaВећина poznatihпознатих zvjezdanihзвезданих sustavaсистема suсу trostrukaтрострука; zaза većeвеће množineмножине brojброј poznatihпознатих sustavaсистема sс zadanomзадатим mnoštvomмноштвом eksponencijalnoекспоненцијално opadaопада sс mnoštvomмноштвом.<ref name="tok1">[http://www.aip.de/IAU200/proc/tokovinin.ps.gz Statistics of multiple stars: some clues to formation mechanisms], A. Tokovinin, in the proceedings of IAU Symposium 200, The Formation of Binary Stars, Potsdam, Germany, 10–15 April 2000. Bibcode [[bibcode:2001IAUS..200...84T|2001IAUS..200...84T]].</ref> NaНа primjerпример, uу revizijiревизији 1999. godineгодине TokovininovogТоковининовог katalogaкаталога fizičkihфизичких višestrukihвишеструких zvijezdaзвезда, 551 odод 728 opisanihописаних sustavaсистема trostrukoје jeтроструко. MeđutimМеђутим, zbogзбог efekataефеката odabiraодабира, znanjeпоузданост oveове statistikeстатистике vrloврло jeје nepotpunoнепотпуна.<ref>[[bibcode:2004RMxAC..21....7T|Statistics of multiple stars]], A. Tokovinin, in The Environment and Evolution of Double and Multiple Stars, Proceedings of IAU Colloquium 191, held 3–7 February 2002 in Merida, Yucatan, Mexico, edited by Christine Allen and Colin Scarfe, ''Revista Mexicana de Astronomía y Astrofísica (Serie de Conferencias)'' '''21''' (August 2004), pp. 7–14, section 2</ref>
Системи sс višeвише zvijezdaзвезда moguмогу seсе podijelitiподелити uу dvijeдве glavneглавне dinamičkeдинамичке klaseкласе: hijerarhijskiхијерархијски sustaviсистеми kojiкоји suсу stabilniстабилни iи sastojeсастоје seсе odод ugniježđenihугнежђених orbitaорбита kojeкоје neне djelujuделују mnogoмного iи takoтако seсе svakaсваки razinaниво hijerarhijeхијерархије možeможе tretiratiтретирати kaoкао ''[[ProblemПроблем dvajuдва tijelaтела|problemпроблем]]'' sс ''[[ProblemПроблем dvajuдва tijelaтела|dvaдва tijelaтела]]'' iliили kaoкао trapezijaтрапезија kojaкоја imajuимају nestabilneнестабилне orbiteорбите kojeкоје snažnoснажно djelujuделују iи modelirajuмоделују seсе kaoкао ''problemпроблем -{''n''}--tijelaтела'', iskazujućiисказујући [[TeorijaТеорија kaosaхаоса|kaotičnoхаотично]] ponašanjeпонашање.<ref>Multiple Stellar Systems: Types and Stability, Peter J. T. Leonard, in ''Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics'', P. Murdin, ed., online edition at the [https://archive.is/20120709020850/http://eaa.iop.org/ Institute of Physics], orig. ed. published by Nature Publishing Group, 2001.</ref> MoguМогу imatiимати 2, 3 iliили 4 zvijezdeзвезде.
== Примери ==
|
