Прапостојбина Словена — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Грешка у куцању
Грешка у куцању
Ред 21:
Као аргумент да су [[Словени]] живели на обали мора (претпоставља се - Балтичког) узима се чињеница да у свим словенским језицима постоји реч за море, приближно исте гласовне структуре. Додуше, многи лингвисти данас оспоравају тај аргумент и сматрају да се ријеч * тужити у прасловенском односила на већ стајаћу воду, дакле језера, мокре и слично.
 
=== СредњоднепарскаСредњодњепарска теорија ===
 
СредњоднепарскуСредњодњепарску хипотезу заступали су [[Лубор Нидерле]], [[Казимјеж Мошињски]], [[Макс Фасмер]] и други слависти, ауа у другој половини КСКСXX века највише присталица имали су у [[совјетскиСовјетски савезСавез|Совјетском савезу]]. У њиховим радовима (посебно у раду Федота П. Филина) истиче се да [[прасловенскиПрасловенски језик|прасловенски]] речнички фонд односи на реалије својствене шумском и степско-шумском појасу, која данас углавном одговара јужној [[Белорусија|Белорусији]] и северној [[Украјина]]. [[Srbi|Српски]] еквиваленти тих прасловенских речи били би ријечи језера, блато, дубрава, борик и др., Затим називи дрвећа: бреза, јасика, орах, липа, врба .. називи дивљих животиња, птица и ријечних риба: медвед, лисица, вук, рис, јелен .. гуска, лабуд, врана .. сом, штука, лосос ... и др. С друге стране, на основу анализе словенске лексике, закључено је да у прасловенском језику није било ријечи које означавају реалије везане за море (нпр. За морске рибе), нити ријечи које би указивале на степу, а слабо су представљене и ријечи које би се односиле на планински рељеф (са чиме се неки савремени слависти, као [[Олег Н. Трубачов]], не слажу, наводећи достамного контрааргумената).
 
=== Дунавско-панонска теорија ===
 
У новијој славистици оживљава интересовање за једанједну од најстаријих хипотеза о праформојбинипрапостојбини Словена Дунавско-панонскипанонску ([[Балканско полуострво|балканску]]) хипотезу, која је почетком прошлог века заснована на летописном податку из [[XII век]]a ([[Повест минулих лета]]) о томе да су [[Словени]] у давна времена насељавали простор дунасвкодунавско-паноснкепанонске низије, прије него што су поједина словенска племена ([[Морављани (западнословенско племе)|Моравци]], [[Чеси]], [[Бели Хрвати]], [[Срби]], [[ХобутаниХорутани]], [[ЛаховиЉахи]], [[Љутићи (племе)|Љутићи]] и остали) прапостојбину. Пошто тај податак није имао јачијачу потврду из неког другог извора, хипотеза заснованаје на времену јевременом маргинализиранамаргинализована као неаргументована и без. научне веродостојности. Међутим, у савременој славистици (нпр. У радовима ОН Трубачова, ВП Кобичева, Л. Трбуховић и др.) Та стара идеја је почела све убедљивије да се оснажује [[Лингвистика|лингвистичким]], [[Историја|историјским]], [[Етнографија|етнографским]] и другим аргументима. Тако се, на пример, скреће пажња на сличност назива племена Венета из сјеверног [[Jadransko more|Јадрана]] (упориште данашњег назива за [[Венеција|Венецију]]) и једног од словенских етнона - [[Венеди (Словени)|Венеди]], а посебно на чињеницу да се у поменутом годишњикугодишњаку изричито каже да су се Словени звали Норци (док су живјели на Дунаву)), а више античких извора спомиње уз [[Скити|Ските]] и народ Неури, док је историјски познато да су у [[4. век п. н. е.|IV веку пне.]] [[Келти]] разорили провинцију [[Норик]] у горњојгорњем Подунављу (већина савремених слависта узима као чињеницу да је прасловенски језик средином првог миленијума прије КристаХриста био формиран). Не зна се точнотачно шта је било са становништвом НорикеНорика: да ли је страдало, или је било асимиловано, или се распршило на различитимразличите странамастране прије КелтскогКелтске најезданајезде, или је емигрираоемигрирало у одређеном смјеру. Није поуздано утврђена нитини етничка припадност становништва НорикеНорика; претпоставља се да је могаомогло бити северноилирско или етнички мешовито. Идеја о подунавској прапоројбинипрапостојбини Словена подразумевала би закључак да су словенске сеобе на југ у [[VI век]]у у ствари биле сеобе у смјеру из којекојег су [[Словени]] десетину векова раније отишли на север, уз могућност да неки никада нису напустили територију старе постојбине. Другим речима, хипотеза о подунавској праформојбинипрапостојбини Словена не мора бити неспособнанеспојива са неким другим хипотезама, имајући у виду да се територија прапосојбинепрапостојбине могла у далекој прошлости и значајно мењати, тј. ако се претпостави да постоје двадве прапоробинапрапостојбине Словена. Подунавска прапоројбинапрапостојбина је у том случају могла да предстојипретходи некој каснијој.
 
== Референце ==
{{извори|30em}}
{{reflist}}
 
== Литература ==
{{почетак референци|30em}}
{{refbegin|2}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Херодот| title = Историја| location = Нов и Сад| year = 1988}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Plinius| first = Caius| title = Naturalis historiae| year = 1854| url = https://archive.org/details/cplinisecundina25plingoog}}
Ред 42:
* {{Cite book|ref=harv|last=Richards|first=Ronald O.|title=The Pannonian Slavic Dialect of the Common Slavic Proto-language: The View from Old Hungarian|year=2003|location=Los Angeles|publisher=University of California|url=https://books.google.com/books?id=eDFiAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Логос|first =Александар А.|title =Историја Срба I| location=Београд|year=2017|isbn=978-86-85117-37-4|url = https://www.academia.edu/35327198/ISTORIJA_SRBA_I_Beograd_2017.pdf}}
{{крај референци}}
{{refend}}
 
{{DEFAULTSORT:Прапостојбина Словена}}