Антициклон — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 7:
== Циклон и антициклон ==
[[Датотека:High pressure Area Sep 08 2012.jpg|мини|лево|250px|[[вештачки сателит|Сателит]]ски снимак антициклона изнад [[Аустралија|Аустралије]] 8. септембра 2012., где се види [[струјање]] у супротном смеру од кретања казаљке на [[Сат (инструмент)|сату]] и удаљавање од средишта према рубовима антициклон.]]
[[Датотека:Unusually well defined warm front.jpg|250px|мини|десно|Надолазећи [[атмосферски фронт]] се често може видети и са земље, али тачне границе је тешко одредити.]]
[[Датотека:Old-barometers.jpg|мини|десно|250px|[[Еванђелиста Торичели]] је изумео [[барометар]]. Стари барометри из ''Музеја за уметност и занате '', [[Париз]].]]
Циклон је огромни ваздушни вртлог сниженог притиска ваздуха, у којем се честице [[ваздух]]а на северној хемисфери крећу у смеру супротном казаљци на сату, а на јужној хемисфери у смеру казаљке на сату. Идући од средишта циклона према његовој периферији, расте притисак ваздуха, те су [[Изобара|изобарне]] површине снижене према средишту циклона. Изобаре су у циклону затворене криве, сличне [[елипса|елипси]]. Водоравни пречник циклона износи од 100 до 3 000 -{km}-, а усправно се циклон простире каткада и до висине од 15 до 20 -{km}-. У умереним [[земљописна ширина|земљописним ширинама]] притисак се у средишту циклона мења од 950 до 1 030 [[Bar (jedinica)|-{mbar}-]], а у просеку износи око 1 000 -{mbar}-. У [[тропи|тропским пределима]] притисак у средишту циклона може пасти на 900 -{mbar}-, понекад и ниже.
[[Антициклон]] је подручје повишеног притиска ваздуха с највећом вредношћу у средишту. И то је огроман ваздушни вртлог, али кретање честица ваздуха је супротно од оног у циклону; на северној Земљиној хемисфери честице се крећу у смеру казаљке на сату, а на јужној обратно. Изобаре су у антициклону такође затворене криве, често елипсоидног облика. Највиши притисци у средишту антициклона могу бити и већи од 1 050 -{mbar}-, а највиши је забележени притисак је од 31. децембра 1968. у Агати (северни [[Сибир]]) и износио је 1 083,8 -{mbar}-.
Уместо назива циклон и антициклон понегдје се још употребљавају називи '''барички минимум''' и барички максимум, а за циклон и назив депресија.
Према земљописном подручју настанка разликују се: извантропски циклон и антициклон, [[Тропска олуја|тропски циклон]] (такозвани [[циклон]]и) с називима [[ураган]]и и [[тајфун]]и те суптропски антициклон.
=== Теорија настанка
Данас је прихваћена [[теорија]] настанка циклона на [[Хладни фронт|поларном фронту]], коју је развила бергенска школа (Џејкоб Бјеркнес и Х. Солберг од 1921. до 1923). Због поремећаја [[атмосферски фронт|атмосферског фронта]] настаје мали талас, у којем у предњем делу напредује топли, а на задем хладни ваздух, те фронтална површина добија постепено својства [[Топли фронт|топлог]], односно [[хладни фронт|хладног]] фронта. Поремећај се помиче уздуж првобитног [[Стационарни фронт|стационарног]] фронта, и то у смеру општег струјања у висини.
Даљи развој поремећаја зависи од [[Динамика (физика)|динамичких]] услова у [[атмосфера|атмосфери]]. Ако [[таласна дужина]] поремећаја премашује критичну вредност (динамички лабилно стање), на врху [[талас (физика)|талас]]а смањиће се [[притисак]] и постепено даљим продубљивањем довести до затворене циклонске циркулације (затворене изобаре) те израженог таласног облика поремећаја с топлим и хладним фронтом, који одељују и ограничују такозвани топли сектор циклона. Тако развијени циклон назива се младим циклоном, и већ има развијени [[облак|облачни]] систем и подручја [[падавина]]. Кретање младог циклона може се приближно одредити према смеру изобара у топлом сектору. Иза хладног фронта, на задњој страни циклона притисак ваздуха расте, испред топлог фронта притисак ваздуха пада и при том се циклон даље продубљује. Затворена циклонска циркулација захвата постепено све веће подручје, и до 1 000 -{km}- у пречнику.
Хладни фронт младог циклона креће се редовно већом брзином од топлог фронта, те се постепено топли сектор све више сужава, и то тако да сустизање фронта започиње од средишта циклона. Циклон постепено оклудира, и настаје [[Фронт оклузије|оклудирани фронт]]. Место где се секу топли и хладни фронт (тачка оклузије) постепено се сели све даље од средишта циклона и истодобно настаје највећи пад притиска. У том стадијуму подручје падавина захвата и читав фронт оклузије. Временски размак између младог и деломичног оклудираног циклона износи око 12 сати.
Током даљег развоја циклона оклузивни процес захвата све веће делове фронталног система, који се све више савија према назад, што се може видети са [[вештачки сателит|сателит]]ских снимака облачног система оклудираног циклона. У задњем стадијуму продубљивања циклон заузима читаву [[тропосфера|тропосферу]]. Кретање се циклоне све више успорује да би у задњем стадијуму постало квазистационарно. Хладни ваздух у доњој тропосфери заузима све делове циклона, а топли ваздух је подигнут у висину.
Крај развоја циклона преставља завршетак процеса оклузије. Кад се циклон почне постепено попуњавати (притисак расте на читавом подручју), постепено престају падавине, а распада се и облачни систем циклона.
Циклони које долазе с [[Атлантик]]а на европско копно обично стижу на континент већ оклудирани. На једном поларном фронту над Атлантиком редовно се ствара низ узастопних циклона, такозвана породица циклона, од којих сваки нови настаје све јужније. Таква породица циклона може обухватити од 3 до 5 циклона, који се крећу од запада према истоку све јужнијим путањама, а у размаку од једног до два дана. Серија циклона завршава се кад продор хладног ваздуха на задњој страни поларног фронта стигне до [[суптропи|суптропских]] ширина.
Приказани развој циклона одговара просечном стању, од којег поједини циклони могу знатно одступати. Ваља напоменути да се циклон у одређеним условима може и регенерирати. То настаје кад се циклон приближи веома загрејаном копну, или се у њега увуче врло хладни [[ваздух]] на континенту. Циклони могу настати на поларном фронту и у западном Средоземљу (Ђеновски циклон), пре свега због јаког продора поларног ваздуха у Средоземљу. Управо су такви циклони најважније за време у нашим крајевима, јер доносе највеће падавине и знатне промене времена.
Најважнији процеси који условљавају метереолошке прилике у антициклонима јесу истицање ваздуха у доњим слојевима и силазно струјање ваздуха уз [[Адијабатски процес|адијабатско загреавање]] у вишим слојевима (доњој тропосфери). Због спуштања ваздуха настају у антициклонма на висини од неколико километара такозване инверзије супсиденције ([[Температурна инверзија|инверзије температуре]] због адијабатског загрејавања слоја ваздуха који се спушта према тлу, тако да [[температура]] ваздуха у том слоју расте с висином) испод којих, ако је ваздух влажан, могу настати [[стратус]]и и [[стратокумулус]]и, посебно у хладно доба године. [[Небо]] је тада потпуно облачно, што може потрајати данима, па и недељама. Супротно томе, лети је за антициклоне својствено ведро или мало облачно време, а температуре су ваздуха високе. Ведро време може постојати у антициклонма и зими ако се у њима налази континентални суви ваздух. Уз слабе ветрове, пре свега ако је тло покривено [[снег]]ом, могу при тлу настати јаке инверзије и врло ниске температуре.
Својства времена у антициклонма зависе и од тога да ли се посматрано место налази близу средишта или уз руб антициклона. На рубовима антициклона појављују се често временске прилике које су својствене за секторе суседних циклона.
Према саставу и настанку, антициклони се могу разврстати на антициклоне које путују (настају између циклона једне породице циклона), хладне антициклоне (настају на задњој страни серије циклона), квазистационарне антициклоне (настају након продора хладног ваздуха и могу заузимати велики простор, често и површине читавог континента, а задржавају се на истом месту дуго времена) и суптропске антициклоне (подручја високог притиска, која заузимају велики простор, простиру се до великих висина и готово су непомична). Антициклони, који заузимају велики простор и читаву тропосферу, редовно постају велика управљачка средишта за кретање циклона на свом рубу. Тако на пример, веома изражени антициклон у Западној Европи може постати блокирајуће средиште, које кроз дуже време онемогућују продор циклона на европско копно.<ref> "Tehnička enciklopedija" ('''Meteorologija'''), glavni urednik Hrvoje Požar, Grafički zavod Hrvatske, 1987.</ref>
== Значај за глобалне монсунске режиме ==
| |||