Mangifera indica — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{Taxobox
| name = Манго
| image = Mangifera indica old.JPG
| image_caption = Старо стабло на [[Реинион]]у.
| image_width = 250px
| regnum = -{[[Биљке|Plantae]]}-
| divisio = -{[[Скривеносеменице|Magnoliophyta]]}-
| classis = -{[[Дикотиледоне биљке|Magnoliopsida]]}-
| ordo = -{[[Sapindales]]}-
| familia = -{[[Anacardiaceae]]}-
| genus = ''-{[[Mangifera]]}-''
| species = '''''M. indica'''''
| binomial = ''-{Mangifera indica}-''
| binomial_authority = [[Карл фон Лине|-{L.}-]]
| range_map =
| range_map_caption =
| synonyms =
* ''Mangifera austroyunnanensis'' Hu
}}
[[Датотека:Mangifera indica (367639315).jpg|мини|лево|250п|<center>Листови и цваст.]]
[[Датотека:Flower of Mangifera indica L. - Flickr - lalithamba.jpg|мини|лево|250п|<center>Цветови.]]
[[Датотека:09975jfMangifera indica in the Philippinesfvf 02.jpg|мини|лево|250п|<center>Плодови.]]
[[Датотека:Mangifera indica20100310 56.jpg|мини|лево|250п|<center>Коштица.]]
[[Датотека:Mangifera indica20100320 04.jpg|мини|лево|250п|<center>Семе.]]
Име'''Манго''' (''Mangifera indica'') је дрво из породице Anacardiaceae за које се верује да је пореклом из региона између северозападног [[МангоМјанмар]]а, [[Бангладеш]]а и североисточне [[Индија|Индије]]. Име, по коме је познато нама данас, изведено је из тамилског man-kay или man-gay, што су [[Португалци]] чули када су се населили у [[Западна Индија|ЗападнојЗападну ИндијиИндију]].<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/27224696|title=Historical geography of crop plants : a select roster|last=Sauer, Jonathan D.|year=1993|publisher=CRC Press|isbn=978-0-8493-8901-6|location=Boca Raton|oclc=27224696}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://bdnews24.com/bangladesh/2010/11/15/mango-tree-national-tree|title=Mango tree, national tree|website=bdnews24.com|accessdate=17. 4. 2019}}</ref> Научни назив рода је комбинација тамилског man-gay и латинског глагола fero, ferre, tuli, latum = носити. Епитет врсте значи индијски.
 
== Опис врсте ==
'''Mangifera indica''', познато као дрво Манга је велико зимзелено дрво, високо и до 20 м, са великом крошњом у облику кишобрана из породице Anarcardiaceae . Стамено дебло је широко до једног метра. Листови су наизменично, једноставни, кожасти, дугуљасто-ланцетни, закривљени према горе од средине и понекад с благо таласастим ивицама. Млади листови су црвене боје, старији су изнад - бљештаво тамнозелени, испод светлијих, са жутим или белим ивицама; петељчице дужине 4,5 cm, у дну пругасте и отечене. Цветови су 16 cm или више у дужину, са много разгранатих гранчица са много малих (4 mm) зеленкасто-белих или ружичастих цветова. Цвеће је радијално симетрично, обично имају 5 латица које се шире, 3-5 mm дуге, прошаране црвеном бојом, фино длакав и мирисан, делимично мушки и делимично бисексуалан. Неки плодови су јарко обојени црвеном и жутом, а неки су зелени. Семенка Манга је велика и округла, пречника неколико центиметара. Месо плода је сочно и слатко.
Манго је велико зимзелено [[дрво]], високо и до 30 m, са великом круном у облику кишобрана. Стамено дебло је широко до једног метра.
Име [[Манго]], по коме је познато нама данас, изведено је из тамилског man-kay или man-gay, што су [[Португалци]] чули када су се населили у [[Западна Индија|Западној Индији]].<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/27224696|title=Historical geography of crop plants : a select roster|last=Sauer, Jonathan D.|year=1993|publisher=CRC Press|isbn=978-0-8493-8901-6|location=Boca Raton|oclc=27224696}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://bdnews24.com/bangladesh/2010/11/15/mango-tree-national-tree|title=Mango tree, national tree|website=bdnews24.com|accessdate=17. 4. 2019}}</ref>
 
[[Лист]]ови су наизменични, прости, кожасти, дугуљастоланцетасти, закривљени према горе од средине и понекад с благо таласастим ивицама. Млади листови су црвене боје, старији испод њих - бљештаво тамнозелени, са жутим или белим ивицама; лисна дршка дужине 4,5 cm, у дну пругаста и задебљала.
== Порекло и распрострањеност ==
 
[[Цваст]]и су дуге преко 16 cm, врло разгранате са много малих (4 mm) зеленкастобелих или ружичастих делимично мушких и делимично двополних[[цвет]]ова. Цвет је радијално симетричан, са 5 латица које се шире, 3-5 mm дуге, прошаране црвеном бојом, фино длакав и мирисан.
Земља порекла је [[индијски потконтинент|индијски додконтинент]], али је одатле пренесен у остале делове [[Азија|Азије]]. Семе манга брзо трули, па се стабла манга дуго нису могла пресадити по западној хемисфери. Тек око 1700 године су успешно засађена по [[Бразил]]у и на [[Кариби]]ма. Постоји 35 врста и 500 подврста манга.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/9828227|title=Plant and fungal toxins|year=1983|publisher=M. Dekker|others=Keeler, Richard F., Tu, Anthony T., 1930-|isbn=978-0-8247-1893-0|location=New York, N.Y.|oclc=9828227}}</ref>
 
== Традиционална медицина ==
Неки плодови су јарко обојени црвено и жуто, а неки су зелени. Месо плода је сочно и слатко. Семе у маљавом ендокарпу, бубрежасто са танком пергаментастом семењачом, [[Ексалбуминско семе|ексалбуминско]], [[Рекалцитрантно семе|рекалцитрантн]]о, дуго 6-7 cm.
== Порекло и распрострањеност ==
Земља порекла је [[индијски потконтинент|индијски додконтинентподконтинент]], али је одатле пренесен у остале делове [[Азија|Азије]]. Семе манга брзо трулигуби клијавост, па се стабла мангаманго дуго нисуније могламогао пресадитиинтродуковати по западној хемисфери. Тек око 1700. године сује успешно засађенапренет поу [[Бразил]]у и на [[Кариби|Карибе]]ма. Постоји 35 врста и 500 подврста манга.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/9828227|title=Plant and fungal toxins|year=1983|publisher=M. Dekker|others=Keeler, Richard F., Tu, Anthony T., 1930-|isbn=978-0-8247-1893-0|location=New York, N.Y.|oclc=9828227}}</ref>
 
== Значај ==
Користи се у Аиурведи, као лек. У овом систему [[традиционална медицина|традиционалне медицине]], различита својства се приписују различитим деловима стабла манга. Екстракти коре, лишћа, стабљика и незрелих плодова показали су антибиотска својства. Користе се и у традиционалној медицини. Осушени цветови манга, који садрже 15% танина, служе за спречавање [[дијареја|дијареје]], код хроничне [[дизентерија|дизантерије]] и у лечењу хроничног уретритиса. Кора је коришћена против реуматизма и [[дифтерија|дифтериј]].
=== Традиционална медицина ===
Дрво-стабло манга је такође познато да производи фенолне супстанце које могу изазвати [[екцем|контактни дерматитис]].
Користи се у Аиурведи[[Ајурведа|Ајурведи]], као лек. У овом систему [[традиционална медицина|традиционалне медицине]], различита својства се приписују различитим деловима стабла манга. Екстракти коре, лишћа, стабљикастабљике и незрелих плодова показали су антибиотска својства. Користе се и у традиционалној медицини. Осушени цветови манга, који садрже 15% танина[[танин]]а, служе за спречавање [[дијареја|дијареје]], код хроничне [[дизентерија|дизантерије]] и у лечењу хроничног уретритиса. Кора је коришћена против реуматизма и [[дифтерија|дифтеријдифтерије]]. Познато је да манго продукује фенолне супстанце које могу изазвати [[екцем|контактни дерматитис]].
 
=== Дрво ===
Дрво манга је познатије по свом плоду, него стаблу. Али, стабла манга се могу искористити кад прође животни век плодова. Дрво се користи за производњу музичких инструмената, као што је [[укулеле]]. Прави се и јефтинији намештај, као и шперплоче.<ref>{{Cite web|url=https://www.wood-database.com/mango/|title=Mango {{!}} The Wood Database - Lumber Identification (Hardwood)|language=en-US|accessdate=17. 4. 2019}}</ref>
 
== Референце ==
Линија 24 ⟶ 53:
 
[[Категорија:Дрвеће]]
[[Категорија:Дендрологија]]