Метанол — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Заступљеност: мање исправке ознака: уређивање извора (2017) |
Нема описа измене |
||
Ред 99:
|date=22. 8. 2008
| url = https://www.cdc.gov/niosh/ershdb/EmergencyResponseCard_29750029.html|accessdate=17. 3. 2009}}</ref> Метанол је међутим далеко токсичнији од етанола. На собној температури, он је [[Polar solvent|поларна течност]]. Са више од 20 милиона тона произведених годишње, он се користи као прекурсорза друге [[commodity chemicals|робне хемикалије]], укључујући [[формалдехид]], [[acetic acid|сирћетну киселину]], [[метил терт-бутил етар]], као и за низ других специјализованих хемикалија.<ref name=Ullmann>{{cite encyclopedia|year=2005|publisher=Wiley-VCH|location=Weinheim|doi=10.1002/14356007.a16_465 |author= E. Fiedler |author2= G. Grossmann |author3= D. Burkhard Kersebohm |author4= G. Weiss |author5= C. Witte|encyclopedia=Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry|title=Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry|chapter=Methanol|isbn=978-3527306732|pages=}}</ref>
Капацитети великих фабрика за производњу метанола се крећу од 200.000 до 310.000 тона годишње. Светска производња метанола је [[2015]]. године износила 70 милиона тона са тенденцијом раста и тадашњим проценама да ће [[2020]]. године износити око 100 милиона тона.
У Србији се метанол производи у [[Кикинда|Кикинди]], фабрика [[МСК Кикинда]] (Метанолско-сирћетни комплекс Кикинда).
{{TOC limit|3}}
Линија 136 ⟶ 140:
| [[Поларна површина]]<ref>{{cite pmid|11020286|noedit}}</ref> (-{''PSA''}-, [[Ангстрем (јединица)|''Å''<sup>2</sup>]]) || 20,2
|}
== Добијање метанола ==
У индустрији, метанол се добија из [[Sintetički gas|синтетичког гаса]], који је претходно добијен из [[Метан|метана]]. Наиме, метан је лако доступно једињење, будући да чини 70-90% [[Prirodni gas|природног гаса]]. Метан је непогодан за конверзију јер је релативно нереактивно једињење и подлеже реакцијама реформинга, као и хлоровања на високом притиску и температури. Најзначајнији поступак за конверзију метана у друга једињења је преко синтетичког гаса.
=== Синтетички гас ===
[[Sintetički gas|Синтетички]] или [[Vodeni gas|водени гас]] представља смешу [[Угљен-моноксид|угљен-моноксида]] и [[Водоник|водоника]]. Синтетички гас се добија реформингом паре, односно реакцијом метана и водене паре на температури од 900 °C у присуству [[Никл|никла]] као катализатора. Реакција се изводи у тубуларним реакторима, који су паковани са [[Керамика|керамиком]] преко које је нанет катализатор. Реактор се загрева сагоревањем течног горива или самог гаса. Поред синтетичког гаса као сировина у реакцији реформинга се могу користити и лаке фракције [[Нафта|нафте]] добијене [[Дестилација|дестилацијом]].
У зависности од услова, одвијају се следеће хемијске реакције:
<chem>CH4 + H2O -> CO + 3H2
</chem>
<chem>CO + H2O -> CO2 + H2 </chem>
<chem>CO2 + CH4 -> 2CO + 2H2 </chem>
Прва и трећа реакција су, за разлику од друге, [[Ендотермна реакција|ендотермне]] и потребно је довести енергију да би дошло до реакције. Степен конверзије метана расте са повећањем [[Температура|температуре]], повећањем [[Parcijalni pritisak|парцијалног притиска]] водене паре и смањењем укупног притиска.
=== Метанол ===
Метанол се добија конверзијом синтетичког гаса, [[Егзотермна реакција|егзотермном реакцијом]]:
<chem>CO + 2H2 -> CH3OH </chem>
Уколико се синтеза одвија помоћу [[Sintetički gas|синтетичког гаса]] добијеног из метана, онда се неповољан однос између [[Водоник|водоника]] и [[Угљен-моноксид|угљен-моноксида]] (3:1) може компензовати додатком [[Угљен-диоксид|угљен-диоксида]] који реагује са водоником:
<chem>CO2 + 3H2 -> CH3OH + H2O </chem>
Равнотежа ових реакција се помера ка метанолу на нижим температурама и повишеном притиску. Као катализатор се раније користила смеша ZnO и Cr<sub>2</sub>O<sub>3</sub> и притом се реакција изводи на температури од 350 °C и притиску од 340 bar. Време задржавања у реактору је врло краатко како би се спречило настајање споредних производа. Степен конверзије при једном проласку кроз катализатор је од 12 до 15%. Нови унапређен поступак производње користи активнији катализатор на бази бакра (CuO-ZnO-Cr<sub>2</sub>O<sub>3</sub> или CuO-ZnO-Al<sub>2</sub>O<sub>3</sub>). Овакви катализатори омогућавају извођење реакције на нижим температурама од око 240 °C и нижим притисцима од 50 до 150 bar. Тако настаје метанол високе чистоће од 99,99 %.
== Референце ==
| |||