Карло Кико — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
→‎Живот и каријера: #1Lib1Ref #1Lib1RefCEE
Нема описа измене
ознаке: можда пристрасно Визуелно уређивање
Ред 18:
| држава_смрти = [[Кнежевина Србија]]
}}
'''Карло Кико''' ''([[Словачки језик|слов.]] Karol Kiko, [[Ухровец]], [[14. децембар]] [[1813]] — [[6. новембар]] [[1869]], [[Београд]])'' по националности [[Словаци|Словак,]] био је један од лекара пречана из некадашњег Аустријског царства који је у 19. веку живео и радио у Кнежевини Србији.<ref name=":0" /> Био је редован члан Краљевског мађарског природословног друштва, [[лекар]] у саставу трупа генерала Мора Перцела, учесник у [[Мађарска револуција 1848.|Мађарској револуцији 1848/49]], једанаест година физикус Округа књажевачког, лекар београдске општине и војни лекар – хирург [[Војна болница на Врачару|Војне болнице у Београду]].<ref name=":0">Jovanović Simić J. Dr Karlo Kiko (Karol Kiko, 1813–1869) – jedan od Slovaka u srpskom sanitetu u 19. veku. Srp Arh Celok Lek. 2017; 146(3—4):231-8. [https://www.researchgate.net/publication/320123926_Dr_Karlo_Kiko_Karol_Kiko_1813-1869_-_Slovak_in_the_Serbian_health_service_in_19th_centuryOnline First September 29, 2017]</ref>
 
== Живот и каријера ==
Рођен је 1813. године, у словачком градићу [[Ухровец]], који је тада био у саставу [[Краљевина Мађарска|Мађарског краљевствакраљевств]]<nowiki/>а, дела [[Аустријско царство|Аустријског царства]]. У родном месту је највероватније похађао основну школу. Студије медицине започео је на Медицинском факултету у [[Пешта|Пешти]], радећи истовремено као окружни лекар Тренчинског округа, највероватније у звању апсолвент медицине, према писању [[Ладислав Сивак|Ладислава Сивака]] из 1924. године, који наводи да је те године Кико'' као окружни лекар Тренчинског округа описао изворе минералних вода бање [[Белушка слатина]]''.<ref>Sivák L. Kúpele Belušské Slatiny a ich história. Belušan – Noviny občanov Obce Beluša. 2015 júl, august; Číslo 4, 8.</ref> Докторску дисертацију на пештанском Медицинском факултету одбранио је 1845. године.<ref name="4." />
 
Након што јер промовисан за доктора медицине, у Будимпешти у истом граду започео приватну лекарску праксу. Као лекар практичар убрзо је изазвао велику пажњу стручне и остале јавности својим ''магнетичким начином лечења''.<ref name="4." /> Исте године (1845), као „суплирајући професор Невристичне Терапије“, држао је предавања у Пешти, на основу сведочанства издатих од стране Краљевског мађарског природословногдруштва.
 
Као и сви виђенији људи у Будимпешти, који су сматрали то својом обавезом Карло Кико се по избијању Мађарске револуције марта 1848. године, прикључио Мађарској националној гарди. У Гарди је прво био лекар 4. чете IV пештанског батаљона,<ref>Czaga V, Jancsó É, editors. Pest-Budai nemzetőrök 1848-1849. Dokumentumok a Fővárosi Nemzetőrség történetéhez – Budapest Törtenetének Forrásai. Budapest: Főváros Levéltára; 2001. 419.</ref> а затим шеф санитета Хуњади – корпуса (касније 50. Хонведски батаљон) под командом генерала [[Мор Перцел|Мора Перцела]] (Perczel Mór, 1811–1899). НовембраИако је новембра 1848, због сукоба са официрима желео је да да оставку на то место,<ref>Hermann R. Perczel Mór első honmentő hadjárata – Zalai Gyűjtemény 36/II. Zalaegerszeg: Zala Megyei Levéltár; 1995. 102, 88. [https://library.hungaricana.hu/hu/view/ZALM_zgy_36_2/?pg= 102&layout=s&query=kiko Available from:] </ref> али је на дужности је остао и даље –и јануара и фебруара 1849. године обављајућиобављао је дужност шефа Војне болнице у месту Карцаг.<ref>Zétény G. A magyar szabadságharc honvédorvosai. Budapest: Egyetemi, 1948; 149.</ref><ref>Hermann R. Perczel Mór második honmentő hadjárata és az első szolnoki ütközet. In: Tamás F, editor. Zounuk – A Jász-Nagykun-Szolnok Megyei Levéltár Évkönyve 26. Szolnok: 2011. p. 223.</ref>
 
По завршетку Мађарске револуције, од 1851. до 1853. године, био је ''„Царско-краљевске фамилије лекар спахилука названог Рацкеве и Промонтор“.'',<ref name=":1">Jovanović Simić J. Dr Karlo Kiko (Karol Kiko, 1813–1869) – jedan od Slovaka u srpskom sanitetu u 19. veku. Srp Arh Celok Lek. 2018 Mar-Apr;146(3—4) р. 233,</ref> аГрад потомРацкеве у којем је доктор Кико боравио од 18541851. до 18561853.године, обављаобио вишеје дужностиСрпски лекараКовин, уили Ковину.Мали Уили КовинуДоњи јеКовин, којег Мађари зову ''Ráckeve,,''по налогуодносно високославнеСрпски- Државеили испуњаваоКиш-Кеве. иГрад дужностисе Санитетскоганалази референтана кодоко Ковинског40 растељанствакилометара јужно од Будимпеште, на Чепелској ади, на левој обали Дунава. Основали су га 1440. године Срби, избегли од турског зу-лума, из Ковина на Дунаву у Банату.<ref name=":2">Arhiv{{Cite Srbijejournal|last=Simic|first=Jelena Jovanovic|title=Др Карло Кико (daljeKarol AS)Kiko, MUD1813–1869)S,један 1858,од VСловака у српском санитету у 19. веку / Dr. Karlo Kiko (Karol Kiko, 11813–1869) – One of the Slovaks in the Serbian health service in the 19th century|url=https://www.academia.edu/37678741/%D0%94%D1%80_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%BE_%D0%9A%D0%B8%D0%BA%D0%BE_Karol_Kiko_1813_1869_%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D0%BE%D0%B4_%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BA%D0%B0_%D1%83_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82%D1%83_%D1%83_19_%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D1%83_Dr_Karlo_Kiko_Karol_Kiko_1813_1869_One_of_the_Slovaks_in_the_Serbian_health_service_in_the_19th_century|journal=Srp Arh Celok Lek.|language=en}}</ref>''
 
Потом је од 1854. до 1856. обављао више дужности лекара у Српском Ковину, у коме је...''по налогу високославне Државе испуњавао и дужности Санитетскога референта код Ковинског растељанства.<ref>Arhiv Srbije (dalje AS), MUD – S, 1858, V, 1</ref>''
У моменту доласка у Кнежевину Србију Карло Кико није говорио српски језик. Исти је врло брзо савладао радећи са пацијентима.<ref name=":1" />
 
Према истраживањима проф. др Слободана Николића и доц. др Владимир Живковића са Институт за судску медицину,Универзитет у Београду,...Три године је доктор Кико провео међу Србима у Српском Ковину, на које je веро-ватно оставио добар утисак, па је он од трговаца „Ковиначки... нарочито... позват“ да буде међу њима још три године, све до 1856. године. Дакле, следеће три године, од 1854. до 1856. године, он је вероватно био позван од Срба из Српског Ковина да им буде лекар, а не од Срба из Ковина у Банату, тзв. Доњег Ковина.<ref name=":2" />
 
Године 1858. Карло Кико је Министарству унутрашњих дела Кнежевине Србије „упутио из Сремске Митровице, где је тада био приватни лекар“, молбу за пријем у службу у Србији у којој је навео да је од 1851. до 1853. године био„царско-краљевске фамилије лекар спахилука названог Рацкеве и Промонтор“, у коме је од 1854. до 1856. године био „лекар трговаца Ковиначки, од ови нарочито тога ради позват“ и да је „док је у Ковину био, испуњавао...и дужности Полковског и Ротског лекара... и дужности Санитетскога референта код Ковинског растељанства“.<ref name=":1" />
 
У моменту доласка у Кнежевину Србију Карло Кико нијеје говорио српски језик. Исти је врло брзо савладао радећи са пацијентима Србима шест година у континуитету као лекар у .<ref name=":1" />
 
Преминуо је 6. новембра 1869. године у Београду, после „краће болести“.<ref>Zvaničnыi deo. Srbske novine 1869 Nov. 13; XXXV(140):1.</ref>
Линија 36 ⟶ 42:
У млађим годинама Карло Кико се бавио алтернативним начинима лечења, истраживањем лековитог биља и минералних вода, настојећи да као окружни лекар Тренчинског округа „скрене пажњу јавности на занемарено природно богатсво Тренчинског краја”.<ref name="4." >Јелена Јовановић-Симић, Др Карло Кико (Karol Kiko, 1813–1869) – Словак у српском санитету у 19. веку, Историја медицине, Srp Arh Celok Lek 2017 р.4</ref>
 
Бавећи се приватном праксом, у лечењу болесника примењивао је и магнетотерапију, којом је након извсенногизвсеног времена изазвао пажњу у медицинским круговима и у јавности, оног времена.<ref>Tarjányi E. Jósika Miklós és a mesmerizmus. Irodalomtörténeti Közlemények. 1992;96(1):54.</ref>

Сазнавши за ову врсту терапије др Пала Бугата ''(Bugát Pál, 1793–1865)'', оснивачаоснивач и председникапредседник Краљевског мађарског природословног друштва, позвао га је да на ту тему ''на састанку Друштва 21. октобра 1845. године, којем је присуствовао као гост, прочитао свој есеј о магнетотерапији и месмеризму и приказао два болесника која је тим начинима лечио.''<ref>Spasović IB. Društvo srpske slovesnosti, Srpsko učeno društvo i srpski narod. U: Krestić VĐ, Spasović IB. Društva svoga doba: Društvo srpske slovesnosti, Srpsko učeno društvo. Beograd: Službeni glasnik : Srpska akademija nauka i umetnosti; 2016. 99. i Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti (dalje ASANU), DSS, 23/1860.</ref><ref name="4." />
 
== Извори ==