Антоан Лавоазје — разлика између измена

м
Враћене измене корисника 109.106.227.160 (разговор) на последњу измену корисника Sadko
м (Враћене измене корисника 109.106.227.160 (разговор) на последњу измену корисника Sadko)
ознака: враћање
}}
 
'''Антоан Лорен де Лавоазје''' ({{јез-фр|Antoine-Laurent de Lavoisier}}; [[Париз]], [[26. август]] [[1743]] — [[Париз]], [[8. мај]] [[1794]]) или '''Антоан Лорен де ЛавоазјерЛавоазјеp''' је био [[Француска|француски]] племић и хемичар. Због доприноса у обликовању модерних схватања основа [[Хемија|хемије]] оправдано се сматра оцем те науке.
 
Његов први, рад који је био одликован златном краљевском медаљом, односио се на решавање питања уличног осветљења великих градова. Први Лавоазијев рад из хемије био је испитивање састава [[гипс]]а. Лавоазије је први пут употребио теразије које је сам конструисао. Допринео је да хемија постане егзактна наука. Он је [[1774]]. године загревао [[калај]] у затвореном суду и приметио је да се он претворио у мрки прах, али је маса остала непромењна. Када је [[Џозеф Пристли|Пристли]] открио [[кисеоник]], Лавоазјеу је било јасно да је то онај састојак ваздуха који потпомаже [[сагоревање]]. [[Експеримент]]ално је утврдио да се [[ваздух]] састоји од два гаса, један који потпомаже горење и један који не. Први је доказао да се [[вода]] састоји од [[водоник]]а и кисеоника. Формулисао је [[закон о одржању масе]]. Убијен је на [[гиљотина|гиљотини]] јер је проглашен противником републике. Касније је извршена ревизија судског процеса и установљено је да је Лавоазје био невин.
 
=== Природа сагоревања ===
Пре ЛавоазјеровихЛавоазјеових открића, наука је на све процесе сагоревања гледала кроз [[Флогистонска теорија|флогистонску теорију]]. Наиме, по овој застарелој теорији приликом сваког сагоревања материје ослобађа се специфична супстанца под именом флогистон.
 
Велики део Лавоазјеовог научног рада се концентрисао управо на проблем сагоревања. Лавоазје је био велики противник флогистонске теорије и током свог рада, кроз низ експеримената (углавном везаних за [[водоник]]) он је успешно показао да је сагоревање заправо [[Хемијска реакција|реакција]] [[хемијска супстанца|супстанце]] са [[кисеоник]]ом и тиме успешно оборио флогистонску теорију (мада ће и ова дефиниција [[оксидо-редукција|оксидације]] касније бити проширена). Од тада је Лавоазјеово виђење сагоревања општеприхваћено. Важно је напоменути да је Лавоазје први именовао [[кисеоник]] као [[Хемијски елемент|елемент]] 1778. Такође је успешно показао и улогу кисеоника у рђању метала као и у биљном и животињском дисању; сви споменути процеси су суштински лагано сагоревање.