Енергија јонизације — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8
Ред 8:
Физичке и хемијске науке користе различите јединице за енергију јонизације.<ref>{{cite web|url=https://www.britannica.com/science/ionization-energy|title=Ionization energy|others= The Editors of Encyclopædia Britannica |date=May 29, 2020|website=britannica.com|publisher=Encyclopædia Britannica|access-date=November 3, 2020}}</ref> У физици, јединица је количина енергије потребна за уклањање једног електрона из једног атома или молекула, изражена као [[electronvolt|електронволти]]. У хемији, јединица је количина енергије потребна да сви атоми у [[Mole (unit)|молу]] супстанце изгубе по један електрон: енергија моларне јонизације или приближно [[енталпија]], изражена у [[Joule#Multiples|килоџулима]] по молу (-{kJ/mol}-) или [[Calorie|килокалоријама]] по молу.<ref>{{cite web|url=http://chemwiki.ucdavis.edu/Inorganic_Chemistry/Descriptive_Chemistry/Periodic_Table_of_the_Elements/Ionization_Energy|title=Ionization Energy|work = ChemWiki | publisher=University of California, Davis|date=2013-10-02}}</ref>
 
Енергија јонизације је веома важна мера реактивности одређеног [[Хемијски елемент|елемента]]. Вредност енергије јонизације дуж групе опада, што се објашњава порастом пречника атома и последичним падом јачине привлачних електростатичких сила између валентног електрона и језгра.<ref>{{cite web | date=January 15, 2018 | title=Chapter 9: Quantum Mechanics | url=http://faculty.chem.queensu.ca/people/faculty/mombourquette/FirstYrChem/Theory/ | access-date= October 31, 2020 | website= faculty.chem.queesu.ca | language=en | archive-date=24. 07. 2020 | archive-url=https://web.archive.org/web/20200724131229/http://faculty.chem.queensu.ca/people/faculty/mombourquette/FirstYrChem/Theory/ | url-status=dead }}</ref> Како су ове силе слабије, електрон се лакше отпушта, а побуђивање атома захтева мању количину енергије. Притом, прва енергија јонизације је најмања док је свака следећа значајно већа. У екстремним случајевима, друга енергија јонизације је и 1.000 пута већа од прве, као што је то случај код [[Алкални метали|алкалних метала]] где се након прве јонизације постиже стабилна [[електронска конфигурација]], са попуњеним октетом и јачим интраатомским силама између језгра и валентних електрона. Насупрот томе, енергија јонизације дуж периоде расте јер све већи број електрона у истом енергетском нивоу више интереагује са језгорoм и отежава отпуштање валентних електрона, тј потребно је довести све већу количину енергије да би се валентни електрон(и) отпусито и на тај начин постигао стабилну електронску конфигурацију.
 
Енергија јонизације -{''n''}--тог реда се односи на количину енергије неопходне да се уклони електрон из честице наелектрисања (-{''n''}--1). На пример, прве три енергије јонизације су дефинисане на следећи начин: