Куп изазивача (рагби 13)

Куп изазивача (енгл. Challenge Cup) је чувени куп у рагбију 13, у коме се такмиче аматерски, полупрофесионални и професионални рагби 13 клубови из Србије, Канаде, Француске, Велса, Шкотске, Републике Ирске, Северне Ирске и Енглеске. Прва сезона је одржана крајем деветнаестог столећа, тачније 1896.

Куп изазивача - Челинџ куп

Тренутна сезона или такмичење: 121. сезона Купа изазивача (2022.)
Спорт	рагби 13
Основана	1895.
Број тимова	28
Држава	Енглеска
Степен	1
Међународна такмичења	Суперлига (рагби 13)
Највише титула	Виган (19)
Тренутни првак	Лидс (14)
Веб-сајт	[4]

Рагбисти Црвене Звезде су исписали нове странице историје српског рагбија, када је Црвена Звезда на радост свих српских љубитеља рагбија, постала први српски рагби 13 клуб, учесник Купа изазивача. Црвено-бели су у првом колу Купа изазивача 2019. изгубили од Милома, али је само учешће Звезде у рагби Купу изазивача, било огроман корак напред за српски рагби.

Финале Купа изазивача се игра на Вемблију, великом стадиону за фудбал и рагби, који се налази у Лондону, престоници Енглеске. Пре почетка финалне утакмице Купа изазивача, професионални музичари певају предивну протестантску песму "Остани са мном Господе Исусе Христе" (енгл. Abide with Me).

Рагби 13 је пустио чврсте корене у северном делу Енглеске. Куп изазивача има огромну традицију на Острву, прекидан је само док је трајао пакао на Земљи, када су се водила два Светска рата. У досадашњој историји највише успеха су имали енглески клубови, Виган, Лидс, Сент Хеленс и Ворингтон. Каталанс дрегонси су једини француски рагби 13 клуб који је успео да освоји Куп изазивача. До сада је тридесет рагби 13 клубова доспело до финала, а чак 27 клубова је освајало такмичење. Фортуна није погледала Јорк, Кили и Лондон бронкосе. Та три несрећна клуба су играла у финалу, али нису освојили пехар.

Историја

Бетли - Сент хеленс. Фотографија са првог финала 1897.

Енглеска је колевка рагбија 13. Прва сезона Купа изазивача је била 1896-1897. Тада су се 52 клуба борила за трофеј. Финале је одржано у Лидсу, а Бетли је победио Сент Хеленс пред 13 000 гледалаца. Куп изазивача је прекидан током катастрофе, Великог рата, Првог светског рата. Прво финале на Вемблију је одржано 1929. када је Виган победио Дусбери пред око 41 000 љубитеља рагбија 13. Куп изазивача је опет прекинут, због пакла, који су изазвали нацисти, Другог светског рата. 1946. уведена је индивидуална награда Ленс Тод за најбољег рагбисту финалне утакмице.

Након Другог светског рата, порасло је интересоваље код енглеског народа за рагби 13, па се често дешавало да на финалним утакмицама буде и 90 000 навијача. Сведоци историје кажу да је финале Ворингтон - Халифакс 1954. гледало чак 120 000 људи. Виган је везао осам освојених пехара осамдесетих и деведестих година двадесетог века. На финалном сусрету 1999. први пут је уведен видео судија.

Почетком двадесет првог века, финала су се играла на Твикенаму, Марифилду и у Кардифу. Каталанс дрегонси су 2018. постали први француски представник који је успео да освоји Куп изазивача, када су победили реномирани Ворингтон резултатом 20-14 у сред Лондона.

Пехари Купа изазивача.

Списак победника Купа изазивача од 1895. до данас

• 1897. Бетли
• 1898. Бетли
• 1899. Олдам

PLAY THE BALL – кад се изврши обарање играча у рагбију 13, он треба да устане окренут лицем ка противнику, да спусти лопту лагано на земљу и лагано је ногом закотрља уназад, док други његов саиграч стоји иза њега чекајући ту лопту. За то време одбрана се повлачи 10 метара, с тим да 2 играча стају у маркере (испред обореног играча).

• 1900. Свинтон
• 1901. Бетли
• 1902. Броутон ренџерс
• 1903. Халифакс
• 1904. Халифакс
• 1905. Ворингтон
• 1906. Бредфорд ФК
• 1907. Ворингтон
• 1908. Ханслет
• 1909. Вејкфилд тринити

Дозвољено је обарати играче свуда испод врата, најчешће један играч обара ниско, а други високо и при томе задрже мало на земљи играча кога оборе (највише три секунде), да би се одбрана поставила на прописно растојање. У случају да га задрже дуже него што се толерише свира се казна и екипа која је до тада имала лопту почиње нови сет од шест напада.

• 1910. Лидс
• 1911. Броутон ренџерс
• 1912. Девсбери
• 1913. Хадерсфилд
• 1914. Хал ФК
• 1915. Хадерсфилд

Велика пауза због Првог светског рата.

• 1920. Хадерсфилд
• 1921. Ли
• 1922. Рочдејл хорнетс
• 1923. Лидс
• 1924. Виган
• 1925. Олдам
• 1926. Свинтон
• 1927. Олдам
• 1928. Свинтон
• 1929. Виган

У случају да је обарање један на један дозвољено је да играч одбране покуша да узме лопту од играча у нападу, али кад је обарање више на један то није дозвољено и суди се казна.

• 1930. Виднес
• 1931. Халифакс
• 1932. Лидс
• 1933. Хадерсфилд
• 1934. Ханслет
• 1935. Кестлфорд
• 1936. Лидс
• 1937. Виднес
• 1938. Салфорд
• 1939. Халифакс

Пауза због Другог светског рата.

Сваки рагби 13 клуб почиње утакмицу, са по 17 играча. Од тога 13 играча се налази на терену, а 4 играча су измене и налазе се на клупи.

• 1941. Лидс
• 1942. Лидс
• 1943. Девсбери
• 1944. Бредфорд нортерн
• 1945. Хадерсфилд
• 1946. Вејкфилд тринити
• 1947. Бредфорд нортерн
• 1948. Виган
• 1949. Бредфорд нортерн
• 1950. Ворингтон

Због динамичности и захтевности рагбија 13, увек се искористе сва 4 играча који су почели утакмицу као измене. Тако да ипак на крају свих 17 играча одигра утакмицу.

• 1951. Виган
• 1952. Воркингтон таун
• 1953. Хадерсфилд
• 1954. Ворингтон
• 1955. Беров
• 1956. Сент Хеленс
• 1957. Лидс
• 1958. Виган
• 1959. Виган
• 1960. Вејкфилд тринити

Фулбек је последњи човек одбране као и вођа исте, то је обично најбржи играч и најсигурнији обарач. У нападу се убацује међу бекове у линију.

• 1961. Сент Хеленс
• 1962. Вејкфилд тринити
• 1963. Вејкфилд тринити
• 1964. Виднес
• 1965. Виган
• 1966. Сент Хеленс
• 1967. Фитерстоун роверс
• 1968. Лидс
• 1969. Кестлфорд
• 1970. Кестлфорд

Крила стоје на крајевима терена (по ширини), то су брзи играчи.

• 1971. Ли
• 1972. Сент Хеленс
• 1973. Фитерстоун роверс
• 1974. Ворингтон
• 1975. Виднес
• 1976. Сент Хеленс
• 1977. Лидс
• 1978. Лидс
• 1979. Виднес
• 1980. Хал кингстон роверс

Центри су креативци који умеју да користе и главу или барем имају довољно искуства.

• 1981. Виднес
• 1982. Хал ФК
• 1983. Фитерстоун роверс
• 1984. Виднес
• 1985. Виган
• 1986. Кестлфорд
• 1987. Халифакс
• 1988. Виган
• 1989. Виган
• 1990. Виган

Рагби је спорт за интелигентне људе. Треба тражити рупу у одбрани и избегавати ривала.

• 1991. Виган
• 1992. Виган
• 1993. Виган
• 1994. Виган
• 1995. Виган
• 1996. Сент Хеленс
• 1997. Сент Хеленс
• 1998. Шефилд иглс
• 1999. Лидс
• 2000. Бредфорд

За постизање поена у рагбију 13, екипа има на располагању шест напада.

• 2001. Сент Хеленс
• 2002. Виган
• 2003. Бредфорд
• 2004. Сент Хеленс
• 2005. Хал ФК
• 2006. Сент Хеленс
• 2007. Сент Хеленс
• 2008. Сент Хеленс
• 2009. Ворингтон
• 2010. Ворингтон

• 2011. Виган
• 2012. Ворингтон
• 2013. Виган
• 2014. Лидс
• 2015. Лидс
• 2016. Хал ФК
• 2017. Хал ФК
• 2018. Каталанс дрегонс
• 2019. Ворингтон
• 2020. Лидс

Најуспешнији рагби 13 клубови

• Виган - 19 освојених пехара, 32 пута учесник финала.
• Лидс - 14 освојених пехара, 26 пута учесник финала.
• Сент Хеленс - 12 освојених пехара, 22 пута учесник финала.
• Ворингтон - 10 освојених пехара, 20 пута учесник финала.

Дупле круне

Освајање Суперлиге и Купа изазивача у истој сезони.

• Виган - 7 дуплих круна.
• Сент Хеленс - 3 дупле круне.

Трипле круне

Освајање првог места на табели Суперлиге, победник великог финала Суперлиге и Купа изазивача.

• Виган - 3 трипле круне.
• Хадерсфилд - 2 трипле круне.

Четири круне

Освајање првог места на табели Суперлиге, победник великог финала Суперлиге, освајач Купа изазивача и победник Светског клупског изазова.

• Виган - Једном, сезона 1994-1945.
• Бредфорд - Једном, сезона 2003-2004.
• Сент Хеленс - Једном, сезона 2006-2007.

Формат такмичења

У Купу изазивача учествују аматерски, полупрофесионални и професионални рагби 13 клубова из неколико држава. Организатор Купа изазивача је Рагби 13 федерација Енглеске.

• Прва рунда: Учествују полицијске екипе, војни тимови, студентске екипе, аматерски рагби 13 клубови из Ирске и Велике Британије.

• Друга рунда: Учествују победници прве рунде.

• Трећа рунда: Учествују победници друге рунде и клубови из Лиге 1.

• Четврта рунда: Учествују победници треће рунде и клубови из Чемпионшипа.

• Пета рунда: Учествују победници четврте рунде и четири најслабије екипе из Суперлиге.

• Шеста рунда: Учествују победници пете рунде и осам најбољих из Суперлиге.

• Четвртфинале

• Полуфинале

• Финале се игра на Вемблију током лета.

Стадиони

Све до полуфинала, утакмице се играју на домаћем терену повлашћеног клуба. Полуфинале се игра на неутралном терену. Финале се игра на Вемблију.

Списак стадиона на којима се играло финале

• Стадион Вембли
• Олд Трафорд
• Твикенам
• Марифилд
• Миленијум
• Хејдингли

Пехар

Пехар су дизајнирали италијански мигранти Фаторини. Пехар је од сребра. Модерну реплику пехара је направио Џек Спенсер из Шефилда.

Оригинални пехар из 1897.

Награде

Ленс Тод награда се додељује најбољем играчу финала.

Спонзори

Спонзори Купа изазивача су Стиден и Бетфред.

Медији

ББС је главни медијски покровитељ Купа изазивача.

• Француска - белн Спортс
• Нови Зеланд - Скај спортс
• САД - Фокс сокер плус
• Бразил - Бенд спортс
• Русија - НТВ
• Аустралија - Фокс лига
• Канада - Гејм тв

"Остани са мном Господе Христе"

Вилијам Хенри Монк.

Хенри Френсис Лит.

"Остани са мном" је лепа протестантска песма, коју је написао шкотски хришћански теолог Хенри Френсис Лит. Музику је компоновао енглески црквени музичар Вилијам Хенри Монк. Једна од верзија текста песме јесте:

Остани са мном јер ноћ долази,

мрак се већ спушта сунце залази.

Кад пријатељи сви ме напусте

и тишти осама тад тјеши ме!

пролазе дани, живот престаје.

Сјај овог свијета брзо нестаје.

Све око мене стално мијења се,

једино ти си вјечан Господе!

Близину твоју требам сваки трен,

милошћу твојом зло побјеђујем.

Исусе, ти си пут до побједе.

Без тебе слаб сам, ти ојачај ме!

У смртном часу бит ћеш уза ме.

Небеска зора мени гранут ће.

Животу моме када дође крај,

с тобом ћу Христе у вјечни рај!

Рeкорди

• Најубедљивија победа - Лидс - Хал кингстон роверс 50-0.
• Рекордна посета - 102 000 гледалаца Ворингтон - Халифакс 1954.
• Највише наступа у финалу - 11 утакмица, Шон Едвардс за Виган.
• Највише есеја у финалу - Том Бриско, пет есеја за Лидс.
• Највише голова у једној утакмици - 22 гола, Џим Саливан за Виган.
• Највише поена у једној утакмици - 56 поена за Јорк сити најтсе је постигао Крис Торман.

Спољашње везе

• - Званични сајт