Волт Витман — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Литература: +1 ознака: уређивање извора (2017) |
допуна према реф. ознака: уређивање извора (2017) |
||
Ред 18:
| дела =
}}
'''Волт Витман''' ({{јез-енгл|Walt Whitman}}; [[Вест Хилс (Њујорк)|Вест Хилс]], [[31. мај]] [[1819]]. — [[Њу Џерзи]], [[26. март]] [[1892]]) био је [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] песник. Витманова поезија представљала је идеје покрета трансцендентализма и његово дело раскида везе америчке књижевности са енглеском и конвенционалним метром и римом, стварајући независну и самосвојну америчку поезију.{{sfn|Пурешић|2005|p=7}} Спада у најутицајније америчке песнике.{{sfn|Пурешић|2005|p=10}}
==Биографија==
Рођен је као друго дете у многбројној породици Волетра Витмана старије и Лујзе ван Велзор. Његова породица је спадала у ране досељенике у САД.{{sfn|Пурешић|2005|p=152}} Неколико година по Витмановом рођењу породица се сели у Бруклин, где је он до 1830. похађао државну школу намењену сиромашнијим деловима друштва.{{sfn|Пурешић|2005|p=152}} Од 1833. породица прелази да живи и ради на селу, док Витман остаје у граду и ради као штампарски помоћник и словослогач. У том послу био је до уништења штампарије у пожару 1836.{{sfn|Пурешић|2005|p=152}} Потом је кратко радио као путујући учитељ у лонгајлендских градићима. Након учитељског посла покренуо је новине са братом Џорџом које је објављивао годину дана.{{sfn|Пурешић|2005|p=152}} Био је политички активан и учествовао је у кампањи за председничког кандидата Демократске странке.{{sfn|Пурешић|2005|p=152}} У периоду 1841-1845 ради као новинар у Њујорку и поред новинских чланака објављује своје кратке приче и један роман, који нису имали значајнију уметнику вредност.{{sfn|Пурешић|2005|p=152}} Од 1845. до 1848. ради у Бруклину као главни уредник месних новина, у које уводи књижевну критику коју повремено сам пише. Након Бруклина са братом се сели у Њу Орлеанс да уређује новопокренуте новине.{{sfn|Пурешић|2005|p=153}}
''Влати траве'' је збирка песама у слободном стиху, која на снажан начин слави [[индивидуализам]] Америке, [[Демократија|демократију]] и братство међу људима, те живо и усхићено описује амерички живот, посебно [[Њујорк]]. Дело је проглашено [[неморал]]ним због слободне обраде полног живота (посебно хомоеротских тонова), па песник бива несхваћен од савременика. Међутим, модерна критика га сматра једним од најважнијих стваралаца у историји америчке књижевности.▼
Тромесечни живот у Њу Орлеансу оставља велики утисак на њега и касније утицај на његов рад. Присуствује разним догађајима попут сусрета са ратним ветеранима и продаји робова.{{sfn|Пурешић|2005|p=153}}
Иако се расправа о Витмановој сексуалности и даље води, уобичајено се сматра хомосексуалцем или бисексуалцем. Претпоставке и закључци о његовој сексуалности изведени су из његове поезије, премда се исти оспоравају. Његова поезија представља љубав и сексуалност на овоземаљски начин, лишен моралне препредености религије, типичан за Америчку културу тог времена, која сматра индивидуалност као једну од највреднијих врлина. Такође, његова дела су настала у првом раздобљу 19. века, пре медицинске класификације сексуалности.<ref>{{harvnb|D'Emilio|Freeman|1997|pp=}}</ref>▼
Поново се враћа у Бруклин где уређује новине и бави се политиком.{{sfn|Пурешић|2005|p=153}}
▲Сам штампа своје главно дело, познату књигу песама ''Влати траве'', која се после појавила у многим издањима, на многим језицима.{{sfn|Пурешић|2005|p=8}} Пише јој предговор, у којем износи захтеве за новом америчком књижевношћу. ''Влати траве'' је збирка песама у слободном стиху, која на снажан начин слави [[индивидуализам]] Америке, [[Демократија|демократију]] и братство међу људима, те живо и усхићено описује амерички живот, посебно [[Њујорк]]. Дело је проглашено [[неморал]]ним због слободне обраде полног живота (посебно хомоеротских тонова), па песник бива несхваћен од савременика. Међутим, модерна критика га сматра једним од најважнијих стваралаца у историји америчке књижевности. Највећи део тиража првог издања збирке који је износио око 800 примерака Витман је издделио пријатељима и познаницима.{{sfn|Пурешић|2005|p=8}}
Године 1864. одлази у Вашингтон где негује рањене борце из Америчког грађанског рата.{{sfn|Пурешић|2005|p=154}} Годину дана касније добија посао у Одељењу за индијанска питања Министарства унутрашњих послова, да би само годину дана касниеј добио отказ након што његова шефица сазнаје да је аутор збирке песама ''Влати траве'' за коју се говорило да је ''скаредна књига''.{{sfn|Пурешић|2005|p=154}} Наредних осама година у канцеларији врховног државног тужиоца.{{sfn|Пурешић|2005|p=154}}
Кап га удара 1873. након чега постаје делимично парализован.{{sfn|Пурешић|2005|p=154}} Сели се у Камден у Њу Џерзију где живи до краја живота.{{sfn|Пурешић|2005|p=154}} У посету су му долазили бројни европски и амерички књижевници.{{sfn|Пурешић|2005|p=154}}
==Приватни живот==
Неколико Витманове браће погинуло је у америчком грађанском рату. {{sfn|Пурешић|2005|p=153}}
▲Иако се расправа о Витмановој сексуалности и даље води,
Витман је током свог живота имао велики број интензивних пријатељстава са мушкарцима и младићима. Одређени биографи су навели како сматрају да без обзира на интензитет тих односа и присност, они заправо никада нису били карнални.<ref>Norton, Rictor "Walt Whitman, Prophet of Gay Liberation" from ''The Great Queens of History'', updated 18 November 1999.</ref>
| |||