Класично условљавање — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 1:
{{Радови у току}}
[[Датотека:Pavlov's dog conditioning.svg|мини|270x270пискел|Процес класичног условљавања.]]
Класично условљавање је најједноставнији облик учења. Највише га је проучавао и поставио готово све принципе условљавања руски физиолог [[Иван Павлов]]. Учење помоћу условног рефлекса састоји се у повезивању две дражи ''природне'' (безусловне) и раније ''неутралне''. Успостављањем условног рефлекса неутрална драж постаје условна. На тај начин условна драж изазива одговор који је раније био везан само за природну драж.
Ред 33:
Бабински рефлекс је сасвим нормална појава код новорођенчади, но требало би да нестане након прве године живота. Ако се задржи и после, указује на [[неуролошки поремећај]], односно на оштећење [[Кортикоспинални путеви|кортикоспиналних путева]] или чак самог мозга.<ref>{{Cite web|url=https://www.krenizdravo.hr/zdravlje/psihologija/pavlovljev-refleks-ruski-eksperiment-sa-psima|title=Pavlovljev refleks – ruski eksperiment sa psima|date=2018-05-04|website=Kreni zdravo!|language=hr|access-date=2021-06-24}}</ref>
== Павловљеви пси данас ==
Сам [[Иван Павлов|Павлов]] умро је задовољан и остварен с пуних 86 година живота. И у последњим тренуцима мислио је на науку, а крај њега је био један од ученика који је педантно бележио околности у којима је Павлов испустио душу. Научник је желео да својим последњим дахом да допринос изучавању субјетивних искустава последње животне фазе. Било је то 1936. године, и научник није доживео [[Други светски рат]] и ужасе [[Опсада Лењинграда|опсаде Лењинграда]]. Псе, бар оне који нису имали срећу да у наредним годинама угину природном смрћу, чекао је много неспокојнији крај.
Опсада је почела 2. септембра 1941. године и трајала је читава 872 дана. За Немце је освајање [[Санкт Петербург|Лењинграда]], као бивше престонице [[Русија|Русије]], било од огромног симболичког и стратешког значаја. Из истог разлога [[Јосиф Стаљин|Стаљин]] је био спреман да га брани до последњег живота. Судбина људи и животиња у граду никоме није била на листи приоритета. [[Адолф Хитлер|Хитлер]] је желео да град сравни са земљом заједно са свима који се у њему затекну.
Сви путеви и линије снабдевања били су одсечени. Дрвеће из паркова посечено је за грејање. Залихе хране брзо су нестале. До средине прве зиме на улицама није било мачака, мишева и пацова. Појели су их изгладнели људи. Без друге могућности, очајни људи су почели да једу љубимце, радне животиње, па чак и животиње из зоолошког врта. Трагична судбина задесила је и Павловљеве псе с института. Упркос њиховом статусу, преживљавање је било приоритет. Међу онима који су били приморани да их поједу били су и неки од истраживача који су сарађивали с Павловом током првих експеримената.
Више од милион и по војника и цивила изгубило је живот током опсаде Лењинграда. Нико се није потрудио да преброји страдале животиње и тек однедавно се о томе отворено говори. Имена Павловљевих паса до скоро су била потпуно непозната у јавности. Изузетак је била керуша Биерка која се помињала у литератури.
Ситуација се променила после истраживања биолога [[Тим Тули|Тима Тулија]]. Он је пре двадесетак година пожелео да нове сојеве мушица створене у лабораторији зарад експеримената инспирисаних Павловљевим радом, назове по његовим псима. Убрзо је, међутим, схватио да имена нигде нису забележена. Кренуо је у [[Русија|Русију]] да их открије. У првих мах се чинило да је пут био узалудан. Нигде није било помена о именима Павловљевих паса.
Упознао је жену која је радила у малом музеју посвећеном Павлову у близини Санкт Петербурга. Она му је сасвим ноншалантно, како описује, предала албум са сликама и именима 40 Павловљевих паса, који је Павлов добио као рођендански поклон од својих студената. Данас знамо да су то били: Голован, Арап, Август, Бајкал, Икс, Рекс, Барбус, Икас, Милорд, Норка и многи други.
== Види још ==
* [[Емоционално условљавање]]
== Референце ==
| |||